Peskov: Rusija i SAD saglasne da što pre počnu pregovore o novom START sporazumu

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da su Rusija i Sjedinjene Američke Države saglasne da pregovori o novom START sporazumu treba da počnu što je pre moguće. Kako je naveo, takvo razumevanje potvrđeno je tokom razgovora delegacija u Abu Dabiju.

„Obe strane su spremne da zauzmu odgovorne stavove i da što pre otpočnu pregovore“, rekao je Peskov, a prenosi RIA Novosti. On je ocenio da su razgovori bili konstruktivni, ali istovremeno „veoma složeni“, dodajući da će rad na ovoj temi biti nastavljen.

S druge strane, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da stav Vašingtona, prema kojem je Novi START sporazum bio „nesavršen“, pokazuje da neće biti novog sporazuma pod istim uslovima.

„Američki Stejt department nazvao je Novi START ‘manjkavim’, jer nije obuhvatao taktičko nuklearno oružje niti uključivao Kinu. Stvarno? Šta je sa Velikom Britanijom i Francuskom? Hipersoničnim oružjem? Izjava Vašingtona znači jedno: nikada neće biti sporazuma pod ovim uslovima. Budite iskreni!“, napisao je Medvedev na Iksu.

Druga runda pregovora Rusije, SAD i Ukrajine održana je u Abu Dabiju u sredu i četvrtak, dok je prva runda održana krajem januara, a svi sastanci održavaju se iza zatvorenih vrata.

Šta je Novi START sporazum?

Novi START (START 3) je rusko‑američki sporazum o ograničavanju strateškog ofanzivnog nuklearnog naoružanja. Potpisali su ga 2010. godine u Pragu tadašnji ruski i američki predsednici Dmitrij Medvedev i Barak Obama, a stupio je na snagu kao ključni dokument za održavanje nuklearne ravnoteže.

Sporazum određuje ograničenja za tri ključne kategorije strateškog oružja: do 700 raspoređenih nosača (rakete, podmornice, bombarderi), do 1.550 raspoređenih nuklearnih bojevih glava, do 800 raspoređenih i neraspoređenih lansirnih stanica i teških bombardera, objašnjava Sputnjik.

Novi START ne obuhvata taktičko nuklearno oružje, sisteme protivraketne odbrane niti nenuklearno strateško naoružanje, poput hipersoničnih projektila. Kontrola sprovođenja sporazuma obezbeđivana je putem inspekcija i rada Bilateralne konsultativne komisije.

Do 2018. godine Rusija je ispunila sve obaveze i smanjila arsenal ispod propisanih ograničenja. SAD su takođe zvanično objavile da su ispunile sporazum, ali je Moskva navela da je Vašington iz evidencije nelegitimno isključio deo oružja, uključujući 56 lansirnih stanica „Trident II“ i 41 bombarder B‑52H, premašujući tako dogovorene limite.

Nakon pandemije i izbijanja sukoba u Ukrajini, inspekcije nisu obnovljene zbog viznih i logističkih prepreka, kao i zbog sankcija.
SAD su u januaru 2023. optužile Rusiju za kršenje sporazuma jer nije dozvolila inspekcije. Mesec dana kasnije, 21. februara 2023, predsednik Vladimir Putin objavio je da Rusija privremeno obustavlja učešće u sporazumu, ali ne i potpuni izlazak iz njega.

Razloge za ovu odluku Moskva vidi u isporukama zapadnog oružja Ukrajini i podršci napadima na ruske strateške baze, javno iskazanoj nameri SAD i NATO-a da nanesu „strateški poraz Rusiji“, potrebi da se u budućnost uključe i nuklearni arsenali Velike Britanije i Francuske, kao i preprekama koje SAD postavljaju u sprovođenju inspekcija.

Kina se nije pridružila START-u, navodeći da su njeni nuklearni kapaciteti višestruko manji od ruskih i američkih. Peking je isticao da bi mogao razmotriti učešće tek kada se ruski i američki arsenali svedu na kineski nivo.

Produženje Novog START-a isteklo je juče, a ruski predsednik Putin ranije je poručio da je Rusija spremna da se, godinu dana nakon isteka, drži ograničenja sporazuma, pod uslovom da se obnove pregovori.

Današnje poruke iz Kremlja nagoveštavaju da su i Moskva i Vašington sve svesniji potrebe za novim dogovorom, uprkos napetim odnosima i brojnim otvorenim pitanjima, zaključuje Sputnjik.