Politiko: Francuskom će nakon izbora biti teško vladati, Le Penova povećala broj poslanika u odnosu na 2022.

Narodna skupština Francuske ima 577 mesta, a nakon izbora ona će biti raspoređena između levice, centra i krajnje desnice. Međutim, nijedna grupa nije ni blizu većine, odnosno sve imaju manje od 200 poslanika, a Francuskom je komplikovano vladati bez 240 do 250 poslanika, piše Politiko dodajući da desničarska stranka Marin Le Pen iako se vodi kao gubitnik izbora, povećala je broj poslanika i osvojila 50 mesta više u parlamentu u odnosu na 2022. godinu.

Politiko navodi da će verovatno biti potrebni meseci da se dogovore eventualne koalicije u francuskom parlamentu i podsećajući da je sadašnji premijer Gabrijel Atal rekao da će dati ostavku, navodi da je daleko od jasnog ko bi mogao da preuzme tu funkciju.

Međutim, podseća se i da je stranka Žan-Lika Melanšoa, jedna od partija u okviru levičarskog saveza, odbacila zajedničku vladavinu sa Makronovim liberalima, kao i da je Makronov premijer Gabrijel Atal rekao da njegova strana nikada neće deliti vlast sa Melanšonom.

Tako da iako su se levičarski savez i Makronovi liberali složili da sarađuju i taktički glasaju kako bi sprečili pobedu Le Peninog Nacionalnog skupa, kako piše Politiko, čini se da je malo verovatna dublja koalicija između dve grupe za upravljanje Francuskom.

Navode i da je aktuelni predsednik Francuske Emanuel Makron ostao optimističan nakon izbora te da je na privatnom skupu sa svojim saveznicima u nedelju uveče poručio da su njihove ideje još žive te da nisu izgubili glasače, kao i da je Atal otvorio vrata vođenju prelazne vlade kako bi obezbedio izvesnu stabilnost tokom Olimpijskih igara.

Koja god vlada da se oformi nakon ovih izbora, malo je verovatno da će dugo biti stabilna. Pregovori o budžetu ove jeseni biće prva potencijalna tačka žarišta. Francuska je pod pritiskom da smanji svoj deficit nakon što je ranije ove godine propustila ciljeve. Mnogo je ideja oko kojih se levica, liberali i krajnja desnica nikada neće složiti, a fiskalna politika je pri vrhu liste.

Politiko ukazuje i da je posle prvog kruga glasanja, nacionalni skup Marin Le Pen bila na putu da osvoji vlast po prvi put u svojoj istoriji, koji nije ostvaren zbog saveza centrista i levičara.

Međutim, uprkos porazu na izboru, desnica Marin Le Pen je osvojila više poslaničkih mesta u odnosu na 2022. godinu i to pred predsedničke izbore 2027. godine.

Savez centristističke stranke i liberala u Francuskoj se doživljava kao neprorodan tako da će pred predsedničke izbore Marin Le Pen moći da u kampanji koristi narativ da im je pobeda ukradena.

Pre nedelju dana, izgledalo je da Makron ide ka katastrofi, jer njegovi vanredni izbori ne samo da nisu zaustavili Le Pen, već su njenu stranku postavili na prvo mesto. Do nedelje uveče, Makronova centristička koalicija je sprečila najgore, opstala je kao parlamentarna snaga, iako manja, dok je Le Penina stranka pala. Ali, male utehe ne mogu sakriti stvarnost da je krajnja desnica sada jača, a liberali slabiji, uoči široke predsedničke trke 2027.

Pre vanrednih izbora, predsednik je komandovao najvećom grupom u parlamentu. Sada će verovatno morati da radi sa opozicionim političarem kao premijerom. Njegov autoritet u zemlji i kredibilitet u inostranstvu su narušeni.

Kada je reč o levičarima, šira levičarska koalicija — pod zastavom Novog narodnog fronta — već se raspada. Njeni lideri su u nedelju uveče slali oprečne poruke o svojim ciljevima.

S obzirom da nijedna stranka nije pobedila u potpunosti, moguće je da bi predsednik mogao da se odluči da da strankama vremena da održe pregovore o koaliciji, a alternativno mogao bi da imenuje prelaznu vladu, uz zadržavanje Atala kao premijera.