Izbori u Francuskoj: Rekordna izlaznost u poslednje četiri decenije

Francuski birači jutros su u rekordnom broju izašli na biračka mesta. Prema podacima istraživača Ipsosa Matjeu Galara to je najveća izlaznost Francuza u poslednje četiri decenije, prenosi Albanijan post.

Do podneva je u prvom krugu vanrednih izbora u Francuskoj glasalo 25,9 odsto birača u odnosu na 18,43 procenata koliko je zabeleženo na izborima 2022. godine.

Odziv birača je ključni faktor na ovim izborima jer će pomoći da se utvrdi koliko kandidata koalicije predsednika Emanuela Makrona će se kvalifikovati za poslednji krug glasanja sledeće nedelje.

Analitičari procenjuju da bi rezultati glasanja mogli da proizvedu dolazak krajnje desničarske vlade što bi uzdrmalo Evropsku uniju.

Makron je pozvao na vanredne parlamentarne izbore ranije ovog meseca nakon što je na izborima za Evropski parlament izgubio od krajnje desničarske partije Nacionalno okupljanje (RN) sa velikom razlikom.

Iako je taj potez iznenadio javnost i razbesneo mnoge u njegovom sopstvenom taboru, Makron ga je branio kao „trenutak razjašnjenja“ za građane da odluče ko žele da upravljaju zemljom s obzirom na kontinuirani uspon RN stranke Marin Le Pen.

Ali Makronovo ”kockanje” da raspiše vanredne izbore izgleda da će propasti.

Iako je teško napraviti predviđanja o mandatima s obzirom na format glasanja u dva kruga, anketari kažu da bi RN mogao da osvoji potpunu većinu od 289 od 577 mesta u skupštini.

To bi primoralo Makrona da uđe u vladu u kojoj bi bio primoran da izabere Le Penovog 28-godišnjeg štićenika Džordana Bardelu za premijera.

Biračka mesta su otvorena u 8 sati ujutru po lokalnom vremenu i zatvoriće se u 18 sati u malim gradovima i 20 sati u velikim gradovima kada će biti objavljena izlazna glasanja.

Konačni rezultati biće poznati tek posle drugog kruga 7. jula.

Mnogi francuski glasači su odbacili Makrona, koga vide kao elitnog i van kontakta, i preferiraju Le Penov RN zbog njegovog naglaska na pitanjima troškova života i plata u odnosu na tradicionalni stav protiv imigracije.

Javno mnjenje se takođe pomerilo udesno u protekloj deceniji pošto se politika identiteta pomerila u centralno mesto, a RN gleda na muslimansku manjinu u Francuskoj kao na pretnju sekularnim vrednostima republike.

Anketa Ipsosa u petak pokazala je da je Le Penov RN na putu da pobedi u prvom krugu sa 32 odsto namera za glasanje, dok je levičarski savez poznat kao Novi front narod (NFP) na 29 odsto.

Makronova koalicija bila bi na trećem mestu sa 20 odsto glasova.

Izbori bi takođe mogli da se završe u obešenom parlamentu u kome nema većine iza premijera koji može da preživi izglasavanje nepoverenja.

Ako RN trijumfuje i započne koegzistenciju sa Makronom nakon više od 50 godina u opoziciji, to će označiti potvrdu desetogodišnjih napora Le Penove da "detoksificira" stranku koju je njen otac osnovao sa bivšim vojnikom u francuskoj jedinici Vafen - SS nacista.

U suživotu, RN bi vodio vladu, unutrašnje poslove i određivao budžet, dok bi Makron ostao šef oružanih snaga i određivao spoljnu politiku.

U posleratnoj istoriji Francuske bilo je tri kohabitacije, ali nijedna nije uključivala stranke sa tako dijametralno suprotnim stavovima.

Le Pen i Bardela su u prethodna dva dana signalizirali da će osporiti predsednikov autoritet, uključujući odbranu i spoljnu politiku – što je verovatnoća koja će uzbuniti saveznike i tržišta.

NFP alijansa – koju čine krajnje levičarska La France Insoumise (LFI) koju predvodi Žan-Lik Melanšon, socijalisti levog centra, Zeleni i komunisti – ima težak ekonomski program poreza i troškova i sama je naplatila račune kao jedini način da se blokira RN.

Ali njene frakcije imaju različite poglede na mnoga pitanja i nisu mogle da odluče o kandidatu za premijera.

Trostruki predsednički kandidat Melanšon je nagovestio da želi taj posao, ali se njegovi saveznici ne slažu.