Sastanak Nato članica u Briselu, pomoć Ukrajini u fokusu

Jens Stoltenberg
Izvor: Vlada Severne Makedonije

Ministri spoljnih poslova zemalja članica Natoa sastali su se u Briselu kako bi razgovarali o vojnoj za pomoći Ukrajini, uključujući predlog za petogodišnji fond od 100 milijardi evra, ali i kako bio obeležili 75 godina od osnivanja Alijanse.

Tokom dvodnevnog sastanka u Briselu osim razgovora o planovima za Ukrajinu, lideri će se takođe pripremati i za julski samit Alijanse u Vašingtonu.

Generalni sekretar Nata Jens Stoltenberg kazao je u obraćanju prisutnima da je Nato zasnovan na jednom, svečanom obećanju: napad na jednog saveznika je napad na sve. 

"Iz tog temelja smo izgradili najmoćniji i najuspešniji savez u istoriji. A tokom proteklih 75 godina, Otvorena vrata Natoa su pomogla širenju demokratije i prosperiteta širom Evrope. Dok slavimo dostignuća Natoa ne ostajemo na njima. Evropa se sada suočava sa ratom u razmerama za koje smo mislili da su deo istorije. Poslednjih dana Kremlj je izveo nove velike napade, pogađajući ukrajinske civile i infrastrukturu.  Rusija nastavlja da pritiska duž linije fronta.Zato moramo da ostanemo odlučno u podršci Ukrajini. I pozdravljam to što saveznici nastavljaju da vrše velike isporuke oružja, municije i opreme", rekao je Stoltenberg.

Istakao je da "svako kašnjenje u pružanju podrške ima posledice na bojnom polju" i da je zbog toga važno promeniti dinamiku podrške Ukrajini. 

"Moramo promeniti dinamiku naše podrške. Moramo osigurati pouzdanu i predvidljivu sigurnosnu dugoročnu pomoć Ukrajini, tako da se manje oslanjamo na dobrovoljne priloge, a više na Nato obaveze. Manje na kratkoročne ponude, a više na višegodišnja obećanja",poručio je generalni sekretar Natoa. 

Rekao je da će ministri razgovarati o tome kako bi Nato mogao da preuzme veću odgovornost za koordinaciju vojne opreme i obuke za Ukrajinu. Odbio je da potvrdi nivoe finansiranja i rekao da je cilj da se odluka donese na julskom samitu.

Dodao je da će se sa ministrom Kulebom "pozabaviti trenutnom situacijom i potrebama Ukrajine kako sada tako i za budućnost". 

"Transformišemo sveobuhvatni paket pomoći Natoa u višegodišnji program pomoći. Pomažemo Ukrajini da se približi Natou, Nato standardima u svemu, od nabavke do logistike. I mi podržavamo reformske napore Ukrajine da se Ukrajina još više približi Alijansi. Ukrajina će postati članica Natoa. Pitanje je kada, a ne da li", poručio je Stoltenberg. 

Najavio je sastanak sa indo-pacifičkim partnerima: Australijom, Novim Zelandom, Japanom i Južnom Korejom, kao sa  Evropskom unijom.

"Znamo da naša bezbednost nije regionalna – ona je globalna. Rat u Ukrajini to jasno ilustruje. Prijatelji Rusije u Aziji su od vitalnog značaja za nastavak njenog agresorskog rata. Kina podržava rusku ratnu ekonomiju. Zauzvrat, Moskva svoju budućnost stavlja pod hipoteku Pekingu. Severna Koreja i Iran isporučuju značajne zalihe oružja i municije. Zauzvrat, Pjongjang i Teheran dobijaju rusku tehnologiju i zalihe koje im pomažu da unaprede svoje raketne i nuklearne sposobnosti. Ovo ima regionalne i globalne bezbednosne posledice. Dakle, istomišljenici širom sveta moraju da stoje zajedno", naveo je.  

Najavio je da će na ministarskom sastanku biti reči o tome kako da ser reši nestabilnost u južnom susedstvu, uključujući stalnu pretnju terorizma, da će biti dogovorena i nova politiku o ženama, miru i bezbednosti.

Diplomate su upozorile da su rasprave o predlogu u ranoj fazi i da nije jasno da li će cifra od 100 milijardi eura biti prihvaćena ili kako će biti finansirana. Odluke Natoa zahtevaju konsenzus između svih 32 zemlje članice.