Očekivanja od novog šefa Natoa: Novi pristup prema Kosovu ili "Stoltenberg posle Stoltenberga"?

Nato će ove godine dobiti novo "zaštitno lice", nakon što aktuelni generalni sekretar Jens Stoltenberg okonča mandat. Iako ova pozicija podrazumeva predstavljanje politike same Alijanse, a ne ličnih afiniteta ili interesa države iz koje generalni sekretar dolazi, predizborna groznica je iz Brisela stigla i u region. Jedni se nadaju da bi kandidat iz istočne Evrope najavio "otopljavanje" tradicionalno rezervisanog stava Natoa, dok drugi navijaju za kontinuitet dosadašnjeg pristupa, što bi u praksi značilo: I posle Stoltenberga - Stoltenberg.

Američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer izjavio je nedavno da SAD pozdravljaju to što je Kosovo donelo odluku i ima želju da se pridruži Natou jednog dana, dodajući da će SAD uraditi "sve što mogu da podrže taj cilj". 

Drugi američki ambasador - onaj u Beogradu - Kristofer Hil, ocenio je, pak, da je Srbija trenutno mnogo bliže Natou nego Kosovo, uprkos optimizmu Ramuša Haradinaja, koji je, ponesen ulaskom Švedske u Alijansu, poručio da bi Kosovo moglo da bude sledeća članica. 

Na pogoršanje odnosa SAD i Kosova uticala je jednostrano nametnuta uredba Centralne banke Kosova o ukidanju dinara, što bi, posledično, moglo da se odrazi i na odnose Prištine sa Alijansom u kojoj Amerika ima glavnu reč.

Napetost podgrevaju i spekulacije o tome ko bi uskoro mogao da nasledi Jensa Stoltenberga na poziciji generalnog sekretara Alijanse: Mark Rute, odlazeći holandski premijer ili Klaus Johanis, predsednik Rumunije? Iako stručnjaci tvrde da personalno rešenje neće uticati na stav Natoa po pitanju Kosova - i Beograd i Priština pažljivo odmeravaju kandidate. 

Promena na mestu generalnog sekretara Natoa ne bi značila drugačiji pristup prema Kosovu, kaže za Kosovo onlajn predsednik Saveta za strateške politike Dragan Šutanovac, podsećajući da se funkcioneri ponašaju u skladu sa multilateralnom politikom organizacije kojoj pripadaju.

Šutanovac navodi da je, zbog dešavanja u Ukrajini, Stoltenberg dobio produženi mandat, te da je sada krenulo lobiranje za budućeg generalnog sekretara, ocenjujući da jedan od kandidata - premijer Holandije Mark Rute - ima "ozbiljnije lobiste".

"Velika je hrabrost što predsednik Rumunije uopšte ulazi u tu kandidaturu, ali to na neki način pokazuje da i u okviru Natoa postoji demokratija. S tim što ja ne mislim da će to imati bilo kakav poseban uticaj u odnosu na Srbiju, u odnosu na Kosovo, bez obzira što Rumunija nije priznala Kosovo. Znamo da se i neki drugi funkcioneri EU koji su Španci - Španija isto nije priznala Kosovo - ponašaju u skladu sa multilateralnom politikom one organizacije kojoj pripadaju", kaže Šutanovac.

S obzirom da je Jap De Hop Shefer iz Holandije ranije bio generalni sekretar Natoa, smatra da bi bilo fer da ovog puta istočna Evropa dobije generalnog sekretara. Ipak, upozorava da su lobisti ili zemlje koje participiraju sa najvećim finansijskim i ostalim investicijama u okviru Natoa, za holandskog kandidata. 

"Ne mislim da bi Johanis doneo drugačiji pristup, ali ne malo puta se u svetu gde se donose političke odluke, odlučivalo na način da se određeni deo sveta promoviše u okviru neke organizacije, pa smo tako imali Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru, iako Katar nije baš zemlja poznata po fudbalu", primećuje naš sagovornik.

Ističe da je ovih dana u Rumuniji najavljena najveća Nato baza koja će imati 10.000 vojnika, vrednost veću od 2,5 milijarde evra, što pokazuje da Rumunija želi da bude ozbiljan faktor u okviru Natoa. Kako kaže, Rumunija svojim kapacitetima i veličinom jeste od većih zemalja u Natou, ali veliko je pitanje za koga će se lobisti odlučiti. U svakom slučaju, ne očekuje da bi to dramatično uticalo na politiku. 

"Lajčak dolazi iz zemlje koja nije priznala Kosovo - iz Slovačke, ali on zastupa politiku Evropske unije i on nema tu slobodu da zastupa politiku svoje domicilne zemlje. Tako da mogu da postoje određene simpatije, određeni lični kontakti, što je Srbiji sa Rumunijom definitivno lakše i imamo veće razumevanje i plus smo u komšiluku, ali ne očekujem da bi se nešto dramatično promenilo u odnosu na poziciju Natoa prema Kosovu", poručuje. 

Podseća da su u Srbiji "razni nacionalisti navijali za Meloni u Italiji", očekujući da će ona promeniti politiku u odnosu na Istok, na Putina, na Rusiju, na Ukrajinu.

"Ispostavilo se da je ona još tvrđa u podršci kako Natou, tako i Ukrajini. Dakle, mislim su u zabludi oni koji očekuju da ta promena može nešto dramatično da utiče na dešavanja na Kosovu", zaključuje Šutanovac. 

Viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović takođe ističe za Kosovo onlajn da novo lice na poziciji generalnog sekretara Natoa - ma ko bio Stoltenbergov naslednik - neće doneti promenu u odnosu Alijanse prema Kosovu. 

Kako navodi, za funkcionisanje Natoa i njegovih operacija, mnogo je manje bitno personalno rešenje nego što se to u Srbiji i na Balkanu obično pripisuje, jer su u pitanju međunarodni službenici od kojih se očekuje da potisnu svoje nacionalno poreklo i nacionalne lojalnosti prilikom obavljanja ovih funkcija.

"Međutim, ti mali šumovi koji se javljaju u vezi sa tim ko bi mogao da bude novi naslednik Stoltenberga, govore malo više o samim odnosima unutar Evrope i unutar same Alijanse", objašnjava Vuksanović.

On podseća da su u ovom stadijumu favoriti za tu funkciju izlazeći holandski premijer Mark Rute, koga podržava takozvana Kvad grupacija: SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska.

"Iako je nepisano pravilo da generalni sekretar Natoa mora da bude Evropljanin, zbog toga što SAD vojno dominiraju ovom Alijansom, ipak se smatralo da SAD kao ključna sila unutar Natoa moraju da budu te koje su saglasne sa izborom neke ličnosti. I tradicionalno bi možda ovo bilo dovoljno da Mark Rute bude izabran, međutim, sada se javljaju šumovi, jer zemlje istočne Evrope smatraju da ovog puta one treba da daju generalnog sekretara i mnogi u poslednje dve godine, od izbijanja rata u Ukrajini, govore da se novo geopolitičko težište Evrope pomera na istok Evrope - prvenstveno na one zemlje koje su na liniji dodira sa Rusijom", navodi Vuksanović i dodaje da se u tom pogledu ističu tri baltičke republike, Poljska i Rumunija, čiji se predsednik Klaus Johanis pominje kao kandidat Istočne Evrope. 

Napominje da pojedini u diplomatskim kuloarima govore da je to na neki način i gambit Klausa Johanisa da sebi podigne cenu - ako ne može da dobije funkciju u Natou, da onda to iskoristi da dobije neku od viših funkcija unutar EU kao kompenzaciju.

"Znači, mnogo tih diplomatskih nijansi može da odluči. Međutim, koliko će ovo da ima efekta na saradnju Natoa sa Srbijom, ili na ono što je za Srbiju podjednako bitno kada je u pitanju Nato tematika, to je Nato misija Kfor na Kosovu, tu treba napomenuti da to možda može da bude korisno u pogledu nekog ličnog kontakta. Videli smo da je Vučić stalno koristio činjenicu da je Stoltenberg kao dete živeo u Beogradu i da je njegov otac kao službenik diplomata bio isto više puta na prostoru bivše Jugoslavije i to je na polju nekih diplomatskih nijansi možda korisno, kada se uspostavi kontakt iza zatvorenih vrata. Ali ipak treba reći da ne treba očekivati čuda kada je u pitanju ono što se dešava na terenu jer ipak postoje jače strukture i jače direktive kada je u pitanju opstajanje tih struktura", kaže Vuksanović.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je i za Beograd i za sam Nato bitno prisustvo Kfora na terenu, naročito kada uzmemo u obzir da je u poslednjih godinu dana došlo do pojačanja broja pripadnika Kfora.

"Za Srbiju je to prvenstveno bitno zbog stabilnosti na severu Kosova. Iako se ne očekuje povratak rata na Balkanu, više niko ne može da isključi tenzije, pa čak ni nasilne incidente, naročito otkada odnos Beograda i Prištine ide silaznom putanjom, posebno od dolaska Kurtija na vlast u Prištini", kaže naš sagovornik. 

Očekivanja da bi Johanisov izbor doneo pristup sa više razumevanja prema Srbiji kada je u pitanju Kosovo, Vuksanović ocenjuje kao "hiperbolična".

"Delimično je tačno da se holandska vlada već decenijama i u Beogradu i u drugim prestonicama bivše Jugoslavije smatra kao neki loš, strogi policajac koji je možda spreman da ispostavi lokalnim vladama na Balkanu strože uslove po pitanjima kao što su članstvo u EU ili neka druga pitanja. Ipak, čak iako bi Johanis iz Rumunije bio izabran, to bi možda dalo neku veću priliku za šarmiranje iza zatvorenih vrata, ali to je i dalje samo nivo diplomatskih nijansi i interpersonalnih finesa. Na kraju krajeva, funkcionisanje Kfora na terenu zavisiće prvenstveno od onoga što je određeno njihovim mandatom, a to je rezolucija 1244, ali isto tako od dešavanja na terenu. Bilo kakva nestabilnost će imati mnogo veći efekat i na samo ponašanje, a isto tako i na saradnju Srbije i Alijanse, nego bilo šta drugo", zaključuje Vuksanović.