Tenzije u Persijskom zalivu – SAD spremne za akciju, Iran najavljuje otpor

Američka administracija razmatra ograničene vojne udare na Iran zbog nuklearnog programa te zemlje, izjavio je predsednik SAD Donald Tramp, dok iranske vlasti poručuju Vašingtonu da neće podleći pritisku kada je reč o nuklearnom programu, prenosi RTS.

U regionu Zaliva se nastavlja gomilanje američkih vojnih snaga, dok Vašington razmatra vojnu akciju protiv Irana. U Zalivu su dva nosača aviona, a povećana je pripravnost bombardera. Američki vojnici su preraspoređeni iz baza u Bahreinu, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Cilj je, kako se navodi u Vašingtonu, odvraćanje i zaštita saveznika.

„Moja poruka iranskim vlastima je da bi bilo bolje da se kroz pregovore postigne fer sporazum. Narod u Iranu je potpuno drugačiji od lidera, što je veoma tužna situacija”, rekao je američki predsednik Donald Tramp.

Iranske vlasti poručuju Vašingtonu da neće podleći pritisku kada je reč o nuklearnom programu.

„Nećemo pokleknuti suočeni sa svim teškoćama. Svetske sile na čelu sa Amerikom se postrojavaju, kukavički, traže da pognemo glave jer smo suočeni sa problemima. Izdržaćemo”, izjavio je Masud Pezeškijan, predsednik Irana.

A u Ujedinjenim nacijama zabrinutost da bi se tenzije između Vašingtona i Teherana mogle pretvoriti u vojni sukob.

„Veoma smo zabrinuti zbog pojačane retorike u regionu Zaliva i jačih vojnih aktivnosti, ratnih igara, vojnih vežbi, većeg prisustva ratnih brodova. Ohrabrujemo Ameriku i Iran da nastave da se diplomatski angažuju”, izjavio je Stefan Dijarik, portparol Guteresa.

U više evropskih gradova i u Vašingtonu održane su antivladine demonstracije.

„Naša poruka je veoma jasna, podržavamo iranski narod u borbi protiv režima”, izjavio je Rameš Šepard, organizator protesta u Vašingtonu.

U Iranu na više univerziteta organizovani su antivladini protesti, prvi takvi 40 dana pošto su prošlog meseca ugašeni od strane vlasti.

Kakve posledice bi mogao da ima krah diplomatije

Nikola Tucakov iz Instituta za evropske studije rekao je za RTS da se situacija kreće ka ozbiljnoj eskalaciji.

„Deluje da je to sve veća mogućnost. Imamo kretanje različitih američkih pomorskih snaga u Persijskom zalivu, imamo situaciju koja deluje da ide upravo ka tome, a možda je i najveći pokazatelj zastoj u pregovorima koji su trebalo da dovedu do mirnijeg rešenja”, ocenio je Tucakov.

Govoreći o potencijalnom vojnom scenariju, Tucakov ističe da sve zavisi od taktičkog opredeljenja američke administracije.

„Ukoliko bi se odlučili za nešto što bi ličilo na venecuelanski slučaj, to bi značilo targetiranje pojedinih lidera, sa nadom da će biti moguće postići nekakav dogovor sa onim što ostane od režima. Međutim, ukoliko se ide na rušenje režima kao takvog, onda bi bile neophodne mnogo opsežnije vojne operacije”, naveo je on.

Dodaje da bi dodatni cilj, poput dugoročnog onemogućavanja Irana da koristi nuklearne ili raketne kapacitete, podrazumevao još širi i teži sukob.

„To bi donelo i mnogo žešći otpor nego u Venecueli i tu sada treba da vidimo šta će biti taktičko opredeljenje Sjedinjenih Američkih Država”, kaže Tucakov.

„Pregovori zastali oko tri ključne teme”

Osvrćući se na pregovore koji su vođeni u Omanu, a kasnije i u Švajcarskoj, Tucakov podseća da su oni u početku bili korisni za obe strane.

„SAD, uz Izrael kao najvažnijeg saveznika u regionu, u tom trenutku nisu bile vojno spremne za operacije koje bi bile efikasne na terenu. Bilo im je potrebno vreme da se sve pripremi. Sa druge strane, iranskom režimu je bilo važno da se bilo šta desi, samo da ne dođe do rata”, objašnjava on.

Međutim, kako ističe, u pregovorima je došlo do zastoja oko tri ključne teme.

„Prva je iranski balistički program, gde SAD i Izrael zahtevaju njegovo ograničenje, što je za Iran neprihvatljivo. Druga je pitanje iranskih savezničkih i posredničkih snaga u regionu – Hezbolaha, Hamasa i pokreta Huti – od kojih se traži da Iran prekine podršku. To je za Teheran jedna od glavnih poluga moći i takođe neprihvatljivo”, naveo je Tucakov.

Kao treću tačku spora, on ističe pitanje ljudskih prava u Iranu. „Posebno u svetlu protesta koji su delimično obnovljeni. Iranski režim ne želi da dozvoli bilo kakvo mešanje po tom pitanju i čini se da su pozicije zacementirane, bez vidljivog napretka”, kaže Tucakov.

Ukoliko bi došlo do američkog napada, Iran je već najavio odgovor udarima na američke baze u regionu, što bi imalo šire posledice.

„Za region bi to značilo ozbiljnu destabilizaciju. Postoje indicije da su strukture poput Hezbolaha stavljene pod neposredniju kontrolu Teherana, što otvara mogućnost napada na Izrael, kao i aktivnosti Huta, pa možda i onoga što je ostalo od Hamasa”, ocenio je on.

Globalne posledice

Kada je reč o globalnim posledicama, Tucakov podseća da kroz Ormuški moreuz prolazi oko 20 odsto svetske nafte.

„Cena nafte je već skočila usled samih najava mogućih vojnih operacija. Međutim, bilo kakav zastoj u isporukama ne bi bio dobar ni za sam Iran, jer oko 35 odsto državnog budžeta finansira prodajom nafte. U uslovima ozbiljnih ekonomskih poteškoća, to bi dodatno pogoršalo situaciju”, zaključio je Tucakov.