Tri decenije od prijema Austrije, Finske i Švedske u EU

Pre tačno 30 godina, u okviru četvrtog proširenja, 1. januara 1995. godine, Evropska unija primila je tri nove članice – Austriju, Finsku i Švedsku.

Ovo proširenje poznato je i kao EFTA proširenje, pošto su sve tri države bile i članice te trgovinske unije.

Te tri države, uz Norvešku i Švajcarsku koje se nikada nisu pridružile Uniji, zbog odbijanja građana na referendumu, počele su da traže čvršće veze sa EU nakon kraja Hladnog rata, ali pre svega kako bi  prevazišle teškoće kompanija članica EFTA da izvoze u EU.

Austrija, Finska i Švedska su bile neutralne u Hladnom ratu, pa je članstvo u organizaciji koja razvija zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku bilo nespojivo sa tim, ali padom „gvozdene zavese“ ta prepreka je uklonjena.

U Austriji put ka članstvu bio je teži, zbog stava građana koje je trebalo ubediti da članstvo neće ugroziti njihov nacionalni identitet i neutralnost na koju se zemlja obavezala 1955. Državnim ugovorom.

Zvanični Beč podneo je zahtev za članstvo 1989. godine, a referenum o ulasku zemlje u EU, održan je pet godina kasnije. Na referendumu 12. juna 1994. godine – 66 odsto građana glasalo je za ulazak u Uniju.

Danas, na 30. godišnjicu ulaska u EU, istraživanja pokazuju da članstvo podržava 60 odsto građana, dok je 25 odsto za istupanje iz Unije.

U Finskoj, koja je podnela zahtev marta 1992, na referendumu 16. oktobra 1994. godine za članstvo u EU izjasnilo se 56,9 odsto građana. U Švedskoj, koja je zahtev podnela jula 1991, na referendumu održanom tri godine kasnije, 13. novembra 1994. je svega 52,8 odsto građana glasalo za članstvo u EU.

Ovo proširenje je počelo da pokazuje probleme sa institucionalnom strukturom EU, kao što je veličina Komisije i pravilo glasanja u Savetu.

Inače, proširenje je Austriji osiguralo blagostanje, budući da su njeni glavni trgovinski partneri bile zemlje EU.