U Rumuniji otvorena birališta za predsedničke izbore, favorit desničar Simion

U Rumuniji su jutros u 7 časova otvorena birališta za ponovljene predsedničke izbore, nakon što je prethodne izbore, u novembru 2024. godine, poništio Ustavni sud.

Ukupno 18.979 glasačkih mesta otvorene je do 21 sat, a više od 400.000 Rumuna u dijaspori iskoristilo je već svoje pravo na predsedničkim izborima, što je veći broj nego što je registrovano u istom periodu tokom prvog kruga u novembru 2024. godine, prenosi Tanjug pozivajući se na Digi24.

Tokom tri dana, svi rumunski građani sa pravom glasa van zemlje mogu glasati na 966 biračkih mesta organizovanih u inostranstvu, na osnovu identifikacionog dokumenta koji izdaju rumunske vlasti, a biračka mesta u dijaspori zatvaraju se danas u 21 sat po lokalnom vremenu u Rumuniji.

Nakon izborne kampanje u kojoj su prvi put održane tri televizijske debate između kandidata i nakon niza skandala koji su podigli tenziju do maksimuma, svih 11 takmičara je ostalo u trci.

U prvom krugu regularnih predsedničkih izbora 24. novembra 2024. iznenađujuće je pobedio Kalin Đorđesku, sa 23 odsto glasova. Druga je bila Elena Laskoni koja je dobila nešto više od 19 odsto glasova i koja se ponovo kandidovala.

Ustavni sud je poništio izbore neposredno pred drugi krug 8. decembra. Razlog - ilegalno finansiranje kampanje i mešanje iz inostranstva, navodno iz Rusije, u korist Đorđeskua.

Dokazano je samo ilegalno finansiranje kampanje.

A onda je u martu Đorđesku potpuno isključen iz kandidature na ovim ponovljenim izborima.

Favorit je desničar Đorđe Simion, a njegovi glavni rivali su Krin Antonesku i Nikušor Dan, navode svetski mediji.

Simion, po obrazovanju istoričar, političku karijeru započeo je kao aktivista, zalažući se za ujedinjenje Rumunije i Moldavije među bukureštanskim fudbalskim huliganima. 2019. osnovao je stranku Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR).

Na parlamentarnim izborima 1. decembra AUR je sa oko 18 procenata postala druga najjača snaga. Zajedno sa dve druge stranke, desničari imaju oko 35 procenata mesta u rumunskom parlamentu.

U izbornoj kampanji Simion se predstavlja kao pristalica Trampa i kao „spasilac rumunske demokratije“. Skeptičan je prema EU i Natou, protivi se vojnoj pomoći Ukrajini. Simion se takođe zalaže za otkup rumunskih naftnih resursa od austrijske kompanije OMV i povratak granica iz perioda pre Drugog svetskog rata.

Inaće Simion je izjavio da je samoproglašena nezavisnost Kosova jedan od najopasnijih geopolitičkih presedana u ovom delu Evrope i dodao da je kosovsko pitanje jedno od onih o kojem Rumunija ne menja svoj stav.

„Još kao student sam pevao na Marakani zajedno sa srpskim navijačima na fudbalskoj utakmici između naših reprezentacija ’Kosovo je srce Srbije’. Sada, kao odsrastao, ali kao najmađi politički lider u Rumuniji, verujem u isto“, rekao je u intervjuu za Politiku Simion, predsednik stranke koja je na izborima u decembru osvojila 18 odsto glasova i postala druga najveća politička snaga u rumunskom parlamentu sa skoro dvostruko više poslanika i senatora nego pre četiri godine.

Istakao je da je kosovsko pitanje jedno od onih o kojima rumunska država nije promenila svoj stav, dodajući da mu je drago što je Rumunija na državnom nivou ostala dosledna.

Podsetio je da je dan nakon što je Priština proglasila nezavisnost, rumunski parlament usvojio deklaraciju prema kojoj „jednostrano proglašenje nezavisnosti nije priznato“.

„Danas, 16 godina kasnije, podržavamo isti stav, odnosno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.  Što se mene tiče, nikada neću prihvatiti ’legitimitet’ teritorijalnog separatizma, a ova samoproglašena nezavisnost je jedan od najopasnijih geopolitičkih presedana u ovom delu Evrope. Ne zanimaju me pseudoargumenti ’elita’, Kosovo je bilo i ostaje pokrajina Srbije. Kosovo je Srbija, juče, danas i zauvek“, poručio je Simion.

Naglasio je i da je bio i ostao pristalica evropskih integracije Srbije.

„Srbija je ostvarila jasan napredak ka članstvu, ali nažalost, Brisel ne gleda pozitivno na neke korake Beograda“, primetio je Simion.

Sa druge strane, dodaje, nastavljaju se razgovori o poštovanju prava etničkih manjima, uključujući rumunski manjinu u Timočkoj Krajini, što su, kaže, principijelni i legitimni zahtevi.

„U tom smislu, videli smo veliku otvorenost premijera Srbije Miloša Vučevića, izuzetnog lidera koji je pokazao da poštuje fundamentalne vrednosti humanosti. Iako možda izgledi za članstvo nisu baš optimistični u narednim godinama, ostajemo jedan od najvećih podržavalaca vaše zemlje u EU. Kao i u vezi sa Kosovom, naši poslanici u Evropskom parlamentu biće snažni zagovornici vašeg naroda“, istakao je Simion u januaru.

Kada je reč o potencijalima za saradnju Srbije i Rumunije, izrazio je žaljenje što svih ovih godina nema veće saradnje između dve zemlje.

„Tako smo slični i fasciniran sam našom zajedničkom istorijom. Umesto da bolje povežemo Bukurešt i Temišvar sa Beogradom, naši odnosi često idu preko Berlina ili Brisela“, kostatovao je Simion, uz podsećanje na izreku da Rumunija ima samo dva suseda s kojima se nikada nije borila - Srbiju i Crno more.

Dodaje da je trgovina između zemalja povećana poslednjih godina, što je prirodno, jer je prekogranična saradnja od velikog značaja, ali ukazuje da su potrebni kontinuirani napori za jačanje energetske sigurnosti, u čemu je ključna interkonekcija gasnih sistema.

Kao još jedan strateški projekat koji je hitno potreban, naveo je auto-put koji bi trebalo da poveže Temišvar i Beograd, a o kojem, kako kaže, vlasti govore već previše godina, a čija se izgradnja predugo odlaže.

„Izgradnja tog infrastrukturnog projekta treba da bude apsolutni prioritet, pa čak i relevantan korak ka pristupanju Srbije Evropskoj uniji“, dodao je Simion.

Simion se nada da će iskoristiti široko rasprostranjeno nezadovoljstvo javnosti zbog poništavanja izbora, nakon što je preuzeo vodeću ulogu od ekstremnog desničara Đorđeskua, kome je nakon poništenih izbora zabranjeno da se kandiduje, navodi Rojters.

On se protivi pružanju vojne pomoći susednoj Ukrajini, kritikuje rukovodstvo EU i podržava pokret Donalda Trampa „Učinimo Ameriku ponovo velikom", a kao konzervativni hrišćanin podržao je neuspešan referendum 2018. godine koji je imao za cilj da zabrani istopolne brakove.

Pobeda Simiona mogla bi da izoluje Rumuniju u inostranstvu, umanji privatne investicije i učini zemlju manje predvidljivom i manje kooperativnom članicom Nato po pitanju vojne pomoći Kijevu, ocenjuje Rojters i dodaje da bi to išlo u korist Rusije dok vodi rat u Ukrajini.