Blic: Da li SAD menja politiku na Zapadnom Balkanu?

Čini se da američki zvaničnici imaju novu retoriku na Balkanu: Izjave saučešća porodicama nastradalih u NATO bombardovanju, puna podrška formiranju Zajednice srpskih opština i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, jasno odbijanje da pitanje preševskih Albanaca bude deo dijaloga. Oni u poslednje vreme čak više i ne pominju međusobno priznanje, što već mesecima izaziva negodovanje u Prištini. Analitičari ističu da Vašington vidi Srbiju, pre svega, kao državu od koje najviše zavisi mir i stabilnost u regionu, prenosi Blic.

U poslednjih 30 godina potezi SAD-a na Zapadnom Balkanu uglavnom su tumačeni kao protivni interesima Srbije što je naročito bilo vidljivo tokom raspada bivše Jugoslavije i NATO bombardovanja. Međutim, poslednjih meseci deluje kao se američki zvaničnici iz sve snage trude da promene negativni prizvuk koji SAD uglavnom izaziva u Srbiji.

To je posebno primetno dolaskom na ambasadorsko mesto u Beogradu Kristofera Hila koji je tu funkciju već obavljao u Srbiji koji je krajem devedesetih godina bio specijalni američki izaslanik za Kosovo.

Otkako je postao ambasador u Beogradu, Hil čini se pažljivo bira reči i najčešće naglašava značaj i potrebu da SAD i Srbija imaju prijateljske odnose. Gotovo da ni u jednom govoru o Kosovu i Metohiju nije propustio priliku da kaže kako Priština ima obavezu da formira Zajednicu srpskih opština i ispoštuje Briselski sporazum.

Na godišnjicu bombardovanja otišao je i korak dalje u pokušaju da unapredi odnose SAD-a i Srbije pa je verovatno prvi američki zvaničnik koji se maltene pokajao zbog NATO bombardovanja 1999. godine.

„Izražavam svoje lično saučešće porodicama onih koji su izgubili živote tokom ratova 90-tih, uključujući i NATO vazdušnu kampanju. Znam da srpski narod nikada neće zaboraviti to strašno vreme, niti treba. Narod Srbije ne može da potisne svoju bol, ali verujem da ima dovoljno snage da potisne svoje ogorčenje. Posvećenost SAD našem partnerstvu sa Srbijom je nepokolebljiva, kao i naša posvećenost demokratiji. Zajedno možemo da gradimo bolju budućnost, kakvu srpski narod zaslužuje i želi budućim generacijama“ istakao je Hil povodom 24. godišnjice bombardovanja koje je, kako je rekao, rezultat neuspeha diplomatije.

Takve Hilove reči izazvale su burnu reakciju u Prištini pa je Donjeta Miftari,savetnica predsednice Kosova Vjose Osmani, optužila Hila da čak "pokušava da prekroji istoriju kako bi Srbiju vratio na pravi put". Miftari je poručila da intervencija NATO nije bila rezultat "neuspeha diplomatije", već tvrdi da je bombardovanje bila "reakcija na delovanje tadašnjih srpskih vlasti na Kosovu".

Takođe Hil ne propušta priliku da podrži Ohridski sporazum i zanimljivo je, sve vreme priča o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a ne međusobnom priznanju.

„Smatram da su se kao rezultat sastanaka u Ohridu pojavile pozitivne šanse, koje mogu pomoći procesu normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Nije bilo lako za obe vlade, kako za Aljbina Kurtija, tako i za predsednika Aleksandra Vučića. To su bile veoma teške odluke. Mislim da je napravljen značajan napredak“ rekao je u jednoj od izjava.

Da Hil nije usamljen u takvoj retorici pokazao je i američki državni sekretar Entoni Blinken koji je, čini se, shvatio da je teško očekivati od Srbije da prizna nezavisnost Kosova. Kako je rekao, normalizacija odnosa bi mogla da dovede do priznanja Kosova od strane pet zemalja EU (Španije, Grčke, Rumunije, Slovačke i Kipra), ali da je "Srbija druga stvar".

„Ali ako dođe do normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, to bi imalo pozitivan efekat i verujem da ćemo vremenom doći do te tačke, ali mislim da će činjenica da su Kosovo i Srbija postigli dogovor, pod pretpostavkom da će ga sprovesti, navesti pet zemlje na priznanje“ rekao je Blinken.

Naši analitičari, oglasili su se na temu promene političke klime SAD-a prema Zapadnom Balkanu i Srbiji.

Igor Novaković, istraživač pri Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), ističe za "Blic" da generalno postoji značajno unapređenje odnosa između SAD i Srbije.

„Postoji mnogo dublji strateški dijalog nego što je bio do sad i mislim da je to pre svega posledica rata u Ukrajini. Na delu je ofanziva SAD-a za stabilizaciju ovog prostora i čini mi se da se tu razvija jedno novo partnerstvo“ ocenjuje Novaković.

On daje nekoliko dokaza u prilog toj tezi.

„Treba imati na umu i nedavni tvit Blinkena u kome se on zahvalio Srbiji na podršci Ukrajini i da je Ivica Dačić nekoliko puta najavio potpisivanje ugovora o strateškom partnerstvu između Srbije i SAD. Tako da svedočimo da ispod žita postoji jedno sveobuhvatno unapređenju odnosa između Srbije i SAD i to verovatno može da izraste u jedno snažnije partnerstvo“ analizira Novaković.

I Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku, smatra da SAD Srbiju vide kao ključnu zemlju za stabilnost na Zapadnom Balkanu.

„U Vašingtonu smatraju da bez saradnje sa Srbijom neće biti regionalne stabilnosti. Zbog toga im je fokus na Srbiji i brojnim izazovima u regionu, pre svega, na dijalogu Beograda i Prištine“, ocenjuje Đukanović.

Kako kaže, sva je prilika da će SAD i Srbija preći na višu fazu odnosa.

„Hil je najavio da će uskoro SAD i Srbija potpisati ugovor o strateškom partnerstvu koji imaju sve zemlje Jugoistočne Evrope. Na taj način SAD žele dodatno da stabilizuju bezbednosne prilike na Zapadnom Balkanu i da pritom osnaže svoju ulogu u regionu“, analizira on.

Đukanović smatra da je SAD dominantna sila na Zapadnom Balkanu.

„Iako je u pregovorima Beograda i Prištine ulogu medijatora formalno imala EU, najveće zasluge za Ohridski sporazum ima SAD. Vašington je oduvek imao dominantan uticaj na Prištinu. Tako je već više od 20 godina i to će se nastaviti. Ne mislim da će se bilo šta promeniti “, ističe on.