Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi osuđeni na 81 godinu zatvora za mučenje 303 i ubistvo 96 osoba

Pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu izrečene su prvostepene presude četvorici lidera OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju. Tači je dobio 25 godina zatvora, Veselji je osuđen na 18, Krasnići je takođe proglašen krivim i dobio je 25 godina, a Seljimi 13. Panel je utvrdio da su sva četvorica krivično odgovorna za ratne zločine proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode 385 lica, surovo postupanje u odnosu na 49 lica, mučenje 303 lica i ubistvo 96 lica, navedeno je u sažetku presude.

Prilikom izricanja Hašimu Tačiju sudija Smit je rekao sledeće:

„Gospodine Tači, u ime naroda Kosova, nakon razmatranja svih dokaza, na osnovu članova 43 i 44 zakona, panel vas proglašava krivim pod tačkom 3 za protivpravno lišavanje slobode nad najmanje 385 lica, po tački 5 za surovo postupanje kao ratni zločin nad najmanje 49 lica, po tački 7 za mučenje kao ratni zločin nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin nad 96 lica. Panel vas oslobađa optužbi za nekoliko slučajeva ratnih zločina jer nije bilo dovoljno dokaza - progon, zatvaranje i druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i zločine protiv čovečnosti pod tačkama 1, 2, 6, 8 i 10. Gospodine Tači, pošto ste proglašeni krivim, utvrđena je kazna za svaku optužbu. Kazna zatvora u trajanju od 15 godina za ratni zločin protivpravnog hapšenja i lišavanja slobode, kazna zatvora u trajanju od četiri godine za ratni zločin surovog postupanja - tačka 5, kazna zatvora u trajanju od 20 godina za ratni zločin mučenja - tačka 7 i kazna zatvora u trajanju od 23 godine za ratni zločin ubistva - tačka 9. Jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 25 godina i tu se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru“.

Kada je u pitanju Jakup Krasnići, panel ga je proglasio krivim po tački 3 - za protivzakonito hapšenje i lišavanje slobode kao ratni zločin nad najmanje 385 lica, po tački 5 za surovo postupanje kao ratni zločin nad najmanje 49 lica, po tački 7 za mučenje kao ratni zločin nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin po tački 9, izvršen nad 96 lica.

„Panel vas oslobađa optužbi za nekoliko slučajeva ratnih zločina jer nije bilo dovoljno dokaza ili zato što je panel ustanovio da dati događaj nije u nadležnosti ovog suda - progon, zatvaranje i druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke zločine protiv čovečnosti pod tačkama 1, 2, 4, 6, 8 i 10“.

Prilikom izricanja kazne Redžepu Krasnićiju utvrđena je kazna za svaku optužbu.

„Pod A - kazna zatvora u trajanju od 15 godina za ratni zločin protivzakonitog hapšenja i lišavanja slobode, kazna zatvora u trajanju od četiri godine za ratni zločin surovog postupanja - tačka 5, kazna zatvora u trajanju od 20 godina za ratni zločin mučenja - tačka 7 i kazna zatvora u trajanju od 23 godine za ratni zločin ubistva - tačka 9. Jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 25 godina i tu se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru“.

Za Kadrija Veseljija je navedeno da je proglašen krivim po tački 3 - za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode kao ratni zločin nad najmanje 385 lica, pod B, po tački 5 za surovo postupanje kao ratni zločin nad najmanje 49 lica, pod C, po tački 7 za mučenje kao ratni zločin nad najmanje 303 lica i pod D, po tački 9 za ubistvo kao ratni zločin, izvršen nad 96 lica.

„Panel vas oslobađa optužbi za nekoliko slučajeva ratnih zločina jer nije bilo dovoljno dokaza ili zato što je panel ustanovio da dati događaj nije u nadležnosti ovog suda - progon, zatvaranje i druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločine protiv čovečnosti pod tačkama 1, 2, 4, 6, 8 i 10. Gospodine Veselji, pošto ste proglašeni krivim, utvrđena je kazna za svaku optužbu. A: Kazna zatvora u trajanju od 10 godina za ratni zločin protivzakonitog hapšenja i lišavanja slobode, kazna zatvora u trajanju od tri godine za ratni zločin surovog postupanja - tačka 5, kazna zatvora u trajanju od 13 godina za ratni zločin mučenja - tačka 7 i kazna zatvora u trajanju od 16 godina za ratni zločin ubistva - tačka 9. Jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 18 godina i tu se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru“, naveo je sudija Smit.

Na kraju Redžep Seljimi je osuđen na 13 godina.

„Na osnovu članova 43 i 44 zakona, panel vas proglašava krivim pod A, po tački 3 - za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode kao ratni zločin nad najmanje 385 lica, pod B, po tački 5 za surovo postupanje kao ratni zločin nad najmanje 49 lica, pod C, po tački 7 za mučenje kao ratni zločin nad najmanje 303 lica i pod D, po tački 9 za ubistvo kao ratni zločin, izvršen nad 96 lica. Panel vas oslobađa optužbi za nekoliko slučajeva ratnih zločina jer nije bilo dovoljno dokaza ili zato što je panel ustanovio da dati događaj nije u nadležnosti ovog suda - progon, zatvaranje i druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločine protiv čovečnosti pod tačkama 1, 2, 4, 6, 8 i 10. Gospodine Seljimi, pošto ste proglašeni krivim, utvrđena je kazna za svaku optužbu. A: Kazna zatvora u trajanju od šest godina za ratni zločin protivzakonitog hapšenja i lišavanja slobode, kazna zatvora u trajanju od dve godine za ratni zločin surovog postupanja - tačka 5, kazna zatvora u trajanju od osam godina za ratni zločin mučenja - tačka 7 i kazna zatvora u trajanju od 11 godina za ratni zločin ubistva - tačka 9. Jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 13 godina i tu se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru“, zaključio je sudija Smit na kraju.

U obrazloženju presude sudija Smit je rekao da kad je reč o težini krivičnih dela, panel je mišljenja da su dela velike težine i razmere.

„Izvršena su na 14 opština na Kosovu i na dve lokacije na severu Albanije. Sva krivična dela su teška - surovo postupanje i mučenje predstavljaju ozbiljan atak na žrtvu, a ubistvo je jedno od najtežih krivičnih dela. Neka lica su zatvarana zajedno sa drugim članovima porodice. U Mališevu je 10 dana zajedno sa majkom bila zatvorena beba, a bio je pritvoren i dečak star 14 godina. Jednog starijeg čoveka su toliko jako tukli da mu je lice smrskano. Dela su ostavila trajne posledice nad licima. Iz tih razloga, zaključeno je da su krivična dela bila veoma teška. Panel ocenjuje prirodu i stepen učešća optuženih, ali ih sada neću ponavljati“.

Hašim Tači - Otežavajuća okolnost je to što je Tači zloupotrebio svoj položaj. Zaključeno je da je koristio svoj rukovodeći položaj kako bi ostvario kažnjive aspekte cilja. Olakšavajuća okolnost je doprinos da se osnuju Specijalizovana veća, to što je podneo ostavku na mesto premijera i dobrovoljno se predao sudu.

Kadri Veselji - Zloupotrebio je svoj položaj, što je otežavajuća okolnost. Kad je reč o olakšavajućim okolnostima - oženjen je i ima decu školskog uzrasta. Uzorno se ponašao tokom postupka. Dobrovoljno se predao.

Redžep Seljimi - Otežavajuća okolnost je to što je zloupotrebio položaj i autoritet. Olakšavajuća okolnost - ima ženu i decu i tvrdi da je veoma vezan za njih. Sarađivao je sa Specijalizovanim tužilaštvom. Dobrovoljno se predao i sarađivao je tokom pretresa kuće.

Jakup Krasnići - Otežavajuća okolnost je to što je zloupotrebio položaj jer je koristio funkciju kako bi ostvario kažnjive aspekte zajedničkog cilja. Olakšavajuća okolnost - poodmakla životna dob, uzorno ponašanje tokom postupka.

Sudija Smit je, čitajući odluku panela, naveo da premda je odgovornost optuženih lična, nijedan od njih ne bi mogao sam da postigne ono što je urađeno.

„Zajedno su se dogovorili o cilju, uspostavili sistem, napravili zatvoreničke objekte, obrazovali jedinice. Sebi i drugima dodelili su uloge. Zajedno su imenovali druga lica na važne položaje, zajedno su pravili saopštenja, napadali neprijatelje i kreirali politiku nekažnjivosti za krivična dela. Koliko je plan bio jednostavan, bio je i poguban. Sastojao se od uspostavljanja zatvoreničkih objekata, hapšenja, lišenja slobode i ubijanja. Taj plan je sprovođen tokom čitavog sukoba“, rekao je sudija Smit.

Gospodin Tači je učestvovao u izvršenju krivičnih dela i podržavao ih na brojne načine, rekao je sudija Smit.

„Objavljivanjem saopštenja i vođenjem specijalnog rata, pokazao je da dopušta izvršenje krivičnih dela nad protivnicima. Lično je učestvovao u krivičnim delima hapšenja, lišavanja slobode, saslušavanja 13 poslanika u Ćirezu i Banjici, hapšenju, lišenju slobode i ubistvu Behajdina Alačija. Imao je saznanja i o hapšenju nekoliko drugih pojedinaca. Kad je reč o Alačiju, panel je zaključio da je 1993. Alači imao ozbiljan sukob sa Tačijem jer su ga optužili da je doveo Šabana Šalju, navodno srpskog špijuna, u organizaciju u kojoj su bili. Panel je zaključio da, pre nego što je nestao, Alači je bio pod prismotrom špijunske službe OVK“, rekao je Smit i nastavio:

„Hašim Tači i Kadri Veselji tražili su da ih obaveštavaju o kretanjima Alačija. 11. juna 1998. Alači je otišao iz svog doma u Štab OVK u Glogovcu. Tamo su stigli Tači i Veselji. Odveli su Alačija sa lisicama na rukama. Alači nikad više nije viđen i panel se uverio da je ubijen. Da bi to prikrili, uradili su nekoliko stvari: Napisali su izveštaj da je Alači poginuo u borbi kao mučenik. Kadri Veselji je sa Tačijem pokušao da da mito Alačijevoj porodici, što je ona odbila“.

Tači i Veselji su zlostavljali Šabana Šalju, nastavio je dalje sudija Smit.

„Panel je zaključio da je Tači imao saznanja o velikom broju krivičnih dela nad protivnicima, ali nije preuzeo nikakve mere da bi kaznio počinioce. Aktivno je učestvovao u krivičnim delima i unapređivao lica umešana u dela. Širio je informacije o krivičnim delima i govorio lažne informacije da se OVK pridržava humanitarnog prava. Što se tiče Veseljija, panel je zaključio da je on doprineo ostvarenju zajedničkog cilja. Bio je načelnik direkcije za obaveštajne poslove čiji je cilj bio pribavljanje informacija o kolaboracionistima kao i praćenje tih lica. Gospodin Veselji je bio ključni element u ostvarenju zajedničkog cilja. On je zajedno sa ostalim optuženima na ključna mesta postavljao lojalna lica. Uz to, panel je zaključio da je Veselji učestvovao u krivičnim delima. Bio je lično uključen u realizaciju Specijalnog rata glavnog štaba, identifikovanju protivnika, kao i u vršenju krivičnih dela hapšenja, lišenja slobode i ubistva Alačija, kao i hapšenje, lišenje slobode, prebacivanje i puštanje na slobodu drugog zatvorenika OVK. Imao je saznanja o delima nad protivnicima, ali uprkos tome nije to sprečio, već je aktivno učestvovao u delima i podsticao ih. Takozvana bezbednosna saznanja na osnovu kojih je veliki broj lica bio uhapšen i ubijen svodila su se uglavnom na glasine. Nije bilo dokaza da su žrtve bile špijuni“, pročitao je sudija.

Kad je u pitanju Seljimi, panel je zaključio da je on značajno doprineo ostvarenju cilja.

„Bio je član glavnog štaba OVK i imao je funkciju glavnog inspektora. Imao je manja ovlašćenja u odnosu na druge optužene, ali je igrao ključnu ulogu u formiranju jedinica OVK. Samo po sebi, to nije kažnjivo, ali je panel zaključio da je Seljimi redovno primao izveštaje o osumnjičenima i kolaboracionistima. Seljimi je bio svestan da su jedinice OVK ciljano progonile osumnjičene. Pre rata je učestvovao u napadima nad kolaboracionistima, pa se može zaključiti da je bio svestan da je to bila politika OVK. Gospodin Seljimi je podsticao vršenje krivičnih dela i učestvovao je u njima. Učestvovao je u hapšenju i zatvaranju 13 poslanika Skupštine u Ćirezu. Učestvovao je u Specijalnom ratu Glavnog štaba, nije sprečavao dela. Panel zaključuje da je Seljimi imao saznanje o velikom broju krivičnih dela - zlostavljanju i ubistvu. Nije preuzeo mere da bi ta dela sprečio ili kaznio počinioce. Kad je postao ministar za javni red, unapredio je više lica koja su učestvovala u krivičnim delima. Kao glavni inspektor nije se starao da obezbedi da se OVK pridržava humanitarnog prava“.

Na početku izricanja presude sudija Čarls Smit je naveo da se postupak bavio optužnicom, a ne legitimitetom OVK.

„Hašim Tači, prvi je optuženi u ovom predmetu. Od marta 1998. do septembra 1999. Tači je bio načelnik direkcije za informacije OVK i vrhovni komandant OVK. Kadri Veselji, drugooptuženi u ovom predmetu, državljanin je Kosova. Gospodin Veselji je jedan od osnivača OVK i glavnog štaba. Bio je član direkcije OVK za politička pitanja i načelnik obaveštajne službe OVK. Bio je i načelnik obaveštajne službe Kosova, zvane Šik. Redžep Seljimi, trećeoptuženi, državljanin je Kosova, rođen u opštini Srbica na Kosovu. Tužilaštvo navodi da je Seljimi bio član glavnog štaba OVK, bio je načelnik sektora za operacije OVK. Jakup Krasnići, četvrti je optuženi, državljanin Kosova. Tužilaštvo tvrdi da je bio član glavnog štaba OVK i član direkcije OVK za politička pitanja, glavni portparol OVK i portparol privremene vlade Kosova“, rekao je sudija Smit.

Sudija Smit je dalje naveo da Tužilaštvo sve optužene tereti po šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti - konkretno progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke lica.

„Tužilaštvo tvrdi da su sve radnje koje se stavljaju optuženima na teret bile deo sistematskog napada i šireg napada. Tužilaštvo tvrdi da su optuženi znali za taj napad. Tužilaštvo optužene tereti po četiri tačke optužnice za ratne zločine: protivzakonito ili proizvoljno hapšenje ili lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo. Po navodima tužilaštva, sve radnje izvršene su u kontekstu OVK i snaga Savezne Republike Jugoslavije. Tužilaštvo tvrdi da su dela činjena u bazama ili štabovima OVK. Optuženi su bili svesni da su žrtve bile lica koja nisu aktivno učestvovala u borbama. Optuženi snose individualnu odgovornost. Sva četvorica optuženih izjasnila su se da nisu krivi po svim tačkama optužnice“.

Sudija je dalje naveo da je suđenje vođeno u kontekstu neprestanog zastrašivanja svedoka.

„Nekoliko svedoka povuklo je svoje izjave, lagalo panel, ponavljalo napamet naučene rečenice. Neki svedoci su se plašili iz bojazni za sopstvenu bezbednost. Činjenica da panel može da donese presudu svedoči o njihovoj hrabrosti i odlučnosti. Zbog zastrašivanja svedoka, primenjene su mere radi zaštite pojedinaca“.

O zločinima protiv čovečnosti

„Panel se nije uverio da žrtve predstavljaju civilne žrtve, pa stoga panel nije zaključio da je tužilaštvo dokazalo da su počinjena krivična dela progona, mučenja, kao i drugih nehumanih postupaka, ubistva i prisilnog nestanka lica kao zločini protiv čovečnosti. Panel je zaključio da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. postojao nemeđunarodni oružani sukob na Kosovu između OVK i SRJ. Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove severne Albanije takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava. Žrtve su bila lica koja uživaju zaštitu prema normama međunarodnog humanitarnog prava. Sva četvorica optuženih bila su svesna okolnosti sukoba i zaštićenog statusa žrtava. Panel nalazi da se kritični događaji, po okončanju oružanog sukoba, kada su prestala da važe pravila međunarodnog humanitarnog prava, ne mogu okarakterisati kao ratni zločin“, rekao je sudija Smit.

Sudija je dalje naveo da s tim u vezi panel podseća da su lica koja su lišena slobode u načelu zaštićena međunarodnim humanitarnim pravom sve do kraja sukoba.

„Počeću sa tačkom 3. Panel je zaključio da su pripadnici OVK proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica i držali ih u brojnim zatvoreničkim objektima pod kontrolom OVK u 14 opština na Kosovu i u dve lokacije na severu Albanije. Pripadnici OVK, kao i vojna policija, hapsili su i odvodili žrtve u objekte. Mnoge su uhapsili u njihovim domovima ili na putevima i vodili ih u zatvore. Udarali su ih, uzimali im lične predmete i zastrašivali, sve uz tvrdnju da su srpski špijuni, izdajnici i druge slične optužbe. U zatočeništvu žrtve nisu mogle napuštati objekte, držani su pod stražom. Mnogi su bili u lancima, vezanih ruku, a drugi su držani pod pretnjom oružjem. Jedan svedok ispričao je da su ga doveli u štalu, a lica su bila vezana lancima kao životinje. Nije postojala osnovana sumnja koja bi lišavanje slobode činila neophodnim. Zatvorenici su bili u nekim slučajevima žene i deca. Nije bilo dokaza da su se žrtve bavile bilo kakvim opasnim aktivnostima. Žrtve su držane u zatvoreništvu na osnovu glasina da su srpski kolaboracionisti zbog nekakvog navodnog špijuniranja, kontakata sa srpskom policijom ili vojskom. Nema dokaza da su zaista bili špijuni ili izdajnici“, objasnio je sudija Smit i nastavio:

„Panel je zaključio da su pripadnici OVK čak i kad su lične razmirice bile uzrok hapšenja, lica zatvarali na duže vreme. U nekim slučajevima su žrtve ubijali. Tokom zatočeništva zatvorenicima nisu date osnovne garancije koje imaju prema međunarodnom humanitarnom pravu. Osim u jako malom broju slučajeva, zatvorenici nisu bili službeno obavešteni o pritvoru ili njegovim razlozima. Bili su prepušteni na milost i nemilost svojih tamničara. Uskraćivan im je redovan zakonski postupak, što dokazuje da su između aprila 1998. i juna 1999. u 14 opština na Kosovu pripadnici OVK umišljajno pritvarali lica. Panel je iz tih razloga zaključio da je ratni zločin zatvaranja i lišavanja slobode optužnice izvršen nad najmanje 385 lica“.

O mučenju zatvorenika

„Na osnovu ukupnih dokaza, panel je zaključio da je 348 lica bilo podvrgnuto surovom postupanju, a od tog broja 303 lica bilo podvrgnuto mučenju. Pripadnici OVK su održavali nehumane uslove zatočeništva. Zatvorenici su bili zatočeni u različitim tipovima objekata, kao što su bivše škole, štale i napušteni objekti. Mnogi zatvorenici morali su da spavaju na betonskom podu, koji je bio prekriven ljudskim i životinjskim izmetom. Dobijali su jako malo hrane, nije bilo dozvoljeno da se peru. Bili su vezani lancima ili lisicama, a vezane su im bile ruke i noge. Mnogi pripadnici OVK su fizički zlostavljali zatvorenike, redovno ih šutirali, premlaćivali, udarali ih kundacima, metalnim štanglama i kablovima za struju. Neke bi obesili za noge i tukli ih dok su visili. Mnoge su tukli dok nisu mogli da ustanu. Neki su zatvorenici umrli zbog žestokih premlaćivanja. Jedan zatvorenik je molio dok su ga tukli da mu daju metak, ali mu je pripadnik OVK rekao da za njega nema metka“, rekao je sudija Smit.

On je dalje naveo, čitajući obrazloženje presude, da su zatvorenici bili psihički mučeni, a da su dvojicu zatvorenika toliko žestoko premlatili pred drugima da su se svi ostali zaplakali.

„Jednog zatvorenika koji je izvršio samoubistvo, ostavili su da ga drugi gledaju. U mnogim objektima žrtvama su pretili da će ih ubiti ili da su druga lica zajedno sa njima pogubljena. Zatvorenici su gledali kako im tuku rođake ili članove porodica. Jedan svedok je ispričao kako su rođaka ubili pred njim: „Lakše bi mi bilo da su mene ubili“, rekao je taj svedok. Mnogi zatvorenici pretrpeli su teške povrede, lomili su im noge, rebra i do dan-danas trpe bolove i ne mogu normalno da hodaju. Mnogima su izbijeni zubi ili su im ostali trajni ožiljci. Mnogi su opisali trajne posledice svog stradanja, pa pate od depresije i drugih problema. Panel je zaključio da su pripadnici OVK nameravali da zatvorenicima nanesu teške duševne i fizičke patnje“.

Sudija Smit je zatim prešao na tačku optužnice ubistvo kao ratni zločin.

„Panel je zaključio da su pripadnici OVK između 1998. i 20. juna 1999. umišljajno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koja su izazvala smrt 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u borbama. Konkretno, na raznim lokacijama koje su bile pod kontrolom OVK, žrtve su ubijene vatrenim oružjem, a ostali su preminuli od posledica teškog premlaćivanja. Tela žrtava pronađena su u stanju koje je ukazivalo na povredu njihovog ličnog dostojanstva. Jedan svedok je ispričao da je porodica iz medija saznala za smrt svog člana. Telo žrtve bilo je ostavljeno pored puta, ruka mu je bila slomljena, imao je podlive i posekotine. Tela nekih žrtava nikad nisu pronađena. Imajući u vidu okolnosti, s obzirom na povrede koje su im nanete, jedini zaključak je taj da su barem neki od pripadnika OVK imali nameru da ubiju pojedina lica. Panel iz toga zaključuje da su pripadnici OVK u 12 opština na Kosovu umišljajno izvršili radnje koje su izazvale smrt najmanje 96 lica, pa je stoga dokazano da je izvršen ratni zločin ubistva“, naveo je Smit.

Sudija Smit je istakao da su napadani pripadnici drugih snaga i lica povezana sa njima:

- Pojedince za koje se tvrdilo da su povezani sa vlastima Srbije, ali i pripadnike nacionalnih manjina, kao Rome i Srbe. Glavni ciljevi bili su ubijanje i napadanje etničkih Albanaca osumnjičenih za kolaboracionizam i etničkih Srba označenih kao neprijatelji.

- Ciljano napadanje Albanaca i Srba iz istih razloga.

- Ratna saopštenja i deklaracije u kojima su upućivane pretnje.

- Vođenje specijalnog rata protiv protivnika.

- Ponavljanje tih poruka u saopštenjima Tačija i Seljimija.

- Korišćenje vojne policije, a tajne službe za praćenje kolaboracionista.

- Uspostavljanje zatvoreničkih objekata. Potrage za pojedincima na osnovu spiskova sumnjivih osoba.

- Postojanje jasnog obrasca u krivičnim delima izvršenim u objektima.

- Dopuštanje, prihvatanje i podsticanje na izvršenje krivičnih dela i postojanje politike nekažnjavanja nad delima izvršenim nad protivnicima.

Sažetak presude

Pretresni panel je danas izrekao presudu u predmetu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija. Panel je utvrdio da su sva četvorica krivično odgovorna za ratne zločine proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode 385 lica, surovo postupanje u odnosu na 49 lica, mučenje 303 lica i ubistvo 96 lica.

Pretresni panel je optužene oslobodio optužbi za zločine protiv čovečnosti, zaključivši da specijalizovani tužilac nije pokazao van razumne sumnje da je postojao rasprostranjeni ili sistematski napad usmeren na civilno stanovništvo. Optuženi su takođe oslobođeni optužbi u odnosu na izvestan broj incidenata ratnih zločina.

Pretresni panel osudio je Hašima Tačija na 25 godina zatvora, Kadrija Veseljija na 18 godina, Redžepa Seljimija na 13 godina, a Jakupa Krasnićija na 25 godina zatvora, u šta im se uračunava vreme provedeno u pritvoru. Sudije su zaključile da su tokom sukoba na Kosovu Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići značajno doprineli zajedničkom kažnjivom cilju proganjanja lica koja su smatrana protivnicima Oslobodilačke vojske Kosova i njenih političkih i vojnih ciljeva, a u koja su spadali kosovski Albanci iz redova drugih političkih ili vojnih snaga, kao što su DSK i FARK, zatim lica koja su navodno imala veze sa organima vlasti SRJ, odnosno Srbije, i pripadnici nacionalnih manjina, uključujući više Roma i Srba.

Ciljani napadi na te protivnike obuhvatali su ubijanje, hapšenje i lišenje slobode bez redovnog sudskog postupka, fizičko i psihičko zlostavljanje, kao i druge oblike zlostavljanja, zastrašivanja i uznemiravanja.

Osim svega nekoliko izuzetaka, pretresni panel je zaključio da nema dokaza da se bilo koja od žrtava bavila kriminalom, aktivno učestvovala u neprijateljstvima ili je predstavljala legitimnu pretnju po bezbednost Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Ogromna većina žrtava bili su nedužni civili, koji su se našli na putu ostvarenja zajedničkog kažnjivog cilja, u okviru kojeg su optuživani, najčešće lažno i mahom bez osnova, da su kolaboracionisti i špijuni. Veliki broj žrtava izjavio je da su pretrpljene patnje na njih ostavile trajne psihičke i fizičke posledice. Pri odmeravanju kazne, pretresni panel je temeljno razmotrio relevantne činjenice, težinu krivičnih dela, prirodu i stepen učešća svakog od optuženih, kao i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. Panel je uzeo u obzir i činjenicu da su neke žrtve bile u posebno osetljivom položaju, na primer, zbog svojih godina ili zbog toga što su morale da prisustvuju zlostavljanju ili ubistvu članova svoje porodice.