Briselski sporazum 10 godina kasnije: Šta je dogovoreno i zašto nije ispunjeno?

Entuzijazam koji je pre deset godina propratio potpisivanje Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine odavno je iščezao. Šest tačaka ovog dokumenta koje se odnose na Zajednicu srpskih opština ostale su samo na papiru, na koji su paraf stavili tadašnji premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači. Vlade u Prištini su se menjale, ali se nijedna nije odvažila da uradi ono što je upisano kao obaveza kosovske strane – da formira ZSO.

“Odlučnost i hrabrost” na kojima je 19. aprila 2013. čestitala visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton, u čijem prisustvu je sporazum potpisan, negde su se zagubile.

Tačke za koje je bila zadužena srpska strana, a koje su predviđale da se sva policija na severu Kosova integriše u okvir Kosovske policije, da sudske vlasti funkcionišu u okviru pravnog sistema Kosova, kao i da se opštinski izbori u severnim opštinama 2013. godine organizuju u skladu sa kosovskim zakonom, su ispunjene.

"Konsenzus da se ZSO ne primeni"

Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže za Kosovo onlajn da je cilj Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa bio je da se izgradi poverenje između dve strane, da Beograd prihvati integraciju severa Kosova u sistem vlasti u Prištini i da se održe prvi lokalni izbori po kosovskim zakonima, a da zauzvrat srpska zajednica dobije ostvarenu autonomiju u vidu ZSO.

“Ta prilika je, međutim, trajno prokockana. Umesto da dođe do većeg stepena poverenja, sada, uprkos međunarodnim pritiscima, Srbi na Kosovu ne veruju da će ZSO ikada da bude sprovedena a i da se formira, sumnjaju u to da će vlasti u Prištini pokušati da ona normalno funkcioniše. Imam utisak da se tada, kao i sada sa evropskim predlogom, samo kupilo vreme da se Beograd primora na integraciju Srba u kosovski sistem a da realni pritisak na Prištinu da se primeni ZSO nikada nije postojao. Na unutarpolitičkom planu na Kosovu političke opcije su se utrkivale ko će više da demonizuje Zajednicu i da je predstavi kao nešto što ugrožava Albance. Posle deset godina imamo paradoks da su oni koji su potpisali Briselski sporazum i koji su ga podržali, jer je on usvojen i u kosovskoj skupštini, sada glavni kritičari Aljbina Kurtija koji je tada bio u opoziciji i koji se protivio ZSO. Oni ga sada napadaju da će da izda nacionalne interese ukoliko primeni ZSO, što nam govori da postoji široki konsenzus među albanskim političkim predstavnicima da se ZSO ne primeni”, kaže nam Surlić.

Čak i ako se ZSO formira, kako dodaje, upitno je na koji način će da funkcioniše.

Prvi sporazum potpisan je pod pokroviteljstvom EU, a sa distance od jedne decenije, Surlić kaže da je EU izgubila kredibilitet kao medijator jer Briselski sporazum nije primenjen do kraja i jer su najmoćnije članice EU bile indiferentne prema primeni ZSO.

“U ovoj poslednjoj fazi dijaloga videli smo da je ZSO ponovo vraćena kao tema za pregovarački sto, ali pre svega zbog pritiska SAD. EU i vodeće zemlje unije već su bile odustale od ZSO i nisu to videle kao obavezu i nešto što ustvari dovodi u pitanje njihov kredibilitet kao medijatora. Takođe, oni nikada nisu suštinski bili ubeđeni u to da je ZSO nešto što je dobro i što garantuje prava Srbima na Kosovu, nego se Zajednica uvek nudila kao neka karta koja će da ubedi Beograd da prihvati bolne kompromise, odnosno nešto što će da odobrovolji Beograd da i dalje čini ustupke”, kaže Surlić.

Na pitanje treba li očekivati promenu u pristupu EU, naš sagovornik kaže da insistiranje srpske strane na tome da je ZSO prvi uslov, među ostalim, otvara prostor da će se ZSO u dogledno vreme primeniti ukoliko je međunarodnim akterima zaista stalo do dogovora Beograda i Prištine.

“Međunarodni akteri su sada svesni da Beograd neće ispunjavati ostale tačke sporazuma dok god se ne primeni ZSO, tako da je sada na Prištini da je primeni, a prema trenutnoj političkoj situaciji ne bih rekao da će se to desiti do kraja godine. Možda će se organizovati neki početni koraci, ali da ćemo imati punu funkcionalnu ZSO do kraja godine deluje nerealno. Čak i da postoji dobra volja, nemoguće je da se ona u tom periodu primeni na pravi način”, kaže Surlić.

"Ni sami građani nisu spremni za potpunu normalizaciju"

Politički analitičar iz Prištine Alen Meta kaže za Kosovo onlajn da smo već deset godina svedoci diplomatskog maratona EU i SAD, koje po svaku cenu upinju ka normalizaciji odnosa, ali da potpunu normalizaciju onemogućavaju bilo geopolitičke promene bilo unutrašnje politike Kosova i Srbije.

"Кao rezultat toga, ne bi trebalo da bude velikih očekivanja, posebno na Zapadnom Balkanu, jer ni sami građani nisu baš spremni za potpunu normalizaciju, a to utiče na političare koji kalkulišu merenjem pulsa u obe zemlje. Geopolitičke promene su takođe jedan od faktora koji je uticao na produženje procesa normalizacije odnosa. Međutim, nedavno, sa početkom rata protiv Ukrajine, pažnja je ponovo okrenuta ka regionu Zapadnog Balkana, posebno ka Кosovu i Srbiji, u pokušaju postizanja dogovora zbog mogućnosti eskalacije situacije, posebno na severu Кosova", kaže Meta.

On ipak zaključuje da približavanja među stranama postoje, iako će ovaj proces trajati.

"Koraci ka normalizaciji odnosa će se nastaviti. Svi dosadašnji dogovori, sa građanskog aspekta, usmereni su na poboljšanje uslova života oba naroda, a za to svakako treba vremena. Bez sumnje, političari bi trebalo da posvete više pažnje normalizaciji odnosa, više nego što su to do sada činili", navodi Meta.

Ukupan rezultat Briselskog sporazuma, prema oceni analitičara Dušana Janjića je siromašan, pogotovu oko ZSO, a kako navodi za Kosovo onlajn, pozicije dve strane su podeljene u vezi nečega što nigde ne postoji u sporazumu.

“U njemu ne piše da ZSO treba da ima izvršnu vlast. Albanska strana tvrdi da je to poznati srpski program gde je želja da se napravi Republika Srpska na teritoriji Kosova, a u Srbiji je uvek imalo političara, danas manje nego ranije, koji su smatrali da to i ne bi bilo loše - da se napravi neka republika i konflikt drži otvorenim. Ali, u sporazumu nema toga nigde", kaže Janjić.

"Predstojeći izbori na severu diskreditovaće ideju ZSO"

Janjić ukazuje i da je srpska strana u ZSO videla posebnu garanciju za opstanak Srba, kako politički, tako i za svaki drugi, a da je zanemareno da već po Ustavu Kosova Srbi imaju neka prava - najmanje 10 predstavnika u parlamentu i mesta u administraciji.

“Zanemarili su ono što se sada pojavilo u evropskom predlogu i to u stavovima 2, 6, 7, gde stoji da treba urediti položaj i status SPC, status kulturnog i religijskog nasleđa i pravo srpskoj zajednici na razvoj svog identiteta. Sada bi Kurti samo manjinsku autonomiju ili samoupravljanje, ne bi Zajednicu", navodi Janjić.

Po njegovoj oceni, kada bi se sva dokumenta i sve ono što je prihvaćeno stavilo na sto, posao bi mogao da se završi za mesec dana. Ukazuje i da će predstojeći izbori na severu Kosova dovesti do diskreditacije cele ideje - i ZSO i normalizacije, i nada se da će proteći u tihom bojkotu građana severa Kosova čime bi se ojačala pozicije Srbije.

"Ovo je greška. Dobićemo gradonačelnike od kojih će možda jedan biti Srbin, a cela ideja Briselskog sporazuma iz 2013. jeste reprezentacija Srba u institucijama da bi se omogućila integracija bez koje nema normalizacije. To je mnogo veći udar na ZSO nego što su bili politički sporovi hoćemo li ili ne Zajednicu srpskih opština", zaključuje je Janjić.

Šta stoji u sporazumu?

Prvi Briselski sporazum ima 15 tačaka, a prva glasi: “Postojaće Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da su članice saglasne". Dogovor dalje predviđa da će ZSO imati predsednika, potpredsednika, Skupštinu, Veće.., kao i da će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.

Tačka 9. ovog dokumenta detaljno definiše organizaciju policije u četiri opštine na severu Kosova.

“Postojaće regionalni komandir policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić). Komandir ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice/Asocijacije. Sastav KP na severu će odražavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine. (Postojaće još jedan regionalni komandir policije za opštine Južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn). Regionalni komandir četiri severne opštine sarađivaće sa drugim regionalnim komandirima”, kaže se u sporazumu.

U ZSO, kako je planirano, treba da uđe deset opština: Leposavić, Zvečan, Severna Mitrovica, Zubin Potok, Parteš, Ranilug, Novo Brdo, Gračanica, Štrpce i Klokot.