Da li je odluka EU o viznoj liberalizaciji za Kosovo došla u pravom trenutku?

Savet ministara Evropske unije usvojio je 9. marta odluku o putovanju bez viza u zemlje članice EU za nosioce pasoša koje izdaje Kosovo. U saopštenju izdatom nakon sastanka dodaje se da ovu odluku treba da usvoji Evropski parlament, pre nego što budu potpisana, a da će stupiti na snagu od 1. januara 2024. godine. Po rečima analitičara, ovakav potez može da se tumači na potpuno različite načine, jer je stigao u momentu kada Priština i dalje odbija da primeni obavezu o Zajednici srpskih opština, a to je nužan uslov za nastavak dijaloga.

Diplomata Zoran Milivojević u razgovoru za Kosovo onlajn kaže da je poslata jasna poruka i da Srbija ne treba da ima bilo kakvu iliziju da su u suštini ciljevi Brisele, EU i Prištine isti.

“U prvom planu je pokušaj da se potvrdi državnost Kosova i da se to nametne, bez obzira na sve standarde i norme. Tako da, kada se radi o viznoj liberalizacji, ali i o bilo čemu drugom što se Kosovu nudi i što mu se odobrava, sve je to na liniji pokušaja da se taj projekat nezavisnog Kosova oživi i da se nametne, makar i silom i mimo svih onih vrednosti na Kojima EU, bar deklarativno, počiva”, ističe Milivojević.

Dodaje kako je jasno da EU primenjuje duple standarde, mimo sopstvenih normi.

“Mislmim da Srbija više apslutno nema nikavi iluzija. Zbog toga insistiranje Srbije na onome što je ranije postignuto, mislim na dogovor o ZSO. To je istaknuto u prvi plan i predstavlja uslov bez kog se ne može ići dalje u pregovorima, bez obzira na dobru volju i konstruktivnost Srbije da tražimo kompromisna rešenje i sačuvamo mir i stabilnost”, kaže Milivojević.

On ocenjuje da EU koristi svaku priliku da demantuje sopstvene tvrdnje o postojanju dobre volje I iskrenih namera dase problem na Kosvu rešavaju.

“Davanje vizne liberalizacije Kosovu u stvari potvrđuje ovo sa čim smo sada suočeni, a to je pritisak  na Srbiju da se po svaku cenu nametne rešenje prema ovom evropskom planu, koje Srbiji naravno ne odgovara, jer ide u susret pokušaju da se Kosovska državnost potvrdi”, smatra Milivojević.

On primećuje da je indikativno to što se uvođenje vizne liberalizacije vezuje za 1. januar 2024, za kada je EU zacrtala i konačno rešenje kosovskog pitanja, na način koji odgovara strateškim ciljevima Pristine i zapadnih centara moći.

“Sad vidimo da nije slučajna ni aplikacija takozvanog Kosova za pristupanje EU, Savetu Evrope i pokušaj da se to zaokruži”, zaključuje Milivojević.

Pravnik i istaknuti aktivista nevladinog sektora Milan Antonijević, smatra da vizna liberalizacija za Kosovo pre svega treba da se posmatra kao benefit za sve ljude koji žive na tim prostorima, a nikako kao nagrada za nekooperativnost Prištine, kada je reč o primeni Briselskog sporazuma i formiranju Zajednice srpskih opština.

On je u izjavi za Kosovo onlajn izrazio uverenje da će se bezviznim režimom rešiti pitanje ljudi koji imaju srpske pasoše, a žive na teritoriji Kosova.

"Bezvizni režim je nešto od čega će svi imati koristi, čak i oni koji žive na severu, a imaju naše pasoše. Verujem da će i taj problem biti rešen u ovom procesu. Tako da mislim da to nije loša vest, baš naprotiv, mislim da svako važno pokazivanje toga šta evropske integracije donose regionu,  čak i u trenucima kada Priština ne sarađuje oko Zajednice srpskih opština u ovom trenutku i oko nekih daljih pregovora. Mislim da je to nešto od čega ceo region može imati koristi“, rekao je Antonijević.

Podsetio je da je ukidanje viza Srbiji doprinelo da mladi ljudi u zemji shvate, kako kaže, šta su vrednosti koje grantuje Evropska unija.

Antonijević ističe da će uključivaje Kosova u bezvizni režim doprineti boljoj saradnji u regionu i porenuti ekonomske procese.

"Ukidanje viza doneće sve ono što od čega oni koj žive na Kosovu mogu imati koristi, bez obzira koja im je nacionalni predznak i bez obzira kako gledaju na zamrznuti konflikt koji u ovom trenutku postoji“, ocenjuje on.

Antonijević odbacuje tezu da se bezvizni režim može tumačiti kao nagrada za „neposlušnost“ Prištine, navodeći da je ta odluka doneta ranije.

"Ne bih nikako govorio da je to pospešivanje stava da se ne ide dalje u pregovorima. Naprotiv EU itekako zna šta je u njihovom interesu, a to je pre svega okončanje zamrzutog konflikta na teritoriji koja je u sredini Evrope i koja ne sme u svakom slučaju biti neko buduće žarište“, kazao je on.

Zaključuje da je ova odluka Brisela išla u susret gašenju žarišta na Balkanu, a ne nagrađivanju neke „tvrdoglavosti ili nekonstruktivnosti“ kosovske strane.