Da li je u pravu ambasador Gero kada poredi odnose Francuske i Velike Britanije sa Srbijom i Kosovom?
Primer pomirenja između Francuske i Velike Britanije koji je pre nekoliko dana francuski ambasador na Kosovu Olivije Gero istakao u kontekstu uzora za pomirenje Srbije i Kosova, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna nije adekvatan, jer ne postoji nikakva paralela ako se uzmu u obzir ovi odnosi gledano kroz istoriju.
Istoričar Stanislav Sretenović, naučni savetnik na Institutu za savremenu istoriju, kaže za Kosovo onlajn da mu je čudna paralela koju je ambasador Gero napravio.
“Ambasador bi morao da pojasni na šta je mislio da bismo to mogli da analiziramo. Mogao je da misli na Stogodišnji rat Engleza i Francuza, u 14. i 15. veku, i na izbacivanje Engleza sa evropskog kontinenta, odnosno iz Francuske. Drugo, mogao je da misli na incident u Fašodi u istočnoj Africi iz 1898. godine, posle kog je 1904. potpisana Srdačna antanta između Francuske i Engleske, a što je bilo propraćeno velikom pompom. Treći momenat, istorijski gledano, eventualno je odbacivanje Engleske da pristupi Evropskoj ekonomskoj zajednici koje je bilo inspirisano francuskom politikom. De Gol nije voleo Engleze u Evropskoj zajednici, ali su posle Francuzi ipak prihvatili ulazak Engleske u Evropsku zajednicu i u Evropsku uniju, da bi najzad Englezi iz nje otišli samovoljno”, navodi Sretenović.
Na pitanje da li su ovi problematični momenti tokom istorije sukoba i pomirenja dve sile uporedivi sa pitanjem Srbije i Kosova, Sretenović kaže da on tu ne vidi valjano poređenje.
“To nije uporedivo jer su različita vremena, konteksti, pitanje suvereniteta, pitanje struktura društava, država, međunarodni kontekst, zatim i pad komunizma i njegove posledice u Istočnoj Evropi. Kada se sve to sagleda ovo poređenje nema blage veze. Eventualno bi kao primer moglo da se uzme francusko-nemačko pomirenje, ali opet vrlo ograničeno i on bi više važio za Srbe i Hrvate nego za Srbiju i Kosovo i Metohiju, jer je ovo pitanje jedne suverene zemlje kojoj se odvaja deo teritorije”, navodi Sretenović.
Nekadašnji ambasador Srbije u Londonu Dejan Popović takođe kaže za Kosovo onlajn da ne vidi nikakvu paralelu između odnosa Engleske i Francuske i Srbije i Kosova, osim, kako kaže, ako je poruka ambasadora Francuske bila da svi sukobi mogu da se prevaziđu.
Popović podseća da je deo Francuske do 15. veka bio pod engleskom krunom i da su Francuzi u Stogodišnjem ratu uspeli da se oslobode engleske krune, ali, napominje, da je to bilo vreme feudalizma kada se nije smatralo da je Engleska kolonizovala delove Francuske nego je po principu nasleđivanja krune engleski kralj pretendovao na delove francuske teritorije. Kale je, podseća, krajem 15. i početkom 16. veka prestao da bude engleska teritorija i vraćen je u ruke Francuza.
“To je jedan deo priče, a ne verujem da je ambasador imao u vidu tu paralelu. Onu paralelu koju je, moguće, imao u vidu je da su Francuzi i Englezi bili tradicionalni suparnici nad prevlašću u ovom delu sveta. Od Luja XIV koji je ratovao sa vojvodom od Velingtona, preko Luja XV koji je gubio ratove od Engleza sredinom 18. veka pa do Napoleona i njegovih ratova kada je Engleska bila konstantno glavni protivnik i znamo kako se to završilo – izgnanstvom Napoelona na Svetu Jelenu koja je engleska kolonija u južnom Atlantiku. U 19. veku imali smo potencijalni sukob dve kolonijalne sile na teritorijama u Africi, kada je zamalo došlo do rata u Fašodi, u današnjem Južnom Sudanu, gde su francuske i engleske jedinice došle u kontakt sa ciljem - ko će pre da ovlada tim delom Nila. Onda je, polako, zajednički neprijatelj, odnosno Nemčko carstvo, počelo da približava Englesku i Francusku, pa je 1904. došlo do Srdačne antante, kada su rešile da prevaziđu svoje ranije konflikte i da postanu saveznici u sukobu sa Nemačkom koji se nazirao”, kaže Popović.
Gero: Pomirenje Francuske i Britanije primer za Kosovo i Srbiju
To savezništvo i prijateljstvo je, dodaje, kroz 20. vek išlo sa određenim oscilacijama. U oba svetska rata su bili zajedno, kao i u Hladnom ratu sa Sovjetskim savezom.
“Sve ovo jedino na vrlo načelnom planu može da služi kao primer da sukobi mogu da se prevaziđu i da može da se dođe do pomirenja, ali odnos Kosova i Srbije ne može da se poredi sa odnosom Velike Britanije i Francuske. Uz dužno poštovanje ambasadora Francuske, to su neuporedive stvari. Možda bi mogao da se poredi odnos između Sudana i Južnog Sudana, na primer. Oni su bili jedna država do 2011. godine, pa se Južni Sudan otcepio i sada su uspostavili neke prijateljske odnose. To bi mogla da bude neka paralela, ali između Engleske i Francuske ne vidim zaista nikakvu paralelu. Jedino ako poruka ambasadora nije bila da svi sukobi mogu da se prevaziđu”, kaže Popović.
Ambasador Francuske na Kosovu Olivije Gero, podsetimo, objavio je na Tviteru fotografiju sa ambasadorom Velike Britanije na Kosovu Nikolasom Abotom kako zajedno gledaju tv prenos krunisanja kralja Čarlsa III. On je uz tu fotografiju postavio komentar da su Francuska i Velika Britanija prijatelji i saveznici zauvek. Naveo je i da je to još jedan primer pomirenja među susedima koji su nekada imali probleme jedni sa drugima i uz taj komentar dodao zastave Srbije i Kosova, aludirajući da dve strane treba da učine isto.
0 komentara