Da li vreme radi za Srbiju – sledi teška godina u rešavanju pitanja Kosova

Gotovo od samog početka ratnog sukoba u Ukrajini, dinamika rešavanja pitanja Kosova dobila je na ubrzanju. Ako se, možda, i učinilo da će Zapad zaokupljen dešavanjima na istoku Evrope, „zaboraviti“ na pitanje Kosova, bar na neko vreme, desilo se upravo suprotno – zapadnim zemljama sada je više nego ranije potrebno rešenje za „kosovski čvor“.

Prošla godina, u odnosima Srbije i Kosova protekla je u znaku napetosti na terenu, gotovo na ivici fizičkog sukoba, zbog jednostranih poteza Prištine, koja ostaje dosledna u pokušajima da „disciplinuje“ sever Kosova napadima na Srbe, i da ne formira Zajednicu srpskih opština, predviđenu Briselskim sporazumom 2013.godine.

Ipak, početak ove godine obeležio je francusko-nemački, sada već evropski predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Obe strane su izrazile spremnost da ga prihvate kao osnovu za pregovore, ali sa značajno različitim vizijama konačnog rešenja.

Francusko-nemački predlog, tek je poslednji u nizu sličnih dokumenata stavljenih pred Beograd i Prištinu, ali čini se da je taj „papir“ ovog puta praćen voljom zapada, snažnijom nego ikad, da dovede do konačnog rešenja.

I sam predsednik Aleksandar Vučić, na nedavnoj sednici parlamenta, istakao je da okolnosti ne idu Srbiji na ruku, i da bi prekid pregovora značio samo dodatne probleme za državu. Poručio je da će Srbija da razgovara i o najlošijim papirima, jer mora da sačuva mir.

Ponovio je stav da je „zamrznuti konflikt“ najopasniji, jer neko uvek može da ga „odmrzne“, ali su se iz dela opozicije čuli i predlozi da se plan odbaci, pregovori prekinu, a rešenje tog najvažnijeg nacionalnog pitanja odgodi, u iščekivanju promena na geopolitičkoj mapi.

Da li francusko-nemački predlog do sada najteži za Srbiju, i može li on kroz razgovore da se „poboljša“ za srpsku stranu, ili će svaka sledeća verzija sporazuma biti samo lošija, pokazaće vreme.

Svakako francusko-nemački, to jest evropski predlog, ne sadrži međusobno priznanje na kojem su pre svega Priština i pojedine evropske zemlje, kao i SAD ranije insistirale, a čemu se oduvek protivio Beograd.

Stavovi analitičara o tome da li vreme u slučaju Kosova radi za Srbiju, su oprečni, ali se u jednom slažu – biće ovo teška godina i za Beograd i za Prištinu.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže za Kosovo onlajn da vreme jeste ograničavajući faktor, jer se očekuje da se do kraja ove ili početka sledeće godine, postigne neki sporazum, a pritisaka će biti sve više.

Ali, napominje da bi došlo do sporazuma, mora da se ispoštuje “jedna trajektorija”, a to znači da prvo mora da se formira Zajednica srpskih opština, da moraju Srbi da se vrate u institucije, da mora da postoji bezbednost na severu.

“Tek u tim okolnostima može da se postigne neki sporazum, ali čak i u tim okolnostima moramo da imamo društveni konsenzus, da bi prihvatili sporazum. Tu se već vidi koliko je ovaj proces kompleksan i koliko će biti teška godina i u Beogradu i u Prištini, da bi se postigao sporazum”, rekao je Mijačić.

Na pitanje da li je svaka sledeća sledeća ponuda za Srbiju nužno lošija, Mijačić kaže da sve zavisi od toga šta Srbija želi, da bi se odredilo da li je nešto bolje ili lošije.

“Ovaj plan daje okvire koji ruše neke mitove u Srbiji, od Srbije se traži da prizna pravni subjektivitet Kosova… To je svakako ‘velika koncesija’ sa srpske strane, i u nekim budućim sporazumima ne verujem da od Srbije može da se traži manje, imajući u vidu da su zemlje koje vode pregovore priznale Kosovo. One će vršiti pritisak na Srbiju, te verujem da svaki sledeći sporazum sigurno neće biti povoljan niti povoljniji”, rekao je Mijačić.

Ističe i da bi u ovom trenutku bilo najbolje, kao što je rekao i predsednik Vučić da se razgovara.

“Sa različitim političkim akterima, strankama, sa SPC, SANU, organizacijama civilnog društva… Moramo da razgovaramo, da dođemo do nekog predloga, koji će iole biti prihvatljiv samom društvu. Moramo i da podelimo odgovornost, ne samo da odgovornost snose nosioci vlasti, već celo društvo”, rekao je Mijačić.

Sa druge strane, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić kaže za Kosovo onlajn da vreme nije nužno ograničavajući faktor, jer, kako ističe, ne vidi koji je to pritisak koji Srbiju “toliko gura” da mora sada da rešava pitanje koje nije toliko dugo rešeno, ni u drugačijim i težim prilikama.

“Ne slažem se sa politikom zapada po kojoj je hitno, neophodo sada rešavati pitanje statusa. To su veštački rokovi koji su uzrokovani geopolitičkom situacijom, a i željom zapada da legitimiše i legalizuje ‘sui generis’ slučaj Kosova. Nema potrebe da Srbija žuri”, smatra Mitić.

Podseća da se stalno pričalo o nekim rokovima – dok je na funkciji Ketrin Ešton, pa dok je tu Federika Mogerini, sada do kraja mandata Lajčaka…

“U ovakvim geopolitičkim okolnostima ne treba ulaziti u bilo kakav proces, što naravno ne znači da neće biti još drastičnijih pritisaka i pretnji, ali ne treba ulaziti u proces u kojem sami sebi pucamo u nogu”, dodao je on.

On je mišljenja da je problem sa pregovorima što “nisu pravi pregovori”, jer su posrednici pristrasni.

“Kao i u slučaju sa Ahtisarijevim pregovorima u bečkom procesu, posrednik je bio pod direktnim uticajem Vašingotna i Brisela. I plan je napravljen u ova dva glavna grada, sa ciljem da Srbija na jedan ili drugi način otpiše Kosovo. Kada je Ahtisarijev plan odbijen, Brisel i Vaš su dogovorili sa Albancima proglašenje nezavisnosti”, kaže Mitić.

I u briselskim pregovorima, dodaje, pokazalo se da EU nije spremna da pritisne kosovske Albance da ispune dogovoreno, navodeći da treba odvojiti obaveze od pre devet godina i sadašnji proces, i da ZSO ne može da bude “mamac” za ulazak u dalje pregovore,  već je to obaveza koja mora biti ispunjena.