Dendijas i Rama ubedljivo najčešći politički gosti Prištine

Najčešće viđeni strani političari na Kosovu nisu samo zvaničnici zemalja koje su priznale Kosovo, već među njima prednjači ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas. Prema podacima Prištine grčki ministar je već šest puta posetio Kosovo, a jedan albanski medij je njegov poslednji dolazak prokomentarisao rečima: “Dendijas na Kosovu kao kod kuće”.

Iza Dendijasa je albanski pemijer Edi Rama, mada njegove posete ne podrazumevaju i zvanične sastanke sa predstavnicima vlasti na Kosovu. Rama je sredinom februara sa suprugom i sinom bio u Prizrenu, dok je prošlog leta posetio roditelje bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija.

Analitičar Nedžmedin Spahiu slaže se da je Dendijas jedan od političara koji najčešće posećuje Kosovo, a kako smatra, to je dobro za Kosovo.

“Ono što se može zaključiti je da najčešće dolazi grčki ministar spoljnih poslova. Za Kosovo je to svakako dobro, jer to pokazuje da je na pomolu priznanje od strane Grčke. Očekujem da Grčka u skorije vreme prizna Kosovo. Naravno, da svaka zemlja pre nego napravi neki ustupak, želi da nešto time i dobije. Sada kakve ustupke želi Grčka, za udeo o priznanju, nije obelodanjeno i možemo samo da nagađamo, ali naslućuje se da Grčka diplomatija želi nešto da pridobije zauzvrat priznanju. To isto zahteva i Srbija”, kaže Spahiu za Kosovo onlajn.  

Što se tiče Rame, Spahiu kaže da on dolazi privatnim poslovima, jer su njegovi odnosi sa Aljbinom Kurtijem zaoštreni i nisu baš najbolji.

Nekadašnji diplomata i ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović navodi da Prištinu najčešće posećuju političari iz bivših jugoslovenskih republika koji su, kako kaže, uvek bili na strani Albanaca i tokom postojanja Jugoslavije.

Kada je reč o posetama grčkog ministra spoljnih poslova Nikosa Dendijasa, Jovanović kaže da je Grčka najtananija karika u lancu od pet evropskih država koje nisu priznale Kosovo zato što je najzavisnija od Amerike i najneotpornija na njene pritiske s obzirom na trajnu i pojačavajuću slabost Grčke u odnosu na Tursku.

„Grčka se sve više oslanja na američku zaštitu, a svaka zaštita ima svoju cenu i Amerika je sigurno u svoju cenu uračunala i veću fleksibilnost Grčke po pitanju Kosova i Metohije tim pre što Grčka nema neposredan razlog za to, ali ima širi s obzirom na Kipar koji je deo šire grčke zajednice“, naveo je Jovanović.

Međutim, kako dodaje, Kipar je na jedan način sebe zaštitio time što je primljen u EU „fingirajući da je jedna država koja to nije već 50 godina“.

„S te strane, Grčka može da računa na EU po pogledu Kipra, a po pogledu svojih nacionalnih interesa moraće da se koliko, toliko saobrazi sa američkim stavom i pritiskom. Ona to odugovlači i odugovlačiće još neko vreme“, kaže Jovanović.

On primećuje da su među stalnim posetiocima Prištine i oni koji su spremni da Amerikancima asistiraju u pogledu jačanja opšte slike da je nezavisno Kosovo sve prisutnije i prihvatljivije.

„Tu sliku Amerikanci žele da izgrade i oni koji su podložni direktno američkom uticaju ili pritisku ili koji imaju svoje interese, rado ulaze u taj red stalnih posetilaca Prištine“, navodi Jovanović.

Kada je reč o razlozima njihovih poseta Prištini, Jovanović kaže da “svako kuje gvožđe dok mu se čini da je još vruće” te da upravo zbog toga oni nastoje da učestalim posetama dograde „politiku definitivnosti izdvajanja Kosova iz Srbije“.

„To je sve psihološko–taktička igra koja treba da doprinese stvaranju i jačanju ukupne atmosfere o izgubljenosti Kosova za Srbiju zanavek i da se kroz to doprinese jačanju opšteg utiska u međunarodnoj zajednici, pa i kod dela javnosti u Srbiji, da je to neizmenljiva činjenica. Nažalost, u našoj javnosti ima pojedinaca i grupa koji neoprezno i nekritički nasedaju na takvu vrstu tvrdnje, ali to je ipak u ukupnom broju beznačajna manjina“, smatra Jovanović.

Dodaje da se bitka za definitivno srpsko prihvatanje ili neprihvatanje istine Zapada nastavlja i smatra da Srbija ne bi trebalo da ima pesimistički stav povodom konačnog ishoda jer, kako kaže, činjenice istorijske, pravne, političke i geopolitičke idu u korist Srbije, a samo činjenice „gole sile“ idu u korist stava o definitivnom gubljenju Kosova.

„Između ta dva stroja treba da verujemo u naš stroj koji je neoboriv što se tiče činjenica i da računamo na faktor vreme koje je sve manje saveznik te albanske i velikoalbanske politike i njihovih zaštitnika na Zapadu jer ukupni odnos snaga na svetskoj sceni se dosta brzo i radikalno menja i sigurno da stavovi Zapada i Albanaca ne mogu da računaju na jedno perspektivno razumevanje i podršku šire međunarodne zajednice“, navodi Jovanović.