Bura u Albaniji zbog srpskog konzulata u Skadru

Izvor: Kosovo onlajn/ilustracija

Usred vrućeg leta zbog svakodnevnih antivladinih protesta na glavnom bulevaru Tirane, u Albaniji se pojavio još jedan razlog za žestoke sukobe u medijima i na društvenim mrežama. Pre nekoliko dana, ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić objavio je da su se Albanija i Srbija načelno dogovorile o otvaranju konzularnih predstavništava u Bujanovcu i Skadru. S druge strane, albanski ministar za Evropu i spoljne poslove Ferit Hodža kaže da se ovo pitanje još uvek razmatra, uz uveravanje da srpski konzulat u Skadru ne ugrožava suverenitet zemlje, a da prisustvo Albanije u Bujanovcu služi nacionalnom interesu.

Piše Bledar Kuka

Bivši ministar spoljnih poslova Ditmir Bušati, sada nezavisna poslanica Marjana Kočeku, analitičari i politički predstavnici su se izjasnili protiv ove inicijative vlade Edija Rame, a glasovi „protiv“, čini se, glasniji su od onih „za“.

U nedelju je grupa građana Skadra protestovala zbog najave o otvaranju konzulata Srbije.

Tvrde da grad nema istorijske, ekonomske ili diplomatske veze koje bi opravdale prisustvo srpskog konzulata i da je takav potez za njih neprihvatljiv „i zbog zločina koje su počinile srpske snage tokom rata na Kosovu“. Zato su zatražili da vlasti preispitaju ovu odluku.

Ni na Kosovu ova najava nije ostala bez odjeka. Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiju smatra da ne postoji potreba za otvaranjem konzulata Srbije u Skadru, a bivša kosovska ministarka spoljnih poslova Meljiza Haradinaj ocenjuje da je konzulat Srbije u Skadru „velikosrpski politički projekat“ i da je „sramotno i antinacionalno ako Albanija dozvoli da postane instrument diplomatske strategije Srbije“.

Ipak, za srpsku zajednicu u Skadru najava o otvaranju konzulata je pozitivna vest.

Brajović: Nećemo morati u Beograd ili Podgoricu po dokumenta

Jedna od predstavnica srpske zajednice u Skadru, Milojka Brajović (Vaso) ocenjuje da će ovaj potez znatno olakšati svakodnevicu Srbima u Albaniji.

„Ovo je nešto veoma pozitivno, tako da nećemo biti primorani da idemo u Podgoricu ili Beograd po dokumenta, po pojašnjenja ili po bilo šta drugo što nam može zatrebati od Srbije. Dakle, mislim da je ovo pozitivno i zato što jedno od naše dece može biti zaposleno u tom konzulatu, jer im pripada, jer će se taj konzulat smatrati njihovim, više nego bilo čijim drugim“, rekla je Brajović za Kosovo onlajn.

Andoni: Očekivana negativna reakcija

Za analitičara Bena Andonija negativna reakcija nije neočekivana.

Prema njegovim rečima, ta vrsta nacionalizma ometa ekonomsku saradnju između dve zemlje.

„Za mene je ova negativna reakcija u Albaniji bila očekivana. Prvo, zato što javno mnjenje u Albaniji kreiraju određeni ljudi koji imaju pristup medijima. Ovaj pristup su u velikoj meri negovali bivši ministar spoljnih poslova Albanije Ditmir Bušati i bivši poslanik Socijalističke partije, sada nezavisni poslanik u albanskom parlamentu poreklom iz oblasti Skadra. Ako pažljivo pogledamo, u ovoj reakciji nacionalistički duh je bio jači od patriotskog i pre svega, bio je jači od duha saradnje i veoma velikih interesa koje imamo kao nacija za Medveđu, Bujanovac i Preševo. Upravo u ovom trenutku, albanska sredina koja deluje veoma siromašno idejama, pronašla je ´zastavu´ kojom će mahati, da postane protagonista“, rekao je Andoni za Kosovo onlajn.

On primećuje da se nedostatak argumenata, a posebno informacija, i pre svega nedostatak pragmatizma u pogledu cilja otvaranja konzulata, učinili debatu o tome izuzetno neproduktivnom, udaljenom od stvarnih problema zemlje.

„Lično, podržavam ideju našeg konzulata u Preševu i verujem da će srpskoj strani biti teže da to ostvari nego za našu stranu, a uz to i da srpski konzulat bude u Skadru. Na osnovu Bečke konvencije, ne zahteva se jednakost broja (stanovnika), ali mora postojati jednakost ciljeva. Moram da pomenem jednu činjenicu. Trenutno, u Albaniji posluje oko 1.000 srpskih preduzeća, a u Srbiji posluje mnogo albanskih preduzeća, ali i tamo i ovde imaju prepreke upravo od ove vrste lažnog nacionalizma, jer ovaj nacionalizam želi da održi visoke tenzije između naše dve zemlje, što su po mom mišljenju potpuno apsurdne tenzije“, napominje Andoni.

Ukazuje da je veoma važno da Albanija otvori konzulat u Bujanovcu, kako bi zaštitila prava tamošnjih Albanaca, što je ustavna obaveza, u vreme kada Kosovo to ne može da učini jer ga Srbija ne priznaje.

„Prava Albanaca u Preševu, Medveđi i Bujanovcu trebalo bi da zaštiti Kosovo, koje Srbija ne priznaje. S druge strane, Albanija ima ustavnu obavezu da zaštiti Albance u inostranstvu i obavezno je da Albanija tamo ima konzulat. Ponavljam da problem za ovo otvaranje konzulata neće biti Albanija, već Srbija. Znate li šta se dešava? Albanci u Medveđi, Bujanovcu i Preševu moraju da putuju više od 400 kilometara da bi im se priznale diplome, odnosno da bi otišli u albansku ambasadu, da bi podneli žalbe, da bi izrazili zabrinutost, dok konzulat ne služi samo kao kancelarija za vezu, kao što Kosovo ima sa Srbijom, već je nešto više. Konzulat predstavlja autoritet albanske države u Srbiji, to je zastava naše države tamo. Istorijski gledano, Srbija je ranije imala konzulat u Albaniji pre nego ambasadu. To je počelo 1923. godine, nakon što je stvoreno Društvo naroda, i to upravo u Skadru. Ideja je bila da se reguliše deo odnosa koji se odnosi na poslovne subjekte, na osnovu interesa koje su imale Srbija, ali i Albanija“, rekao je Andoni.

Dodao je da se mora sačekati da prođe neko vreme kako bi se videlo da li će ovi prigovori „proći“ i da li će Albanija i Srbija promeniti mišljenje o otvaranju međusobnih konzulata.

Rajić: Srbima u Skadru konzulat će značiti zbog očuvanja identiteta

Da će Srbima u Skadru mnogo značiti otvaranje diplomatsko-konzularnog predstavništva smatra i analitičar Predrag Rajić i to zbog očuvanja njihovog identiteta, ali i da bi se ekonomski povezivali sa maticom.

„Istorijski je u Skadru uvek živeo nemali broj Srba. I sada ima Srba, ima i onih koji su poreklom Srbi, ali su se albanizovali u međuvremenu, međutim i dalje čuvaju svest o srpskom poreklu. Sa te strane mislim da će tim ljudima koji tamo žive to diplomatsko konzularno predstavništvo, svakako značiti, verovatno i zbog njihovog identiteta, ali i da bi se ekonomski povezivali sa maticom. Mislim da su to sve važni elementi i treba brinuti o Srbima - i o Srbima koji imaju svest o svom identitetu, ali i o Srbima poreklom, u celom regionu. I to ozbiljne države rade, a Srbija je ozbiljna država“, rekao je Rajić za Kosovo onlajn.

Dodao je da treba biti svestan činjenice da živimo u zajedničkom regionu.

„Mi smo se i kroz ´Otvoreni Balkan´ trudili da se povežemo sa okolnim državama, da napravimo što je moguće bolje preduslove za ekonomsku saradnju. Skadar je grad koji je u ekonomskom smislu svakako jedan od najznačajnijih u Albaniji, posle Tirane verovatno i najznačajniji. I zato mislim da će biti i prostora da se ekonomski povezuju i krupne kompanije, ali i mala i srednja preduzeća“, kazao je naš sagovornik.

Nada se i da će taj potez malo relaksirati odnose u regionu.

„Mi smo poslednjih godina uspeli da izgradimo relativno korektne odnose sa zvaničnom Tiranom. Naravno, koliko je to moguće s obzirom na situaciju na Kosovu i Metohiji i činjenicu da su Albanci u Albaniji i na Kosovu i Metohiji prisutni i da mi imamo problem u dubinskom nerazumevanju oko statusa Kosova i Metohije. Problem postoji i sa njihovom političkom elitom, tako da to baš nije jednostavno postići. Ali, mislim da smo uspeli u velikoj meri da napravimo jedan korektan odnos sa zvaničnom Tiranom. Za sve bi u regionu bilo bolje kada bismo sličan odziv na našu ispruženu ruku imali i među Albancima u Prištini. Nažalost, to nemamo i rekao bih da može za neku budućnost, primer ovih odnosa koje smo uspeli da uspostavimo sa Albancima u Albaniji, nešto što bi možda moglo da se sledi i kada je reč o Albancima na Kosovu i Metohiji. U ovom trenutku se bojim da to nije realno”, objasnio je Rajić.

Negativne reakcije na Kosovu u vezi sa najavom otvaranja konzulata Srbije u Skadru, tumači i u kontekstu činjenice da na liniji Aljbin Kurti - Edi Rama postoji dubinsko nerazumevanje.

„Kurti bi želeo da on bude lider svih Albanaca. On smatra da treba napraviti ´veliku Albaniju´, ali sa sedištem u Prištini, ne u Tirani, i da on treba da bude taj koji će biti prvi lider te ´velike Albanije´. S druge strane, Rama je iskusan političar koji u gotovo nemogućim uslovima opstaje i dobija izbore iz ciklusa u ciklus. Za razliku od Kurtija, koji mi deluje kao čovek koji ima izvesne mentalne probleme, Rama ih nema i on je jedan ekcentričan, ali stabilan lider. I to je važno za naglasiti, Rama je imao razumevanja za i određene inicijative koje su dolazile od našeg predsednika, iz Beograda, kako bi se relaksirala situacija u regionu. Mislim da Rama to trezvenije i realnije gleda, bez namere da slikamo neku bajkovitu sliku i da mislimo kako se oko nekih suštinskih pitanja u krajnjoj liniji Kurti i Rama ne bi složili. Složili bi se sigurno. Zato što, kažem, i jedan i drugi su Albanci i imaju neke ciljeve koje oni dožiljavaju kao opšte nacionalne, što je za očekivati”, naveo je Rajić.

Napominje da se Kurti i Rama razlikuju po jednom principu.

„Kurti gaji istinsku negativnu emociju, mržnju prema srpskom narodu generalno, dok Rama to ne oseća. Mislim da on to nije gajio u sebi i nema takav odnos prema Srbima generalno, bez obzira na to što u kranjoj liniji on na status Kosova i Metohije gleda isto kao Kurti. Ali, nema tu potrebu da se stalno sveti Srbima, da im nanosi zlo, kao što ima Kurti. I verovatno je baš zbog toga i zbog te atmosfere koja je vrlo otrovna, a koju Kurti kreira na Kosovu i Metohiji, u albanskoj populaciji stvorena slika da je, ko god želi da uopšte razgovara sa Srbima i napravi bilo kakav kontakt, odnos, dogovor - izdajnik. Jer, sa Srbima ne sme da se razgovara i pregovara. Uostalom Samoopredeljenje je, kada je nastalo kao politička opcija, imalo parolu - nema pregovora. I verovatno zbog toga, i kada je to tako doboko ukorenjeno među njegovim pristalicama, a on to stalno potpiruje, ni ne čudi što takvi komentari dolaze iz Prištine“, zaključio je Rajić.