Trgovina ljudima na Zapadnom Balkanu: Od lažnih ponuda za posao do radne i seksualne eksploatacije

Na Zapadnom Balkanu primetan je porast trgovine ljudima zarad radne eksploatacije, a sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da je ekonomska ugroženost najveći faktor rizika za potencijalne žrtve, te upozoravaju na zloupotrebu društvenih mreža u cilju regrutovanja. Naveli su i da postoji značajan broj žrtava seksualne eksploatacije, te da je region, od tačke za vrbovanje žrtava, postao krajnja destinacija trgovaca belim robljem.

Piše: Jelena Novakov

Region je u fokus svetske javnosti, kada je reč o trgovini ljudima, dospeo 2023. godine, kada su influenseri Endru i Tristan Tejt u Rumuniji optuženi za trgovinu ljudima, formiranje organizovane kriminalne grupe radi seksualne eksploatacije žena i silovanje, dok su u proširenim istragama obuhvaćene i sumnje na trgovinu maloletnicima, pranje novca i druga krivična dela.

U februaru 2025. rumunske vlasti su im odobrile da napuste zemlju i otputuju u SAD, iako je postupak protiv njih i dalje otvoren i očekivalo se da se vrate kako bi ispunili obaveze iz mere sudske kontrole, koje su potom ukinute u aprilu 2026. Odluka o dozvoli napuštanja zemlje je izazvala kontroverze, posebno zbog navoda o pritisku i lobiranju iz krugova bliskih administraciji Donalda Trampa, ali je rumunsko tužilaštvo naglasilo da su braća i dalje pod jurisdikcijom rumunskog pravosuđa.

Braća Tejt se trenutno nalaze u pritvoru u SAD, čekajući odluku suda o ekstradiciji u Veliku Britaniju, gde je protiv njih u julu podneto još 38 novih optužbi, čime je ukupan broj dostigao 59.

Novi načini regrutovanja

Trgovina ljudima predstavlja ozbiljan problem na Zapadnom Balkanu, a savremene tehnologije i onlajn platforme otvorile su nove načine za regrutovanje, kontrolu i eksploataciju žrtava, ukazala je Marija Todorovska, programska direktorka Udruženja protiv nasilja i trgovine ljudima „Otvorena porta – La Strada“ iz Severne Makedonije.

„Definitivno trgovina ljudima je realnost u Makedoniji, ali je takođe prilično nevidljiva, ne prepoznaje se i otuda se ne reaguje baš blagovremeno“, rekla je Todorovska za Kosovo onlajn.

Prema njenim rečima, u poslednjih pet godina u toj zemlji je identifikovano 109 žrtava trgovine ljudima, pri čemu je seksualna eksploatacija i dalje najzastupljeniji oblik, ali je u porastu i radna eksploatacija.

„Forma prisilnog ili dečijeg braka, prisilno prosjačenje i ono što je posebno značajno jeste da su u poslednje dve do tri godine bili identifikovani slučajevi presađivanja ljudskih organa, pa čak i za nezakonito usvajanje dece“, navela je ona.

Todorovska je istakla da se menjaju načini i oblici eksploatacije, kao i da prekogranični karakter trgovine ljudima zahteva jaču saradnju institucija u regionu.

„Kao organizacija koja već 25 godina radi na ovom problemu, imali smo više slučajeva gde je koncept prekograničan, odnosno jedno lice je regrutovano u Makedoniji, eksploatisano u susednim zemljama na Kosovu, u Albaniji, u Srbiji i obrnuto“, rekla je.

Govoreći o onlajn oglasima za eskort usluge, Todorovska je navela da oni mogu biti jedan od načina skrivanja trgovine ljudima, ali da svaki slučaj mora posebno da se proveri.

„Nije uvek reč o trgovini ljudima, uvek treba da se zapitamo ko je iza toga, kolika je kontrola lica nad ovim stanjem i tako dalje. Ali moram da kažem da su ipak primećeni i slučajevi trgovine ljudima“, kazala je.

Prema njenim rečima, potrebno je utvrditi da li su žene i devojke koje se pojavljuju na takvim platformama izložene prinudi, pretnjama, uceni ili drugim oblicima kontrole.

„Da li su one prinuđene da ovo vrše? Da li su primenjene mere pretnje po njihov život, pretnje porodici ili su ucenjivane na različitoj osnovi, zbog neisplaćenog duga ili pak intimnih fotografija i videa koji se često koriste kao sredstvo kojim se iskorišćavaju lica u lancu trgovine ljudima“, navela je naša sagovornica.

Ona je upozorila i da postoje slučajevi kada se sumnja da su žrtve deca.

„Imali smo prijave na SOS liniju gde se ljudi plaše da se iza ovih oglasa možda radi o deci, dečacima, devojčicama koji su praktično deo tog lanca i u tim slučajevima definitivno se radi o seksualnom nasilju, seksualnoj eksploataciji dece, a u određenim okolnostima i o trgovini decom“, rekla je Todorovska.

Kako je istakla, trgovina ljudima se ne krije samo iza eskort oglasa, već i iza lažnih ponuda za posao.

„Često može da se desi da imaju onlajn oglase za lažne ponude za posao, na primer kao sezonski rad u inostranstvu, u sektorima kao što su ugostiteljstvo, turizam, kućna nega, građevinarstvo i poljoprivreda“, rekla je ona.

Govoreći o načinima funkcionisanja trgovine ljudima, Todorovska je ocenila da ne postoji jedan jedinstven mehanizam, već da trgovci koriste nove tehnologije kako bi pristupili ranjivim grupama.

„U današnje vreme posebno se koristi internet, informaciono-komunikaciona tehnologija koja olakšava pristup ranjivim ciljnim grupama žrtava trgovine ljudima, koje su u našem slučaju nažalost još uvek žene i deca“, navela je ona.

Porast radne eksploatacije

Konsultantkinja organizacije Astra za podršku žrtvama trgovine ljudima Jovana Markulić rekla je da je zabeležen porast radne eksploatacije i zloupotreba digitalnih platformi za vrbovanje žrtava, a da u Srbiji najveći broj žrtava trgovine ljudima predstavljaju strani državljani, najviše iz Azije i Afrike, ali i iz evropskih zemalja, poput Belorusije

Prema njenim rečima, podaci pokazuju rast radne eksploatacije, kao i sve izraženiju zloupotrebu digitalnih platformi za vrbovanje žrtava.

„Astra je tokom prošle godine radila sa 53 pretpostavljenih i identifikovanih žrtava trgovine ljudima – 23 žene i 30 muškaraca. Podaci dalje pokazuju rast radne eksploatacije, kao i sve izraženiju zloupotrebu digitalnih platformi za vrbovanje žrtava“, navela je Markulić za Kosovo onlajn.

Prema podacima Astre za 2025. godinu, među identifikovanim žrtvama trgovine ljudima u Srbiji preovlađuju strani državljani. Od ukupno 53 žrtve, 39 su strani državljani, dok su 14 državljani Srbije.

„Većina stranih državljana bila je eksploatisana upravo na teritoriji Srbije, što pokazuje da je Srbija sve češće zemlja destinacije za trgovinu ljudima, naročito u slučajevima radne eksploatacije“, rekla je Markulić.

Identifikovane žrtve dolazile su iz Egipta, Filipina, Turske, Bangladeša, Sijera Leonea, Kine, Azerbejdžana, kao i iz Indije, Belorusije, Zimbabvea, Ugande, Turkmenistana i Uzbekistana. Kada je reč o državljanima Srbije, najveći broj njih bio je eksploatisan u Srbiji, dok su dva slučaja zabeležena u Nemačkoj.

Govoreći o najvećim faktorima rizika za trgovinu ljudima, Markulić je navela da su oni povezani sa ekonomskom nesigurnošću, potragom za zaposlenjem, migracijama i nedovoljnom informisanošću radnika o njihovim pravima.

Istovremeno, kako je navela, sve je izraženija i zloupotreba interneta i društvenih mreža za uspostavljanje kontakta sa potencijalnim žrtvama, kroz slanje lažnih oglasa, portala i nerealnih obećanja.

„Iako povećanje broja preventivnih poziva tokom 2025. godine pokazuje da građani i građanke sve češće traže informacije pre donošenja odluka o zaposlenju ili odlasku u inostranstvo, što je važan korak u sprečavanju trgovine ljudima, ono istovremeno ukazuje na potrebu za kontinuiranim jačanjem informisanja i dostupnosti servisa podrške, kako bi se potencijalni rizici prepoznali na vreme i sprečila eksploatacija“, zaključila je Markulić.

Region kao žarište seksualne eksploatacije

Bivši direktor Državne policije Albanije i stručnjak za bezbednost Fation Softa ocenio je da su kriminalne mreže trgovine ljudima danas znatno organizovanije nego ranije, upozoravajući da je Albanija od zemlje iz koje su žene odvođene na prostituciju postala destinacija u koju se devojke dovode iz inostranstva radi seksualne eksploatacije.

Softa je objasnio da su albanske kriminalne grupe godinama sarađivale sa italijanskom mafijom, posebno u poslovima prostitucije i trgovine ljudima, a da su danas deo mnogo širih međunarodnih kriminalnih mreža.

„Albanske kriminalne grupe, posebno u Italiji, dugo su sarađivale sa italijanskom mafijom. Albanija je tada bila tranzitna zemlja za trgovinu ljudima preko Otrantskog moreuza, a tom rutom prebacivane su žene i maloletnici iz Ukrajine, Rusije i drugih istočnoevropskih zemalja radi seksualne eksploatacije“, rekao je Softa za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, zatvaranjem ruta koje su koristili gliseri nije nestala trgovina ljudima, već je postala znatno sofisticiranija. Softa je ocenio da je Albanija u međuvremenu promenila ulogu u ovom lancu.

„Albanija se od zemlje koja je izvozila prostituciju pretvorila u zemlju u koju se devojke dovode iz inostranstva radi prostitucije. To je rezultat delovanja organizovanih kriminalnih grupa“, rekao je.

Govoreći o regionalnoj saradnji kriminalnih mreža, Softa je rekao da one funkcionišu kroz takozvanu balkansku mrežu.

„To su iste grupe koje periodično borave u različitim zemljama, a govorimo o osovini Beograd–Crna Gora–Tirana, preko koje se ostvaruje saradnja u trgovini ljudima“, kazao je Softa.

Dodao je da se kriminalne grupe danas u velikoj meri oslanjaju na internet, društvene mreže i platforme za izdavanje smeštaja.

„Albanija je već upoznata sa fenomenom eskorta. Postoji više internet stranica koje promovišu ove usluge i one su i dalje aktivne, uprkos upozorenjima stručnjaka i medija. Kriminalne grupe koriste činjenicu da je Albanija postala važna turistička destinacija, pa je najveći intenzitet trgovine ljudima od maja do oktobra“, naveo je.

On je dodao da Kosovo ostaje važan komunikacioni koridor zbog slobodnog kretanja i otežane kontrole svih vozila.

Kao razloge za rast trgovine ljudima naveo je korupciju, nedovoljnu kontrolu nad objektima koji se izdaju preko platformi za kratkoročni smeštaj i veliki profit koji ostvaruju kriminalne grupe.

„Prema pojedinim procenama, više od 800 miliona evra godišnje napusti Albaniju kao rezultat ovog fenomena. To pokazuje kolika finansijska sredstva ostvaruju međunarodne kriminalne mreže“, rekao je Softa.

SOS telefoni za podršku žrtvama trgovine ljudima:

• Srbija: 0800 101 201 / +381 11 785 0000 (ASTRA)
• Kosovo: 0800 11 112
• Severna Makedonija: 0800 111 11
• Albanija: 116 006
• EU: 116 006 / 112