Reči Zelenskog „kamen u cipeli“ Prištine: Da li su nade u ukrajinsko priznanje raspršene?

Od poruka da je Kosovo prirodni partner Kijeva i da je solidarno sa ukrajinskim narodom, preko osvetljavanja zgrade Vlade Kosova u bojama ukrajinske zastave, stiglo se do uklanjanja zastave te zemlje koja je od početka rata u Ukrajini stajala na fasadi jedne zgrade u centru Prištine. Iako je ukrajinski ambasador u Beogradu Oleksandar Litvinjenko pre samo tri nedelje rekao da će njegova zemlja nastaviti da podržava teritorijalni integritet Srbije, reči predsednika Volodimira Zelenskog izgovorene u Beogradu - da stav te zemlje o nepriznavanju Kosova ostaje nepromenjen, kao da su zatekle i posebno zabolele kosovske vlasti.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Tokom svoje prve zvanične posete Beogradu predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poručio je u subotu, na zajedničkoj konferenciji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, da stav te zemlje o nepriznavanju Kosova ostaje nepromenjen.

„Mi poštujemo teritorijalni integritet naših partnera, poštujemo međunarodno pravo, to je naša pozicija“, rekao je Zelenski.

Ništa mnogo drugačije ne čuje se od drugih lidera zemalja koje ne priznaju Kosovo kada su u Beogradu, pa njihove izjave prolaze bez neposrednih reakcija iz Prištine. Reči Zelenskog, međutim, digle su na noge kako predstavnike centralne, tako i lokalne vlasti u Prištini.

Kosovski ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Gljauk Konjufca izrazio je žaljenje zbog izjave ukrajinskog predsednika, podsećajući da je Kosovo od prvog dana ruske invazije nedvosmisleno stalo uz Ukrajinu, uvelo sankcije Rusiji i Belorusiji, pružilo humanitarnu pomoć i utočište ukrajinskim novinarima...

Pojašnjavajući kako je došlo do toga da Kosovo proglasi nezavisnost Konjufca je, između ostalog, pomenuo i da je specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari preporučio nezavisnost kao konačni status Kosova, ali nije naveo da je Beograd 2007. odbacio Ahtisarijev „Sveobuhvatan predlog za rešenje statusa Kosova“, kao i da Savet bezebdnosti UN nikada nije usvojio ovaj predlog finskog diplomate.

Opštinska vlast u Prištini, grad na čijem je čelu Perparim Rama, Zelenskom je odgovorila na svoj način - uklanjajući ukrajinsku zastavu koja je od početka rata u toj zemlji stajala na fasadi jedne zgrade u centru Prištine.

Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da nije bila potrebna izjava ukrajinskog predsednika da bi se znalo da Ukrajina neće tek tako priznati Kosovo, kao i da se zetečenost Prištine može tumačiti time što Zelenski to nikada ranije nije ovako decidno rekao.

Da li su nade Prištine u priznanje iz Kijeva sada srušene ili će preispitivanje stava Ukrajine doći na dnevni red po završetku rata sa Rusijom ili neće uopšte, različito se posmatra.

Prema nekim gledištima, pre nego što Ukrajina razreši svoje teritorijalne probleme ona sigurno neće priznati Kosovo, prema drugim nerealno je da Kijev prizna Kosovo ako to ne učine Beograd i Moskva.

Ovog je stava analitičar Nedžmedin Spahiu. Posle izjave Zelenskog u Beogradu, po njegovom mišljenju, nerealno je očekivati da Ukrajina promeni stav i prizna Kosovo.

„Ukrajina će priznati Kosovo tada kada ga budu priznale i Srbija, odnosno Rusija, tako da se ne može očekivati da će to uraditi pre Srbije i Rusije“, kaže Spahiu.

On ocenjuje da su poseta ukrajinskog predsednika Beogradu i poruke koje je tom prilikom poslao bili očekivani, kao i da je za Kijev važan odnos sa Srbijom, dok je pitanje Kosova od mnogo manjeg značaja.

„Za Ukrajinu je važna Srbija, nije važno Kosovo. U najmanju ruku, važno je da Srbija zadrži neutralnost u odnosima sa Rusijom. Zna se da je Srbija jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji, ali je ipak zadržala veze sa Ukrajinom, tako da možete smatrati da je njen stav po ovom pitanju na neki način neutralan i to je za Ukrajinu važno. Kosovo je potpuno nebitno za Ukrajinu, imajući u vidu njenu snagu, veličinu i moć, tako da je to bilo za očekivati. Druga stvar, to je isto dokazalo da je sve ovo idiotizam kosovske diplomatije, koja se potpuno uključila u podršku Ukrajini, čak i u vojnu pomoć u njenim razmerama. Svaki govor bivše predsednice Vjose Osmani i Aljbina Kurtija bio je usmeren na 'pljuvanje' Putina i Rusije, uz podržavanje Ukrajine. Pravili su se da su 'veći Zapad' od samog Zapada, koji je u direktnom ratu sa Rusijom“, naveo je Spahiu za Kosovo onlajn.

Priština bi, smatra on, trebalo da vodi odmereniju politiku prema Moskvi, imajući u vidu značaj ruskog stava za članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.

„Ne treba zaboraviti na to da je ipak za Kosovo važno priznanje od Rusije, a ne od Ukrajine. Priznanje od Ukrajine je od male važnosti, dok je priznanje od Rusije od životne važnosti za Kosovo i za državu Kosovo. Kad-tad Kosovo mora da pokuca na vrata Kremlja kako bi dobilo priznanje, odnosno glas Rusije za prijem u Ujedinjene nacije. Ne kažem da bi kosovska diplomatija trebalo da se suprotstavi Americi i Zapadu, a da se prikloni Rusiji, ali jednostavno treba da bude odmerena i ne bi trebalo da bude tako agilna u ovom slučaju protiv Rusije. Treba sačuvati neko dostojanstvo, a ne da u svakom drugom govoru predsednik, premijer i drugi zvaničnici pljuju po Rusiji i predsedniku Putinu“, rekao je Spahiu.

Izjavu predsednika Ukrajine - da stav Kijeva o nepriznavanju Kosova ostaje nepromenjen, istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović vidi kao veliki simbolički udarac za Prištinu.

„Gospodin Zelenski nikada ranije nije tako decidno rekao da neće biti priznanja kosovske nezavisnosti. I to nakon četiri i po godine podrške koje Kosovo daje i u oružju i u humanitarnoj pomoći Kijevu. Možemo govoriti da su dimenzije te pomoći minimalne, ali je u pitanju simbolika. I zato je ovaj simbolički udarac veliki“, kazao je Vujinović za Kosovo onlajn.

On je ocenio da Kosovo vidi Ukrajinu kao saveznika u širem evroatlantskom smislu.

„Kosovo Ukrajinu vidi kao svog saveznika, koji nije samo saveznik u smislu da ga oni podržavaju u njegovom ratu koji vodi, već saveznik u smislu da smatraju i njih i sebe delom jedne šire evroatlantske zajednice koja se zajedno bori protiv 'zla', bilo da je to 'zlo' rusko ili srpsko. Sada dođe jedan takav vaš saveznik, partner, bez obzira na nepriznavanje i izjavi tako nešto. Dakle, mi smo videli u nekim blažim izjavama da je to nešto očekivano. Ljudi koji prate Ukrajinu u Prištini su znali da će doći do jednog takvog stava, pa nisu iznenađeni, ali šira javnost je iznenađena zato što su oni non-stop ubeđivani da se daje podrška Ukrajini zbog nečega što će da usledi“, navodi Vujinović.

Objašnjava i zašto sada ne bi bilo dobro za Ukrajinu da prizna Kosovo.

„Ako bi se to desilo pre razrešenja ukrajinskih teritorijalnih problema, to bi bio kraj njihovih teritorijalnih zahteva. Dakle, ako bi Kijev priznao nelegalnu secesiju Kosova od Srbije od strane kosovskih Albanaca, to bi onda bio najbolji argument za Rusku Federaciju da kaže, pa eto, na referendumu na Krimu su se takođe odlučili da se odvoje, tako da je to ista situacija - Ujedinjene nacije priznajte jedno i drugo. Iz tog razloga Ukrajina i ne želi da prizna teritorijalni integritet Kosova ili nezavisnost Kosova sve do trenutka dok ne bude razrešila svoj teritorijalni problem, kakvo god da bude razrešenje - njihovo priznanje Krima kao deo Ruske Federacije ili ovih četiri oblasti kao Ruske Federacije, neće biti nikakve politike prema nezavisnom Kosovu“, kazao je on. 

Ipak, smatra da će posle kraja rata, Ukrajina promeniti stav i biti jedna od prvih novih priznavača Kosova.

„Prvog dana, nakon što se potpiše mir, nadamo se uskoro između Ruske federacije i Ukrajine, moje očekivanje je da će Ukrajina biti jedna od prvih novih priznavača Kosova. Zato što je Ukrajina suštinski u tom evroatlantskom savezništvu, čiji je Kosovo najbolji projekat ili najuspešniji projekat ili jedan od projekata koji još nije propao. Tako da mislim da je to trenutak kada možemo očekivati da će se to desiti, ali imajući vidu stanje na frontu, u kratkoročnom roku od toga nema ništa“, zaključije Vujinović.  

Urednik spoljnopolitičke rubrike Prvog programa Radio Beograda Nikola Denčić kaže da izjava Volodimira Zelenskog o tome da se stav Ukrajine po pitanju priznavanja kosovske nezavisnosti neće menjati nije nešto što bi Prištinu u ovom trenutku, a i u bilo kom drugom, trebalo da iznenadi, jer je takav stav Ukrajine poznat iz više razloga, a jedan od njih je da ona ne može da izađe sa idejom o priznanju određene teritoriju koja nije međunarodno priznata i koja nema suverenitet onako kako ga tumače Ujedinjene nacije. 

Prema rečima Denčića, priznavanje teritorijalnog integriteta drugih država često se tumači i prijateljstvom i bliskim odnosima neke dve zemlje, ali svakako se uvek može tumačiti i praktično. 

„I pre nego što je došlo do sukoba u Donbasu 2014. godine, a naročito posle toga i pripajanja Krima, a tek nakon početka rata 2022. godine, Ukrajina ne može ni na koji način u javnosti i u bilo kom međunarodnom forumu da izađe sa idejom da prizna određenu teritoriju koja u ovom trenutku nije međunarodno priznata i nema suverenitet onako kako ga tumače Ujedinjene nacije. Dakle, stav Kijeva po tom pitanju će svakako uvek ostati isti“, naveo je on za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, tu su i odnosi Kijeva i Beograda koji imaju jednu praktičnu dimenziju, bez obzira na to koliko bi možda moglo da se protumači da zvanični Beograd nema tako visok status u Kijevu, s obzirom na to da i dalje održava visok nivo odnosa sa Rusijom i s obzirom na to da Moskvi nisu uvedene sankcije. 

„To bi moglo da se protumači kao određena prepreka, i sigurno jeste, u razvijanju daljih odnosa, ali isto je tako činjenica da Srbija apsolutno i na svakom mestu ističe teritorijalni integritet Ukrajine kao nepobitnu činjenicu. Takođe je činjenica da dve države sarađuju, još od početka rata, da postoji pomoć Srbije i da je to nešto što ne može da se dovede u pitanje. Iznenađenje koje smo mogli da vidimo u Prištini zaista ne bi trebalo da se tumači kao iznenađenje. A, ponovni pozivi da Kijev na neki način makar prizna kosovsku nezavisnost, više dolaze od određenih težnji Prištine da iskoristi celu situaciju i rat kako bi se približila zapadnim saveznicima, kako bi se Beograd okarakterisao kao remetilački faktor“, kaže naš sagovornik. 

On podseća da su mogle da se čuju izjave o tome da Priština apsolutno stoji uz Ukrajinu u sukobu sa Rusijom, a da je Srbija praktično ispostava Rusije na Balkanu, da su Srbi mali Rusi i slično, ali da je to nešto što u političkom smislu apsolutno ne stoji. 

Iako su ranije, a i sada, pojedini članovi ukrajinske Vrhovne rade poručivali da će njihova zemlja priznati Kosovo, Denčić kaže da nema naznaka da bi tako nešto moglo da se desi do eventualnog završetka sukoba.

„Završetak sukoba u ovom trenutku apsolutno ne vidimo. Dakle, u ovom trenutku ne možemo da kažemo da vidimo tu budućnost u kojoj bi moglo da dođe do određene promene stava kad je reč o idejama određenih poslanika u ukrajinskoj Vrhovnoj radi koje su postojale o potencijalnom priznavanju samoproglašene kosovske nezavisnosti. Oni su više išli iz tog nekog dela odnosa prema Srbiji, koja i dalje ima visok nivo odnosa sa Moskvom, a možda ne toliko iz nekih konkretnih ideja i inicijativa. Svakako da postoje i na jednoj i na drugoj strani oni koji bi podržali takvu ideju, ali u ovom trenutku tako nešto ne može praktično da se sprovede i mislim da se ni u bliskoj, a možda ni u daljoj budućnosti, prosto ne vidi da bi moglo da se dogodi“, uveren je Denčić.

I Petar Đorđević iz NVO „Mlada aktivna Gračanica“ smatra da nije bila potrebna izjava predsednika Ukrajine da stav te zemlje o nepriznavanju Kosova ostaje nepromenjen, da bi se znalo da Ukrajina neće tek tako priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Komentarišući reakciju Opštine Priština posle ove izjave, koja je uklonila zastavu Ukrajine sa natpisom „Slobodna Ukrajina“, koja je stajala u centru grada nekoliko godina, Đorđević kaže da je odluka o uklanjanju ukrajinske zastave došla ishitreno i da je podigla pažnju javnosti.

„Postavlja se pitanje da li je ove četiri godine, dok je zastava bila u Prištini, to bio period kada su prištinske institucije, vlasti i generalno albanski narod na Kosovu iskreno podržavali narod u Ukrajini i da li su zaista imali empatiju prema narodu u Ukrajini i bili solidarni, ili je to važilo samo dok, evo, ovako ne dođe do neke izjave gde Ukrajina štiti i brani svoje državne interese“, naveo je Đorđević za Kosovo onlajn.