Briselski dijalog u pregovorima o formiranju institucija: Tema koja nije u vidokrugu ni vlasti ni opozicije

Iako su sve kosovske albanske stranke proevropski orijentisane, nijedna od njih, makar javno, nije kao kriterijum da bi učestvovala u formiranju institucija posle izbora, iznela svoje principe u vezi sa dijalogom sa Beogradom, a koji je jedna od „mernih jedinica“ za napredak Kosova u evrointegracijama. Tema dijaloga ne donosi političke poene i zato je nema na pregovaračkom stolu albanskih partija, smatraju sagovornici Kosovo onlajna. Ukazuju, takođe, da je opozicija u ugodnoj poziciji koja ne iziskuje iznošenje stavova po ovom pitanju, kao i da je u njenom vidokrugu trenutno jedino kako da stigne do fotelja.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Konkretne uslove da bi doprinela obezbeđivanju kvoruma pri izboru predsednika Kosova javno je jedino saopštila Alijansa, u vidu šest tačaka, ali se među njima ne pominje dijalog sa Beogradom.

Alijansa je, pri tome, jedina partija koja nije bila na razgovorima o formiranju institucija sa premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem.

O čemu su druge dve stranke, DSK i DPK, diskutovale sa Kurtijem, može samo da se nagađa, zbog čega je analitičar Rahman Pačarizi nedavno i kritikovao političke aktere. 

„Za građanina Kosova je važno da zna šta se govori unutra. Oni ne sprovode istrage niti se bave globalnim politikama da bi nešto sakrili od neprijatelja. Govore o tome kako da pruže usluge građanima Kosova“, naveo je Pačarizi. 

Usred stranačkih nadgornjavanja o ispravnom načinu rešavanja dvogodišnje političke krize, Kosovo je pre dva dana posetio specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen. Poznavaoci političkih prilika, međutim, ubeđeni su da pitanje dijaloga i sprovođenje do sada preuzetih obaveza u ovom procesu nije nešto čemu se pridaje pažnja kada stranke vagaju da li će biti deo buduće vlade ili podržati izbor predsednika.  

Pregovori Prištine i Beograda, prema oceni analitičara Nedžmedina Spahiua, ne pominju se kao tema u razgovorima albanskih stranaka, jer opozicija nema sluha za taj proces i zainteresovana je samo za to kako da dođe do funkcija, ne i za neke stvari koje su jako bitne za budućnost Kosova. 

„Opoziciju umnogome ne tište interesi Kosova, a najbitniji nacionalni interes Kosova je kako da se postavi pred Srbijom i kako da usredsređuje odnose sa Srbijom. To je najpreča stvar koja treba da bude za sve građane i za političku klasu Kosova, a to njih baš i ne tišti. Tišti ih kako da zauzimaju stolice“, rekao je Spahiu za Kosovo onlajn.

Vlada Aljbina Kurtija skoro tri godine nije prosledila Ustavnom sudu na ocenu evropski nacrt statuta Zajednice srpskih opština, a ukoliko bi opozicione partije bile u prilici da o tome odlučuju, prema mišljenju Spahiua, one bi to učinile samo ako bi im to sugerisala Amerika, jer su „poslušni i slepo rade“ ono što Amerika kaže. 

„Ako im oni ne kažu šta treba da rade, oni ne znaju šta da rade“, smatra Spahiu.

Dodvoravanja i nagrade

Razlog zbog kog se tema dijaloga ne tretira u razgovorima o formiranju vlasti, prema oceni politikologa Ognjena Gogića je taj što ona nijednoj stranci u Prištini ne donosi političke poene.

Niko na Kosovu, kako ukazuje, neće dobiti glasove ako kaže da će biti maksimalno predusretljiv u dijalogu.

„Važi obrnuto, kada neko pokaže tvrđi stav, kao Kurti, on biva nagrađen među biračima za to. Tako da opozicija uopšte ne mora da se izjašnjava oko toga prilikom razgovora o formiranju institucija. Nije to morala ni tokom kampanje, a tek sad nema razloga“, rekao je Gogić za Kosovo onlajn.

Nakon junskih izbora, kako objašnjava, jasno je da aktuelna opozicija neće preuzimati odgovornost za formiranje institucija i da neće voditi politiku, što joj daje komfornu poziciju da ne mora se izjašnjava o velikim i teškim pitanjima kao što je dijalog sa Beogradom. 

„Opozicija nema nikakvu korist niti logiku da kaže Kurtiju ‘mi ćemo da ti damo kvorum za izbor predsednika i omogućićemo ti da konsoliduješ svoju vlast, pod uslovom da ublažiš stav prema Beogradu. Ukoliko uopšte imaju neki pregovarački prostor, verovatno će tražiti nešto za sebe, neki ustupak, kao što se, recimo, ranije spekulisalo sa nekim mestima u vladi“, navodi naš sagovornik. 

Zanimljivo je, kaže, što je jedan deo opozicije uslovio podršku Kurtiju time da on prihvati američki zahtev za povezivanje na konekciju koja treba da snabdeva Kosovo tečnim gasom. Ali, ističe, opozicija, zna da Kurti to neće prihvatiti i to koristi u pregovorima da bi poslala poruku Amerikancima i da bi im se dodvorila, jer znaju da će to biti nagrađeno od strane Amerikanaca.

„Ukoliko bi oni, recimo, radili istu stvar oko Brisela i dijaloga, to ne bi nagradili niti albanski birači, niti Evropska unija, jer EU ima uslov da se normalizuju odnosi, ali to nije nešto što mora da se reši hitno i to nije predmet konstantnog pritiska iz Brisela. Brisel nekada traži pregovore na nižem nivou, traži postizanje pojedinačnih dogovora, kao što je, recimo, bio Zakon o strancima i olakšice, ali nije da je sada Kosovo neposredno uslovljeno time da ne može da napravi naredni korak ka Evropi bez normalizacije odnosa“, ocenjuje Gogić. 

Dodaje da ni za dobijanje sredstava iz Plana rasta u ovom momentu nije uslov proboj u dijalogu sa Beogradom, već su uslov unutrašnje reforme. 

„Generalno, sve albanske stranke idu po principu da su reaktivne u odnosu na dijalog. One isporučuju koliko, i kad, moraju i niko neće biti proaktivan da kaže ‘hajde da se mi dodvorimo Briselu, time što ćemo da kažemo da odustajemo od svih uslova za razgovor sa Beogradom’. To neće biti nagrađeno“, smatra on.

Opozicija, ukazuje Gogić sada ima preče teme i probleme od razmišljanja o politici Kosova i politici koju će Kurti da vodi prema Srbiji, a to je je da razmišlja o svojom opstanku.

ZSO prva stvar koju će potegnuti međunarodna zajednica

Izvršni direktor nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) Dušan Radaković smatra da zapravo nijednu od albanskih stranaka ne interesuju pregovori sa Beogradom, da bi dijalog kojim posreduje Brisel bio tema u sklopu diskusija o budućim institucijama.

„Mislim da i opoziciju i poziciju, u ovom slučaju Samoopredeljenje kao vladajuću stranku, bukvalno ne interesuju ti pregovori. Imaju druge stvari kojima se bave, poput problema oko severa, ali dijalog im bukvalno nije u vidokrugu delatnosti. Ako nečega bude bilo u tom procesu, time će se baviti vladajuća struktura, a ostale partije koje budu u opoziciji sigurno neće“, rekao je Radaković za Kosovo onlajn. 

On ukazuje da je dijalog sa Beogradom donekle klinički mrtav i da nije prioritet za Vladu, ali da svi znaju da ako se napravi nova Vlada, izabere predsednik i institucije počnu normalno da funkcionišu, da će među prvim stvarima koje će međunarodna zajednica potegnuti biti Zajednica srpskih opština, odnosno slanje evropskog nacrta statuta ZSO na ocenu Ustavnom sudu. 

„U ovom trenutku odnos u Ustavnom sudu je 5:4, što znači da Kurti nema većinu i njemu ne ide u prilog da pokrene pitanje statuta jer bi nakon toga morala i da se usvoji ZSO, a protiv čega je Samoopredeljenje. Opozicija takođe u ovom trenutku nema interes da priča o pregovorima sa Beogradom jer su oni svakoj vladi Kosova bili gorka pilula koju moraju da progutaju da bi dali određene ustupke. Ne žele da pričaju o tome, jer žele da dobiju još neki glas ako bude novih izbora“, ocenjuje Radaković.

Tri uslova za nastavak dijaloga koje je Samopredeljenje u više navrata pominjalo, prema njegovom mišljenju, ističu se samo da se ne bi razgovaralo. 

„Uvek možemo da imamo uslove ako ne želimo dijalog, ali ako gledamo iz perspektive srpske zajednice na Kosovu svaki dan dijaloga i svaki razgovor je bolji nego ova situacija u kojoj samo ispaštaju Srbi koji žive na Kosovu“, kaže naš sagovornik.  

Kako dodaje, on je prvi za vraćanje pregovora na najviši nivo, da se rešavaju stvari kroz ZSO, ali i pitanja nestalih, železnica, kao i da se možda aktivira Vašingtonski sporazum.

„To su stvari koje olakšavaju život svih građana na Kosovu, ujedno i srpske zajednice. A, ovakva situacija sa klinički mrtvim dijalogom šteti pre svega srpskoj zajednici na Kosovu“, zaključuje Radaković.