EU zabrana samo za Srbe s Kosova: Vizni režim kao dodatni pritisak, ključ rešenja u Briselu

Nakon što je Evropska unija odobrila viznu liberalizaciju za Kosovo, kosovski Srbi koji imaju srpski pasoš ostali su u svojevrsnom vakuumu i trenutno su jedina grupa u Evropi za koju i dalje važi zabrana slobodnog putovanja. Sagovornici Kosovo onlajn, bivša koordinatorka Nacionalnog konventa o Nataša Dragojlović i koordinator Nacionalnog konventa za poglavlje 35 Dragiša Mijačić ukazuju da ovaj problem treba što pre rešiti i pozivaju da se oko toga intenziviraju pregovori Beograda i Brisela.

Od 2009. godine, kada je Srbiji odobren bezvizni režim sa EU, izdavanje pasoša Srbima, ali i ostalima sa prebivalištem na Kosovu, preuzela je Koordinaciona uprava MUP u Beogradu i za putovanje sa njima u EU potrebna je viza. To je bio rezultat dogovora između Srbije i EU, kako bi se, nakon što je doneta odluka da se ukinu vize za građane Srbije, pasoši za one sa prebivalištem na Kosovu izuzeli iz bezviznog režima, zbog straha od ilegalnih migracija.

Posle odluke o bezviznom režimu za Kosovo nejasno je da li će pasoši koje za građane sa prebivalištem na Kosovu izdaje Koordinaciona uprava ući u proces vizne liberalizacije koji je odobrila EU. Iz Prištine onim žiteljima Kosova koji imaju srpski pasoš poručuju da, ako žele da od Nove godine putuju bez viza, uzmu kosovski, a iz Brisela se ne oglašavaju. 

Bivša koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović ukazuje da su u Srbiji i vladini i nevladini akteri podržavali viznu liberalizaciju za Kosovo u nadi da će svi građani na Kosovu dobiti mogućnost da putuju bez viza u EU, kao i građani drugih država Zapadnog Balkana, Gruzije, Moldavije, Ukrajine...

"Građani srpske nacionalnosti sa Kosova su ovakvim rešenjem dodatno diskriminisani. Pored činjenice da ni po Kosovu ne mogu slobodno da se kreću, da postoji nerešen problem sa tablicama koji im stvara dodatne probleme na administrativnim prelazima sa centralnom Srbijom, ovo je još jedna diskriminatorna mera kojom se krše osnovna ljudska prava", navodi Dragojlović.

Ona smatra da bi zbog istog razloga, a to je specifična pozicija Srba sa Kosova, bilo dobro da je Kosovo već član Saveta Evrope.

"Time bi se pripadnicima srpske zajednice na Kosovu omogućilo da tuže institucije Kosova Evropskom sudu za ljudska prava", naglašava naša sagovornica. 

Međuprostor u kojem su se našli žitelji Kosova kojima od 2009. pasoše izdaje Koordinaciona uprava u Beogradu, Dragojlović vidi i kao vid pritiska da se prihvate kosovske putne isprave.

"Rešenje je trebalo tražiti tokom pregovora i garancije da će se vizna liberalizacija za Kosovo odnositi na sve. Zašto to nije rezultiralo takvom odlukom, ne znam. Bilo je dovoljno vremena i odluka o bezviznom rezimu sa Kosovom je najavljena od strane EU pre više od godinu dana. Sada je ključ rešenja u rukama Brisela, uz podsećanje, koje je izgleda potrebno, a to je da Unija stoji na temelju četiri slobode kretanja - robe, ljudi, usluga i kapitala", kaže Dragojlović i napominje da je "sve ove stavove iznela i na javnom sastanku Konventa sa predsednikiom Republike Aleksandrom Vučićem pre pet godina".  

O ovom problemu govorio je i predsednik Aleksandar Vučić i to nekoliko dana pre odluke EU da se odobri bezvizni režim za Kosovo. On se osvrnuo na to što je Evropska unija je kao obrazloženje za izuzimanje iz bezviznog režima pasoša Srba sa prebivalištem na Kosovu, navela opasnost od ilegalne migracije i nemogućnost da Srbija može da garantuje tačnost podataka u njima, a predsednik Vučić je ukazuje da postoji i treći razlog.

"To je bilo pitanje koje smo postavljali od početka i nikada nam to nisu dali upravo zbog njihove želje da pokažu da je Kosovo suverena država, nezavisna država i zato su to odbijali, ali sada smo u okviru dijaloga već na prvoj onoj sesiji baš to pitanje pomenuli kada su oni počeli da govore o viznoj liberalizaciji i mislim da je gotovo nemoguće da isključe Srbe sa Kosova i Metohije, a koji ne žele da budu nečiji tuđi državljani, tako da ćemo nekakvo rešenje da tražimo i verujem da ćemo uspeti da nađemo. Ne kažem da će to biti sutra, ali se nadam da ćemo do kraja godine uspeti da pronađemo nekakvo rešenje", rekao je Vučić.

Koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže za Kosovo onlajn da ga je ohrabrilo to što je Vučić rekao, da se razmišlja o tom problemu i da se traži rešenje.

"Mnogi koji žive na Kosovu nemaju kosovske lične karte i nemaju mogućnost da dobiju ni ostala njihova dokumenta. I ne samo oni. Na primer, ako je neko sa Kosova, na primer, otišao da živi u Nemačku pre 30 godina, pre rata, on nema mogućnost da dobije nijedan drugi pasoš Srbije, već onaj koji izdaje Koordinaciona uprava. Upoznao sam jednog momka koji je rođen u Gnjilanu i kao mali sa roditeljima otišao u Nemačku. Da bi izvadio novi pasoš prošao je nevrovatnu proceduru prikupljanja dokumenata na više adresa da bi dobio pasoš Koordinacione uprave i opet sa njim ne može da ostvaruje neka svoja prava", navodi Mijačić.

On ukazuje da je ova grupa ljudi i pre vizne liberalizacije za Kosovo bila diskriminisana, a sada posle ukidanja viza to je još više. 

"Za te ljude koji imaju pasoš Koordinacione uprave ništa se praktično sada nije desilo. Ni pozitivno i negativno. Ali, imajući u vidu da je ovo veliki pomak za nosioce kosovskog pasoša, šteta bi bila da se ne reši pitanje nosioca srpskih pasoša koji žive na Kosovu", kaže Mijačić.

On ukazuje da je ključ za rešenje ovog problema u razgovorima Beograda i Brisela.

"I ti razgovori moraju biti intenzivirani. Do sad se Srbija nije mnogo bavila ovim problemom, držala je to pitanje po strani, ali sada, kada oni kojim imaju kosovska dokumenta mogu da putuju, trebalo bi da zazvoni alarm da se posveti posebna pažnja ovom problemu. Inače, ta odluka koja je doneta još 2009. da onima sa prebivalištem na Kosovu pasoše izdaje Koordinaciona uprava i da ti pasoši ne potpadaju pod bezvizni ređim je i protivustavna, jer Ustav garantuje svim građanima Srbije jednaka prava. Argument je tada bio da je to tražila Evropska komisija da bi nam ukinula vize, ali to ne abolira činjenicu da je Ustav prekršen. Na više sastanaka Radne grupe Konventa za poglavlje 35 sa predstavnicima državnih organa insistirali smo na tim pitanjima i tražili da se to reši. Nažalost, nije bilo političke volje, ali sada stvarno očekujemo da se napravi ozbiljan pomak oko tog pitanja. Mislim da je u najvećem interesu Srbije da to pitanje reši", smatra Mijačić. 

Dodaje da ne očekuje da Srbi sa Kosova počnu masovnije da uzimaju kosovske pasoše, ukazujući da oni koji već imaju kosovsku ličnu kartu, verovatno imaju i putnu ispravu ili će je sada uzeti.

"Ljudi sa severa uglavnom nemaju kosovska lična dokumenta i mislim da će većina sačekati da vidi kako će se rešiti ovo pitanje", smatra Mijačić, koji ukazuje da je ukidanje viza za Kosovo pozitivna odluka i da je ne treba stavljati u kontekst nerešenih pitanja između Beograda i Prištine, Srba i Albanaca.