Heroin i marihuana do EU preko Albanije i Kosova

Marihuana, pronađena u putnoj torbi na Kosovu
Izvor: Kosovska policija

Novi izveštaj mreže "Globalna inicijativa protiv međunarodnog organizovanog kriminala" pokazuje porast aktivnosti kriminalnih grupa u regiji kroz trgovinu azilantima i drogom, a granica Albanije i Kosova identifikovana je kao tranzitna ruta marihuane i heroina u zemlje EU, prenosi Koha.

Izveštaj opisuje rute trgovine drogom i migranata kroz Zapadni Balkan i rasvetljava cene i dobit od ovih ilegalnih aktivnosti, kao i pranje novca kroz izgradnju i kockanje.

“Iz Albanije droga prolazi kroz Kukeš ili Prizren prema Uroševcu i Gnjilanu na Kosovu da bi prešla u Srbiju. Drugi važan put droge je Peć - Rožaje prema Novom Pazaru", tvrde autori izveštaja.

Albansko-kosovska granica je identifikovana kao područje za prelazak heroina iz Turske u zemlje EU. Druga ruta heroina je preko Skadra gde odlazi u Crnu Goru, a u nekim slučajevima heroin se zamenjuje za kanabis.

"Elbasan je ključno središte razmene opijuma i heroina između Istoka i Zapada, jer se nalazi na glavnom putu između albanske obale, Grčke i Severne Makedonije," navodi se u izveštaju.

Kokain je takođe prisutan u regiji, navodi se u izvještaju, uglavnom ga donose brodovi koji dolaze iz luka Latinske Amerike. Izveštaj napominje da se povećala i proizvodnja i upotreba sintetičkih droga u regiji.

"Mnoga žarišta zločina su pogranična područja između zemalja, u kojima se odvija niz kriminalnih radnji, ali tamo je, pored kanabisa, malo zaplena droge ili hapšenja važnih kriminalaca, što navodi na ideju da postoji zaštita u strukturama koja održava status kvo", navodi se u izveštaju.

Što se tiče narkotika, izveštaj navodi da su se količine uzgoja kanabisa povećale u Severnoj Makedoniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini, ali navode da u Albaniji nema povećanja uzgoja. Većina kanabisa na Zapadnom Balkanu, kaže se u izveštaju, sada odlazi u Bugarsku, dok kokain putuje u Hrvatsku, Grčku, Rumuniju i Bugarsku. Iz Albanije se, tvrde autori, kanabis brodovima prevozi u Italiju, a druga ruta je od Ohrida i Bitolja do Grčke.

Prema izveštaju, podzemlje zaradi od trgovine migrantima na Zapadnom Balkanu gotovo 50 miliona evra godišnje, uprkos naporima da se zatvori balkanska ruta nakon humanitarne krize pre šest godina.

"Šverc migranata u šest zemalja Zapadnog Balkana nastavlja da ostvaruje dobit za podzemlje, ali manje nego 2015. godine. Pandemija koronavirusa nije značajno uticala na prestanak ovih ilegalnih tokova", navodi se u izveštaju o trgovini migrantima.

Najpopularnija područja trgovine ljudima su na jugu Albanije u blizini graničnih prelaza sa Grčkom, da bi prolazili do severnih graničnih prelaza sa Kosovom i Crnom Gorom.

Ilegalnu dobit od trgovine ljudima i drogom uglavnom imaju kriminalne grupe u regionu ali veliku dobit ostvaruju i članovi podzemlja izvan Zapadnog Balkana.

Velike količine ilegalnog novca ulazi u legalne tokove kroz građevinski sektor, nekretnine, kockanje i turizam, tvrde istraživači, dok se male količine peru u hotelima, restoranima, poslastičarnicama, barovima i klubovima, benzinskim pumpama, teretanama, trgovini voćem i povrćem.

U zemljama Zapadnog Balkana novac koji iz nelegalnih ulazi u legalne tokove svake godine ide i do nekoliko milijardi evra, kaže se u izveštaju. Autori studije primećuju da državne vlasti o ovom ogromnom polju kriminala ne pružaju dovoljno informacija koje bi mogle da dovedu do oštrije akcije protiv kriminalnih grupa.

Vuk
11. Maj 2021.
Cudo bre, tako posten i vredan svet a vile i zgrade nicu preko noci i da autobili od kojih su neki po vise stotina hiljada evra.