IFIMES: Otvoreni Balkan, jedan glas i šansa za sve, Kosovo najizolovaniji prostor u Evropi

ifimes
Izvor: Facebook

Tokom predsedavanja Slovenije EU početkom oktobra 2021. godine održan je neuspeli Samit EU i država Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja, koji spada u okvir strateške saradnje EU sa Zapadnim Balkanom, navodi Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane.

Samit je potvrdio reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koje je izrekao početkom pandemije Covid-19 kada je rekao, da je EU „bajka na papiru“ i poručio da „ne postoji velika međunarodna, niti evropska solidarnost“.

Nezainteresovanost EU za proširenjem podstakla je čelnike zemalja Zapadnog Balkana da razmišljaju o budućnosti i potraže optimalna rešenja. Shvativši situaciju u kojoj se nalaze njihove zemlje u pogledu proširenja EU na Zapadni Balkan trojica čelnika, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i premijer Albanije Edi Rama odlučili su se, da u oktobru 2019. godine „preuzmu sudbinu u svoje ruke“ i pokrenuli su izvornu vizionarsku ideju uspostave „mini šengena“, koji je krajem jula 2021. godine prerastao u regionalnu inicijativu „Otvoreni Balkan“ i koji ne predstavlja zamenu za članstvo u EU nego put ka ubrzanom članstvu i iskorištavanju postojećih nedovoljno neiskorištenih potencijala, koji će omogućiti ekonomski prosperitet.

Potpisani sporazumi

Čelnici inicijative za regionalnu saradnju „Otvoreni Balkan“ sastali su se 21. decembra 2021, u Tirani/Elbasanu, gde su potpisali nekoliko sporazuma, koji će olakšati promet ljudi, robe, kapitala i usluga između tri zemlje i olakšati poslovanje privrednicima.

Ekonomski prosperitet je nezamisliv bez izgrađenih dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Većina robne razmjene odvija se u regionu što je snažan podsticaj unapređenju bilateralnih i regionalnih odnosa. Nema liderstva i prosperiteta u nesigurnom i nepoverljivom susedstvu.

S obzirom da je region u nedavnoj prošlosti bio suočen sa tragičnim oružanim sukobima važno je, da države osiguraju adekvatno suočavanje sa prošlošću i da eliminiraju retoriku mržnje koja stvara napetosti i odvraća regionalnu saradnju. Zbog toga je važno zaustaviti zloupotrebu univerzalne nadležnosti u pogledu progona ratnih zločinaca i omogućiti da se sudska procesuiranja prioritetno realizuju u državama gde je zločin počinjen i/ili uz dogovor država, bez tajnih ili jednostranih poternica i hapšenja. Jednostrano ustupanje predmeta za ratne zločine od strane Srbije pravosuđu Bosne i Hercegovine nova je praksa i pozitivno doprinosi suočavanju sa istinom i izgradnji međusobnog poverenja. 

Zemlje Zapadnog Balkana moraju uspostaviti snažnu političku, ekonomsku, naučnu, kulturnu, sportsku i svaki drugi oblik saradnje i da zajednički nastupaju prema EU kao grupa zemalja sa jasno definiranim zahtevima i interesima. Kada se radi o proširenju EU potrebno je precizirati kada će zaista doći do proširenja, jer EU ne može do unedogled odlagati proširenje. Pri tome je važno naglasiti da regionalna saradnja ne znači, da su zemlje regiona odustale od svoga evropskog puta i članstva u EU.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je sve članove tzv. Balkanske šestorke (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija, Albanija, Srbija), da pristupe „Otvorenom Balkanu“, uz sve razlike koje postoje po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova.

U delovanju inicijative „Otvoreni Balkan“ kao iskustvo može poslužiti saradnja u okviru tzv. Višegradske grupe država (Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka), koje vrlo često zajednički nastupaju u okviru EU sa jasno izraženim zahtevima i stavovima. Čak štaviše, Višegradska grupa (V4) je formirana zbog toga, da bi te zemlje lakše i brže postale članice EU i NATO, što su i ostvarile.

Zbog toga je važno, da zemlje regiona zajednički nastupaju prema EU i/ili drugim spoljnopolitičkim inicijativama sa jednim glasom, jer pojedinačno delovanje je nedovoljno i ne garantuje uspeh.

Kosovo najizolovaniji prostor u Evropi

Problemi sa regionalnom saradnjom i dalje su prisutni na Zapadnom Balkanu. Uspostavljanje „Otvorenog Balkana“ odbio je premijer Kosova Albin Kurti objašnjenjem, da Kosovo ima jasno zacrtan put, a to je članstvo u EU i NATO. Čak su kosovski zvaničnici uključujući i premijera Kosova Kurtija izjavljivali, da se radi o pokušaju uspostavljanja četvrte Jugoslavije i „velike Srbije“.  

Slične razloge za odbijanje imao je i crnogorski predsednik Milo Đukanović i jedan deo čelnika u Bosni i Hercegovini. Iznenađuje činjenica da sličnu poziciju zauzima i aktualna crnogorska vlada, koja još uvijek nije napravila jasan otklon od politike i stavova Mila Đukanovića. Jedan deo političkih čelnika u regionu smatra, da se čak radi o stvaranju „velike Albanije“.

Aktuelni predsednik Albanije Ijir Meta je izjavio da, „Velika Srbija nije uspela, a velika Albanija nije moguća“. 

Plasiranje informacija o tzv. velikodržavnim projektima, bez obzira da li oni velikosrpski, velikoalbanski, velikobugarski, velikomađarski ili velikohrvatski odvraća region od nužne saradnje na svim područjima i stvaranju preko potrebnog duha saradnje i zajedništva.

Analitičari smatraju, da je Kosovo najizolovaniji prostor u Evropi, koji nema uspostavljen bezvezni režim sa državama članicama EU, čak nema uspostavljen bezvizni režim ni sa Bosnom i Hercegovinom što nanosi enormnu štetu Kosovo i njenim građanima.

Čelnici Kosova moraju biti svesni činjenice, da se u regionu mora uspostavljati saradnja i graditi zajedništvo, jer su na svetskoj sceni takmaci regioni, a ne države. Upravo je EU regionalna integracija, a „Otvoreni Balkan“ je ekonomski klaster u nastajanju.

Više nije pitanje, da li će se preostale zemlje pridružiti „Otvorenom Balkanu“ nego kada, jer će svako kašnjenje ogromno koštati njihove privrede i privrednike, koji kao poreski obveznici najviše uplaćuju u budžete svojih država. Neprihvatljivo je da Kosovo proglašava dvomesečno vanredno stanje zbog nedostatka električne energije umesto da se u okviru „Otvorenog Balkana“ solidarno obrati za pomoć.

Nema prosperiteta bez zbližavanja i zajedništva

Nezamisliv je ikakav ekonomski prosperitet, ukoliko dobrosusedski odnosi nisu izgrađeni i negovani. Toga su potpuno svesni čelnici Srbije, Severne Makedonije i Albanije u pokušaju svog istorijskog zbližavanja, saradnje i zajedništva kroz regionalnu inicijativu „Otvoreni Balkan“.

Perspektiva regiona Zapadnog Balkana je u međusobnom razumevanju, povezivanju i saradnji, a da bi se to ostvarilo potrebno je osigurati trajan mir i stabilnost. Kada svih šest zemalja Zapadnog Balkana zajednički nastupe sa jednim glasom prema EU, to će predstavljati novi kvalitet i snagu.

Neiskorištene su brojne međusobne mogućnosti sinergije i saradnje. Ekonomija obima je važan moment za regionalnu saradnju. „Otvoreni Balkan“ je ekonomski klaster u nastajanju i predstavljat će konkurentsku prednost zemalja i regiona. „Otvoreni Balkan“ je mirovni projekat i predstavlja izbor između prošlosti i/ili budućnosti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na samitu u Tirani rekao. 

"Manje razmišljati o prošlosti, više o budućnosti“.

U to je potrebno uveriti Kosovo, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.