Izveštaj Stejt departmenta o Kosovu: Vašington prvi put otvoreno razočaran stanjem ljudskih prava

U Izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima na Kosovu za 2022. godinu, američka administracija izrazila je razočarenje, navodeći primere hapšenja Srba, eksproprijaciju zemljišta na severu Kosova, zločine i pretnje etničkim manjinama, kao zabrinjavajuće pojave. Prema oceni Vašingtona, uzrok takvog stanja je korupcija i neefikasnost pravosuđa. Viši istraživač u NVO "Aktiv" Igor Marković za Kosovo onlajn kaže da je Izveštaj SAD znatno stroži prema kosovskim institucijama, nego ranijih godina, dok analitičar Bljerim Burjani smtra da se on direktno ne odnosi na institucije na Kosovu.

“Dugi pritvori, u proseku šest meseci, i pre i tokom sudskog postupka, i dalje predstavljaju problem”, stoji između ostalog u Izveštaju o ljudskim pravima na Kosovu.

Navodi se i da su lideri Srba sa Kosova izrazili zabrinutost zbog dugotrajnog pritvora pre suđenja, za dve osobe koje su uhapšene u decembru 2021. godine zbog optužbi za korupciju, za šta je predviđena kazna od jedne do pet godina. Izveštaj se osvrće i na pitanje eksproprijacije zemljišta na severu Kosova uz konstataciju se da su Srbi izuzetno zabrinuti povodom odluke Vlade Kosova da im konfiskuje zemljište.

Na ocenu da u Vladi Kosova postoji ozbiljna korupcija i nekažnjivost, reagovala je opozicija u Prištini, naglasivši da je izraz "razočarenje" u politici "teška reč", a kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će se "ozbiljno pozabaviti nalazima izveštaja.".

Igor Marković iz NVO "Aktiv" ocenjuje da izveštaj Stejt departmenta sadrži ključne informacije koje se tiču Srba na Kosovu.

"Za razliku od prethodnih godina, izveštaj Stejt departmenta za 2022. godinu je znatno oštriji i kritičniji prema kosovskim institucijama kada je reč o poštovanju ljudskih prava. Kada je reč o pravima, problemima i izazovima sa kojima se suočavaju kosovski Srbi, izveštaj za 2022. taksativno uključuje ključne informacije koje se tiču ove zajednice. Od interno raseljenih lica, problema sa pristupom privatnoj imovini, procesu povratka, bezbednosnoj situaciji, pristupu informacijama i dokumentima, pa sve do jezičkih prava. Čini se da je prostor i pažnja koja je posvećena kosovskim Srbima u ovom izveštaju znatno uvećana u odnosu na prethodne izveštaje", rekao je Marković.

Kako Marković dodaje, od svih problema koji su navedeni, najproblematičnije je bezbednosno okruženje u kojem žive pripadnici srpske zajednice na Kosovu. 

"Kako je i navedeno u samom izveštaju, broj incidenata u sredinama naseljenim Srbima znatno je povećan naročito nakon ulaska Specijalnih jedinica Kosovske policije na sever Kosova. Vrlo je važno što se u izveštaju našlo nezadovoljstvo građana usled redovitog i ničim izazvanog maltretiranja od strane pripadnika SJKP. Ono što je ovaj izveštaj nažalost uspeo, jeste da reciklira tvrdnju prištinskih vlasti da su pripadnici SJKP prisutni na severu radi održavanja sigurnog i bezbednog okruženja za kosovske Srbe, što je suštinski daleko od istine", rekao je Marković.

Marković napominje i da izveštaj već treću godinu zaredom citira izveštaje NVO "Aktiv" o bezbednosnim incidentima koji se tokom proteklih godina dešavaju u sredinama naseljenim Srbima. 

"Ovaj izveštaj navodi samo polugodišnji izveštaj za 2022. godinu i brojku od 51. incedenta u periodu januar-jun, koji se u međuvremenu, prema istraživanju ove organizacije do kraja decembra popeo na ukupno 86 incidenata: oštećenje i krađa verske i imovine SPC (24), oštećenje, obijanje i pljačke domaćinstava (19), provokativni grafiti (16), fizički napadi (11), krađa i oštećenje privatne pokretne imovine (9), krađa i oštećenje imovine javnih institucija (7)", naveo je Marković.

Prema njegovim rečima, nezadovoljstvo Vašingtona trenutnom vlašću u Prištini u poslednjih godinu dana izlazi iz okvira uobičajenog diplomatskog rečnika i nastupa.

"Kritike koje se upućuju Aljbinu Kurtiju i njegovoj vladi se sa sigurnošću mogu nazvati presedanom, jer nijedna vlada niti politički lider na Kosovu nije bio meta tolike količine kritika od strane Vašingtona. Čini se da je Kurti na neki način razbio "tabu bezuslovne poslušnosti" prema američkoj politici koji je u poslednje tri decenije važio za političare i lidere albanske nacionalnosti", dodao je Marković.

Kako je ISZAKAO, pravosudni sistem na Kosovu je pod velikim političkim uticajem, a iz ugla Srba sa Kosova u potpunosti okrenut protiv te zajednice.

"Pravosudni sistem na Kosovu je svakako pod velikim političkim uticajem, te nije dostigao potpunu nezavisnost i funkcionalnost. Iz perspektive srpske zajednice, pravosudni sistem na Kosovu je u potpunosti okrenut protiv pripadnika ove zajednice, što kroz način na koji se donose sudske presude, što zbog ogromnog broja proceduralnih problema u procesima u kojima učestvuju Srbi. Nedostatak i kašnjenje prevoda na srpski jezik što usmeno, što pismeno tokom trajanja sudskih procesa, proizvoljno tumačenje zakonskih okvira i krivičnih odredbi, vremenskih rokova, su samo neki od problema. Uz to, protivpravna hapšenja i zadržavanja pripadnika srpske nacionalnosti, često bez pravne osnove, koja prelaze u sistematski problem, dodatno pokazuje da su kosovski Srbi praktično prepušteni milosti i nemilosti proizvoljnosti donošenja odluka što u pravosudnom, što u svim ostalim institucijama na Kosovu. Skandalozno je da u poslednjih nekoliko godina svedočimo sve češćim zadržavanjima osoba srpske nacionalnosti bez objašnjenja razloga i pravnih osnova. U nedostatku pravnih osnova za zadržavanje ili pokretanje procesa, pravosudni organi sve češće posežu za "kartom" vršenja navodnih ratnih zločina, što automatski u kosovsko-albanskoj javnosti stvara podršku za vođenje procesa protiv uhapšenih, bez da je proces uopšte i započet", rekao je Marković.

Prema njegovom mišljenju, Izveštaj neće imati posebnog efekta na političku situaciju u Prištini, ali je pokazatelj odnosa koji će u narednim mesecima imati međunarodni faktori u vršenju pritiska na Prištinu.

"Ne samo u domenu normalizacije odnosa sa Beogradom, već i rešavanju institucionalnih i sistemskih problema i nedostataka, a za koje su Kurti i Samoopredeljenje zapravo i dobili podršku: borba protiv korupcije, funkcionalizacija zdravstvenog sistema, jačanje institucija. Ukoliko se tokom ove godine ne započne sa formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), možemo očekivati značajno produbljivanje političke krize na Kosovu i značajno slabljenje pregovaračke pozicije Kurtija i posledično podrške njegovom Samoopredeljenju", zaključio je Marković.

Sa druge strane, kosovski analitičar Bljerim Burjani smatra da je Izveštaj Stejt departmenta analiza događaja u celini i da kritika SAD nije upućena kosovskim institucijama. Burjani je dodao i da Srbija destabilizuje Kosovo.

"Ko god prekeršio radni red, Ustav i zakone mora da odgovara na sudu, to važi i za Albance, i za Srbe, kao i za ostale gradjane. Na Kosovu, kada se radi o Srbima, dominira politički marketing od strane Srbije. Kriminalne bande na severu su povezane sa srpskom mafijom i političarima. Tamo treba raditi da se Srbi vrate u institucije, ali ne mislim da su slobodni da prihvate državu Kosovo", rekao je Burjani.

Prema oceni Burjanija, čak i da se formira ZSO, na Kosovu neće biti mira sve dok ne postane članica NATO.

"Prvi korak Srbije je da destabilizuje Kosovo. Zapad hoće ZSO i to je zadnja linija za Srbiju, a za uzvrat treba da prizna Kosova", naglasio je Burjani dodajući da će Srbija trpeti posledice ako to ne prihvati.