Kida li Kurti sve veze sa Amerikom?

Amerika, pokazalo se više puta, može da prisili Kosovo da uradi sve što je potrebno da se ostvare njihovi geostrateški interesi u ovom delu Evrope. Stejt department na raspolaganju ima štap različite debljine koji mogu da upotrebe. Da li će upotrebiti deblji ili tanji deo zavisi od toga protiv koga se primenjuje i kakav se konkretno cilj želi postići, piše Politika.

Na raspolaganju ima široku lepezu pritisaka, od smene neposlušne vlasti, preko uskraćivanja godišnjeg redovnog iznosa za kosovsku vladu koji je „težak” više stotina miliona dolara do onemogućavanja da Kosovo postane član međunarodnih organizacija.

Vašington je pre nekoliko godina zbog blokade u pregovorima nastalih zbog uvođenja taksi na robu iz centralne Srbije od 100 odsto smenio tadašnjeg premijera, koji i sada obavlja tu funkciju, Aljbina Kurtija.

Specijalni izaslanik SAD Ričard Grenel je to uradio uz pomoć ostalih albanskih političkih partija. Danas situacija kao da se ponavlja pa je SAD odlučio da stavi tačku na ulazak Kosova u Savet Evrope (SE) dok se ne promeni stav o Zajednici srpskih opština. Ove navode Stejt department zvanično nije hteo da demantuje, ali ni da potvrdi, ali je ponovio stav SAD u vezi sa ZSO jasan, ali da ne mogu da komentarišu navodnu diplomatsku prepisku.

Stejt department se oglasio nakon što su, američke ambasade uputile su zajedničku notu ministarstvima spoljnih poslova pojedinih zemalja članica Saveta Evrope, u kojoj Vašington traži da se pitanje članstva Kosova u SE ne stavlja na dnevni red Komiteta ministra tog tela dok Priština ne promeni stav o ZSO. Njihov stav dele Italija, Francuska i Nemačka.

Nekadašnji američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri izjavio je za „Kosovo onlajn” da je činjenica da SAD i EU mogu da nateraju Kurtija da primeni obaveze preuzete u Briselu, uključujući i ZSO, i dok to ne urade, kako smatra, Srbija ne bi trebalo da učestvuje u dijalogu.

S obzirom na poslednje urgencije iz Vašingtona, adresirane na Prištinu, sa porukom da je vreme da Zajednica srpskih opština bude formirana, otvara se pitanje da li je ta žurba motivisana ciljem da se do kraja ove godine postigne konačan dogovor Beograda i Prištine. Međutim, Montgomeri smatra da nije realno da sva otvorena pitanja u dijalogu budu rešena do kraja 2023. godine.

„Dok to ne urade Srbija bi trebalo da prestane da učestvuje u ovom ‘dijalogu’ . Suludo je gledati Kurtija kako ne sprovodi sporazum koji je Kosovo postiglo i nastavljati da sa njim sklapate druge sporazume. Kako slabo i patetično izgleda EU", kaže Montgomeri i dodaje da EU ovde demonstrira svoju političku slabost.

Advokat Goran Petronijević kaže da je njegovo ubeđenje da Kurti ništa ne radi slučajno i za „Politiku” kaže da američka politika prema Balkanu i u onim regionima u kojima ima potencijalne namere da izazove nestabilnosti radi učvršćivanja svoje hegemonije. Dodaje da SAD uvek ide paralelno u dva ili tri pravca.

„Kada je razbijana Jugoslavija, oni su emisare slali u Ljubljanu i Zagreb s jednom pričom, a u Beograd s drugom. Taj model je njihov način i odnos prema svim akterima i problemima na Balkanu. Gotovo sam ubeđen da i sada imaju dva pravca delovanja – javni za koji mi mislimo da je pravi i drugi, neoficijalni kojim ohrabruju Kurtija da preduzima sve aktivnosti koje sprovodi”, kaže Petronijević.

Poslanik Samoopredeljenja Dimalj Baša izjavio je da Amerikanci nisu „sveci, već i da prave greške, poput Dejtonskog sporazuma”.

Baša je povodom pritiska američkih zvaničnika na Prištinu oko osnivanja ZSO naveo da je protiv „Zajednice, jer nijedna manjina u svetu nema više prava od Srba na Kosovu”.

„Nemojte Amerikance uzimati kao svece jer su oni ljudi poput nas. Oni su apsolutno najviša demokratija, ali Dejton je nastao kada su Amerikanci bili umešani, pa i oni greše”, rekao je Baša.

A poslanica Samoopredeljenja Fitore Pacoli rekla je da je ZSO zamka koju je Kosovo potpisalo pre deset godina, a sada pokušavaju da sprovedu ovaj sporazum preko onog koji mu se najviše protivio, premijera Kurtija. Ona je gostujući u emisiji „Interaktiv” na KTV rekla da se Pokret Samoopredeljenje protivio i da će nastaviti da se protivi ovom sporazumu.

„Imali smo slučajeve kada je Kosovu rečeno da mora da prihvati i potpiše demarkaciju sa Crnom Gorom, ako želi da im daju bezvizni režim. U Skupštini je ratifikovan Sporazum o demarkaciji, izgubljeno je preko 8.200 hektara zemlje, izgubljeni su prirodni resursi, vodni resursi, turistička područja i nije dobijena vizna liberalizacija”, rekla je poslanica Samoopredeljenja.

Predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj koji je iz SAD rekao je da Priština ne treba da ostane talac ZSO i da je rešenje tog pitanja jedini način za postizanje konačnog sporazuma između Kosova i Srbije. Haradinaj u intervjuu za „Glas Amerike” na albanskom ocenio da SAD pomažu Kosovu da prevaziđe i poslednju prepreku za postizanje konačnog sporazuma i dodao da je takozvani evropski predlog, koji je po njemu zapravo više američki, realna mogućnost da se Kosovo „razvede” od Srbije.

Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca Srbije, kaže da je SAD jasno stavio do znanja Kurtiju da dok se on šetao Prištinom, da su vođeni ozbiljni razgovori oko načina primene ZSO. Za “Politiku” kaže da su svi shvatili da nema političkoj izlaza bez formiranja Zajednice.

„Sve što se sada radi je priprema za ultimatum Kurtiju ili formiraj ZSO ili napusti funkciju. Jedan od mogućih scenarija je da on napusti mesto premijera i da neko iz njegove partije ga zameni što bi moglo da mu koristi pred predstojeće izbore. Oni su mu već poslali opomenu diplomatskim putem, da nema ulaska u Savet Evrope dok to ne uradi, a Amerikanci će mu uskratiti finansijsku podršku jer oni daju oko 250 miliona dolara u finansiranju rada kosovske vlade. I više nego siguran sam da će mu biti uskraćen pristup i evropskih fondovima, jer on nema mogućnost da se finansira na drugi način”, kaže Beriša.

Iako se zvanično predstavlja kao neko ko je ideološki jak i imun na korupciju, a njegovi analitičari navode da Kurtija niko ne može da uceni jer nemaju nijedan dokaz da je bilo šta protiv pravno uradio, to je daleko od istine. Sagovornik "Politike" iz diplomatskih krugova iz Prištine navodi da ta slika koja se stvara oko Kurtija je lažna i da svi znaju da je umešan u brojne korupcionaške afere ne samo u inostranstvu, već i na samom Kosovu. I Beriša navodi da ima dokaza da je Kurti korumpiran političar iako je na vlast došao pod izgovorom borbe protiv „burazerske privatizacije”.

„Poznata je afera koja je ovih dana dominantna oko trgovine električnom energijom, gde je deo novca otišao za finansiranje rada njegove stranke Samoopredeljenja. To je rađeno preko bivšeg ambasadora Kosova u Zagrebu Martina Berišaja gde je on uvezan sa brojnim trgovcima električnom energijom u ovom delu Evrope i za to postoje brojni dokazi. Amerikanci imaju sve dokaze crno na belo i zna se da je svojevremeno išao u Srebrenicu ne da se pokloni žrtvama već da preuzme njegov deo novca od nedozvoljenih poslova”, kaže Beriša i dodaje da Kurti nije tako čistokrvni revolucionar kakvim se predstavlja.

A Srđan Graovac iz Centra za društvu stabilnost, kaže ukoliko se uzme u obzir da su glavni protagonisti lažne države Kosovo Amerikanci i njihovi zapadni saveznici, da su oni neko ko ima raspoređene svoje vojne snage na Kosovu i da čak imaju i civilnu misiju (Euleks) nije teško zaključiti da je uticaj Zapada na tom prostoru presudan. Za "Politiku" kaže da nisu SAD i druge zemlje političkog Zapada svoje pozicije na Kosovu gradili isključivo od 1999. godine, odnosno, od bombardovanja SRJ i razmeštanja njihovih trupa u južnoj srpskoj pokrajini. Suštinski, oni od tada imaju punu kontrolu nad svim tokovima društvenog života na Kosovu, ali i do 1999. godine Zapad je preko svojih obaveštajno-bezbednosnih struktura imao snažan upliv u albanskim političkim strukturama.

„Te veze sežu još od kraja Drugog svetskog rata, kada su se predstavnici fašističke Velike Albanije, zajedno sa nacistima, povlačili sa Kosova pred nastupanjem antifašističkih snaga. Kroz decenije saradnje, uspostavljeni su snažni kontakti između albanskih političkih predstavnika i zapadnih političkih i obaveštajno-bezbednosnih struktura. Posebno su te veze ojačane nakon sloma Istočnog bloka u Hladnom ratu, kada su i one prokomunističke albanske organizacije krenule da se okreću Zapadu, ne bi li tu dobile podršku koju su izgubile padom komunizma. Praktično od tog trenutka, u većoj ili manjoj meri, sve albanske političke strukture, kako u SRJ tako i inostranstvu, našle su se pod presudnim uticajem zemalja političkog Zapada. Upravo iz tog miljea proistekle su i sve danas ključne albanske politička organizacije na Kosovu”, kaže Graovac.

Neke političke strukture i pojedinci u Prištini više su vezani za centre moći u Vašingtonu, neki pak više za Berlin ili Pariz, ali suštinski to su samo nijanse iste zapadne političke agende. I naravno, presudnu reč svakako imaju Amerikanci. Samim tim, govoriti o suverenosti u odlučivanju albanskih lidera na Kosovu je krajnje iluzorno. Ta suverenost svodi na tu meru da i najviši predstavnici privremenih institucija u Prištini mogu odbiti izvršenje nekog naloga koji im je nametnut sa Zapada, ali ne i onemogućiti njegovo sprovođenje.

„Zato i u današnjim okolnostima kada se postavlja pitanje, hoće li Kurti formirati ZSO ne treba imati dilemu. Ukoliko je to Amerikancima bitno, a deluje da jeste, neće imati izbora. Ili će im izaći u susret ili će ponovo pokazati maksimum svoje suverenosti u odlučivanju i podneti ostavku. U tom slučaju, vlast će preuzeti neko ko će američke planove sprovesti u delo i time staviti tačku na pitanje ZSO. Svesni su Albanci na Kosovu svoje potpune zavisnosti od Zapada, kao i toga da su sve svoje uspehe ostvarili uz, a ne protivno njihovim interesima. Upravo zato će se uvek naći neko ko će biti spreman da ispuni zahteve koji dolaze iz Vašingtona, a Amerikancima je to sasvim dovoljno”, zaključuje Srđan Graovac.