Korak unazad u Briselskom dijalogu

Brisel - dijalog - Vučić - Kurti
Izvor: Koha ditore

Dijalog Beograda i Prištine tokom 2021. nije daleko odmakao, a neki analitičari ocenju čak i da je nazadovao. Prognoze sagovornika Kosovo onlajna, o tome kako bi pregovori mogli da izgledaju tokom ove godine nisu optimistične. Prvenstveno zbog toga što, ističu, prištinska strana nije zainteresovana da napravi korake ka kompromisnom rešenju.

Jedina dva sastanka na visokom političkom nivou koja su upriličena u Briselu tokom 2021. nisu prošla slavno. Možda ih najbolje ilustruju rečenice predsednika Srbije Aleksandra Vučića izrečene po izlasku iz sale u kojoj je sedeo za istim stolom sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem. Posle prve runde (15. juna): „Stanete i ne znate da li da se smijete ili da plačete“ i posle druge (19. jula): "Mislio sam da ne može gore, a danas sam se uverio da ima i gore".

Iako je specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak tokom jeseni pripremao naredni susret na visokom nivou, do njega nije došlo, niti ima nagoveštaja kada bi mogao da se desi. Evropskim posrednicima čak nije pošlo za rukom da spoje tehničke delegacije u novembru, kada su obe došle u Brisel zbog razgovora, već se sve završilo odvojenim razgovorima sa predstavnicima EU.  

Uslovni plus bi možda jedino mogao da se stavi kod pitanja registarskih tablica, oko kojeg se radna grupa eksperata sastala tri puta dosad. Ali, kada se imaju u vidu 13 dana napetosti na severu Kosova koji su prethodili dogovoru da se rešenje za tablice traži u Briselu a ne raspoređivanjem naoružanih specijalaca na prelazima, i taj plus deluje oporo.  

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za Kosovo onlajn da je tokom prošle godine u dijalogu bilo negativnih pomaka.

„I prethodnih godina se dijalog nije odvijao kako valja iz prostog razloga što je albanska strana sabotirala realizaciju onoga što je dogovoreno. To su radili i Tači i Haradinaj, odnosno i prethodne vladajuće garniture, a ne samo Kurti. Kada je Kurti došao na vlast uz sve to je dodata i velika doza agresivnosti,  odnosno otvorenog negiranja bilo kakvog smisla dijaloga i iskazivanje nespremnosti da se napravi ma kakav dogovor sa Srbijom koji je prihvatljiv za Beograd. Kurti je u retoričkoj formi otišao korak unazad a suštinski dijalog stagnira već duže vreme“, kaže Anđelković.

On ne veruje da će se u sledećoj godini išta promeniti jer se, kako kaže, Albanci ponašaju kao razmaženo dete koje očekuje da im zapad da sve što žele, odnosno da - slomi Srbiju.

„Nije realno da zapad slomi Srbiju jer su se promenile okolnosti, a sa druge strane Albanci neće to da uvide i da počnu da vode prave pregovore. Zato mislim da će i sledeća godina proći u praznom kretanju gore dole“, kaže Anđelković.

Optimizam koji su, možda, biselski posrednici gajili početkom prošlog leta, vrlo brzo je splasnuo. To je bilo očito posle druge runde Vučić-Kurti, u julu, kada je Lajčak izjavio da je napredak veoma mali, dok je atmosferu tokom susreta opisao kao „napetu“.

Vučić i Kurti su se protekle godine još jednom našli za istim stolom, ali ne u Briselu, već na Brdu kod Kranja, na marginama Samita Evropske unije i Zapadnog Balkana, početkom oktobra. Sastanak su predvodili Angela Merkel, u to vreme još kancelarka Nemačke i predsednik Francuske Emanuel Makron, ali ni posle njega dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine nije oživeo. 

Milovan Božinović, bivši ambasador Srbije u Berlinu i Beču kaže za Kosovo onlajn da je rezultat iz prošle godine „krajnje mršav“ i da je  zabrinjavajuće što je dijalog koji je vodio Lajčak zamro.

„Albanska strana nije zainteresovana za bilo kakvo kompromisno rešenje, zanima ih samo njihov maksimalistički stav. U tome oni nisu izloženi dovoljnoj kritici svojih zapadnih sponzora koliko bi ta situacija objektivno tražila. Što se tiče srpske strane, pozicije su došle do maksimuma fleksibilnosti prema kosovskoj strani i dalje popuštanje ne dolazi u obzir. To znači - ZSO, pa da se onda vidi da li još nešto može da se dogovori“, smatra Božinović.

On izražava bojazan da kosovsko pitanje prelazi u fazu zaleđenih konflikata, napominjući da u odnosu na nove svetske probleme, ovaj „mali“ problem za svetske igrače, pada u zasenak. Albanci, kako primećuje, imaju nesređenu unutrašnju situaciju, a kako kaže, možda neko očekuje da nastupajući izbori na više nivoa u Beogradu donesu promenu koja bi bacila neko novo svetlo na situaciju na Kosovu.

„Nije, međutim, izgledno da se u Srbiji nešto promeni posle izbora, a čak i kada bi ojačale neke druge političke tendencije, ne vidim da ima ikoga ko bi priznao Kosovo ili odustao od Zajednice srpskih opština. Na srpskoj polarizovanoj političkoj sceni to je ipak konstanta. U svakom slučaju, ovo pitanje svakako ne može da se reši bez velikih sila, niti tako da jedna strana dobije sve“, ukazuje Božinović.

U mogućnost da EU ili SAD u narednom periodu pritisnu Prištinu da osnuje ZSO, Dragoljub Anđelković ne veruje. Kako kaže, da je EU to htela, uradila bi odavno.

„EU ima svoje druge prioritete i malo je verovatno da će ih pritiskati, pogotovu efikasno. Tramp je bio mnogo manje naklonjen Albancima, pa ni on nije postigao bog zna kakav uspeh u pritisku na Prištinu da realizuje ono što je dogovoreno. Bajden koji je došao na vlast uz pozitivan odnos prema Prištini nije taj koji će ih lomiti“, kaže Anđelković.

Što se tiče pozicije nove nemačke vlade, Anđelković kaže da je ona mnogo manje naklonjena Srbiji od vlade koju je predvodila Merkelova, a koja isto tako nije imala naklonosti prema Beogradu, zbog čega iz Berlina, smatra on, ne treba očekivati pozitivne vetrove.

O tome kako će se nova nemačka koalicija postaviti prema Briselskom dijalogu, Božinović kaže da Nemačka suštinski neće ići dalje od pozicije SAD.

„Palo je mnogo atraktivnih izjava od Zelenih, kao i oštrih stavova koji su u Srbiji morali da budu shvaćeni kao neprijateljski. Ali ja ne verujem u to da će to biti nemačka spoljna politika. Karakteristika velikih sila je da se njihove politike ne menjaju u zavisnosti od ćudi tamo nekog pojedinca, pa makar on bio i ministar spoljnih poslova. Zato i ne čudi što je kancelar Olaf Šolc jasno rekao, a što je kod Zelenih primljeno sa nelagodom, da će se spoljna politika voditi u njegovom kabinetu“, dodaje Božinović.

Dakle, do narednog, trećeg briselskog susreta Vučića i Kurtija, pozicije Beograda i Prištine, više su nego jasne.

Za Prištinu: ZSO nije prošla test Ustavnog suda na Kosovu i nije prihvatljiva kao monoetnička zajednica. Teme za dijalog su uzajamno priznanje, bez promene granica i reciprocitet u zaštiti manjinskih prava.

Za Beograd: Sporazum o ZSO mora da se primeni da bi se nastavilo sa normalizacijom odnosa, Priština treba da dozvoli istragu lokacija lokacija na Kosovu na kojima su, kako se pretpostavlja ostaci ubijenih Srba, da se primeni dogovor o pravosuđu, slobodi kretanja i zvaničnim posetama, kao i dogovor o energetici.

Briselu, Vašingtonu, Berlinu.., sve je ovo dobro poznato. Za posrednike,  izaslanike, glasnike.., počelo je da teče novih 365 dana tokom kojih im se pruža nova šansa da pokažu svoje sposobnosti da ove pozicije približe.