Kosovska vlada odbila sprovođenje tačke 7 evropskog predloga: Ima li šanse za dalji dijalog?

Odbijanje Kosovske vlade da prihvati ponudu emisara EU Miroslava Lajčaka o metodologiji sprovođenja tačke 7 evropskog predloga, koja se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština, jasno pokazuje koliko su Beograd i Priština udaljeni oko ključnih pitanja i da su šanse za nastavak pregovora svedene na minimum, a mogućnost tenzija i nestabilnosti sve veća, upozoravaju sagovornici Kosovo onlajn. 

Dok Priština traži da se sve tačke sporazuma paralelno sprovode, pozicije Beograda su jasne - ZSO je prvo i najvažnije pitanje i bez njega se obesmišljavaju svaki dalji pregovori.

Naši sagovornici ukazuju i da međunarodni posrednici imaju adekvatne mehanizme da privole Prištinu na poštovanje obaveza, samo je pitanje da li će te mehanizme i aktivirati.

Vlada Kosova prošle nedelje saopštila je da je odbacila mogućnost izrade metodologije za primenu člana 7 sporazuma iz Brisela, od 27. februara, koju je predložio Lajčak. U Kurtijevom kabinetu naveli su da ne može da se gradi metodologija za sprovođenje tačke koja govori o "samoupravljanju Srba", a da nema usaglašenog plana za punu primenu sporazuma iz Brisela.

Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže za Kosovo onlajn da je suština svega, pa i još jedne blokade dijaloga, u tome što Srbiju ne mogu da slome i da nateraju da prizna Kosovo. On dodaje da je odbijanjem da sprovede tačku 7 dogovora iz Brisela, koja se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština, Priština još jednom potvrdila svoj stav da neće ZSO, dok Beograd ne odustaje od pozicije da je formiranje Zajednice primarno pitanje.

"Kada je reč o Srbiji, suštinskih pregovora i dijaloga neće biti ukoliko se ne ispoštuje stav da Briselski sporazum mora da se do kraja realizuje i da je ZSO prvi korak. Pri čemu, Srbija nije spremna da ponovo pregovara o ZSO, jer smatra da je to dogovoreno i rešeno, prezentiran je Statut od strane Upravljačkog tima koji je legalan i legitiman. A to što Priština to opstruira, to nije problem Srbije. Prema tome, ne očekujem nastavak suštinskog dijaloga, bez obzira na to šta kaže Lajčak i kako on to tumači", smatra Milivojević.

Ukazuje da postoji pritisak zapadnih posrednika da se nastavi tempo i dinamika, pri čemu, naglašava, oni u prvu plan stavljaju Ohridski sporazum i zahtev da se on poštuje.

"Poznato je da Srbija ima rezerve u vezi sa tim i ne smatra da je u Ohridu postignut bilo kakav sporazum već da postoji osnova za dalji dijalog i razgovore. Da li će dalje biti dijaloga ili ne, ne zavisi od Srbije, mi smo spremni za dijalog, ići ćemo na sastanke, ali u suštinskom smislu neće biti bilo čega dok se ne realizuje ZSO", navodi Milivojević.

Kaže da Priština već deset godine koči formiranje Zajednice, s tim što, dodaje, Srbija to više neće da toleriše niti da čini bilo kakve ustupke. 

Na to što ambasadori pojedinih zapadnih zemalja na Kosovu poručuju da Priština treba da predloži svoju verziju Statuta ZSO, Milivojević kaže:

"Oni pokušavaju da stvar tretiraju kao da se radi o dijalogu dve suverene države, dva ravnopravna subjekta, i ZSO posmatraju u tom svetlu, uz ignorisanje Briselskog sporazuma i svega što je tada dogovoreno. Mi smatramo da implementacija Briselskog sporazuma mora biti prethodno pitanje i od toga Srbija neće odstupiti", ukazuje Milivojević.

Na pitanje na šta viši savetnik u Stejt departmentu Derek Šole misli kada kaže da će EU i SAD pojačati diplomatske napore kako bi obe strane ispunile preduzete obaveze, naš sagovornik ističe da se, kada je reč o Srbiji može očekivati pritisak da prihvati poziciju Zapada da se razgovora po Ohridskom sporazumu na bazi njegovog prihvatanja u celini i na način koji bi podrazumevao da Srbija "de fakto" prizna Kosovo. 

"Kada je reč o prištinskoj strani, mislim da ove Šoleove poruke ne znače ništa. I do sada je bilo verbalnih zalaganja da Priština ispuni preuzete obaveze bez ikakvih ozbiljnih akcija. Kurti ne menja stav, na njega se zapravo i ne vrši suštinski pritisak da ga promeni, osim verbalnih zalaganja zapadnih predstavnika. Iz toga proizilazi zaključak da su oni, u suštini, na istim linijama, da se samo razlikuju u taktičkom pristupu", kaže Milivojević.

Po njegovim rečima, to govori da Kurti ima podršku ključnih političkih faktora sa Zapada za svoju politiku.

"Strategija koja se sprovodi, a to vidimo sad i sa ovom vežbom NATO na Kosovu, ima za cilj da Srbija prizna tzv. realnosti. Odnosno, sve je to deo pritiska na Srbiju da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. S druge strane, nema ozbiljnije reakcije na sve što Kurti radi. Priznali su nelegitimne izbor na severu, ćute kad on sprovodi odluke tih i takvih izbora, tolerišu represiju i specijalne snage Prištine na severu. Iz svega toga, nameće se zaključak da je u stvari reč o jedinstvenoj strategiji koja se praktično odvija pred našim očima, s tim što Vašington i Brisel iz taktičkih razloga glume da su posrednici, a u suštini su na istim linijama sa Prištinom", smatra on.

Sve to, dodaje, vodi u nove nestabilnosti, iako zapadni emisari tvrde da sve što rade ima za cilj da se to spreči. 

"Zapadni emisari tolerišu, u stvari, novi krug nasilja, eskalaciju koja je tu, pred našim očima. Srbi na KiM više neće da trpe nasilje. Odsustvo reakcije na odbijanje Prištine da sprovede ZSO je tolerisanje novog talasa nasilja. Praktično smo dovedeni u predvorje nametanja rešenja, čak i primenom sile, protiv prava i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, rešenja koje bi značilo potvrdu priznanja kosovske državnosti", upozorava Milivojević.

Analitičar Instituta za evropske studije Rajko Petrović kaže za Kosovo onlajn da prištinska strana očigledno želi da ga prekine dijalog.

"S tačke gledišta Beograda, on je potreban i zato će biti, po mom mišljenju, i nastavljen, jer je reč o jednom procesu koji je iniciran od strane EU i SAD, a koje imaju na raspolaganju adekvatne mehanizme da privole albansku stranu da nastavi proces pregovora. Ono što je najveći problem u svemu tome jeste činjenica da samo 'srce' celokupnog formata tih pregovora, odnosno njihovih očekivanih rezultata bi ne samo trebalo, već i morala da bude ZSO, sa svim njenim nadležnostima i institucionalnim kapacitetima koji su definisani Briselskim sporazumom 2013. godine. Albanska strana, predvođena Aljbinom Kurtijem, odbijanjem da implementira ovu 7. tačku zapravo gađa u samo 'srce' celokupnog procesa dijaloga. I upravo je zato fokusirana na njegovo usporavanje jer je jasno da bi bez toga srpska strana dobila nekakvu ljušturu bez sadržaja. Međutim, ako uzmemo u obzir činjenicu da su američka strana i EU, kao posrednici u dijalogu, pokazali spremnost da stvari moraju biti rešene na način koji bi uvažio, u određenoj meri, i srpske državne i nacionalne interese, a ZSO je jedan od njih, sve to daje nadu da bi ovaj dijalog mogao da bude obojen nekim konkretnim iskoracima", kaže Petrović.

On podseća da je Kurti svojom zapaljivom nacionalističkom, velikoalbanskom retorikom došao na vlast, pre čega je bio žestoka opozicija i vladama Ramuša Haradinaja i Hašimu Tačiju kao predsedniku zbog toga što su oni vodili bilo kakve pregovore sa Beogradom.

"Pa vidimo da je ipak pristao da i on učestvuje u dijalogu. Po Kurtiju od pre nekoliko godina sa Beogradom nema o čemu da se pregovara jer je tzv. kosovska nezavisnost u njenom punom obimu i obliku svršen čin. Kurti danas je u očigledno drugačijoj poziciji mislim da će morati da prihvati mnoge stvari koje ne želi. Ukoliko bude potrebno mislim da je taj posrednički faktor koji je dao veliki, nemerljiv doprinos u procesu stvaranja tzv. nezavisnog Kosova, pokazao da ukoliko neka prištinska vlada ne pokaže dovoljno spremnosti da bude kooperativna da može da destabilizuje istu i utiče na to da neki novi albanski lideri zauzmu njihovo mesto", ističe naš sagovornik.

Veruje da su opstrukcije Kurtija kratkotrajne, a njegova sve češća upotreba sile, nasilja i zastrašivanja sa ciljem ostvarivanja svojih političkih ciljeva, zapravo govori u prilog tome da on više nema na raspolaganju nikakve ni pravne ni političke ni bilo koje druge nenasilne argumente.

"Zato i pokušava tu spiralu nasilja da nastavi jer on je čovek koji je na talasu jednog nezadovoljstva, koje je bilo prilično radikalno i nacionalistički obojeno, i došao na vlast. I on očigledno ne ume da funkcioniše ni u kakvim drugim uslovima sem onih koji su prepuni tenzija, napetosti i pretnji silom i prisilom. Sa druge strane, imamo jednu vrsta strpljenja, pa i smirenosti zvaničnog Beograda, u svim ovim dešavanjima u vezi sa KiM, u proteklih nekoliko meseci posebno. To govori u prilog tome da je Srbija svesna toga da, ukoliko dođe do eventualnih sukoba većeg intenziteta na KiM, ona može da stane u zaštitu svojih tamošnjih građana koji su joj lojalni. Ne treba zaboraviti nedavnu izjavu izjavu ministra odbrane BiH Zukana Heleza koji je bio u poseti Kosovu i Metohiji, a koji je rekao da je evidentno, s obzirom na stanje na terenu, da bi srpska vojska mogla lako da izađe na kraj sa albanskim oružanim snagama", navodi Petrović.

Dodaje da je Srbija svesna činjenice da je svoju reputaciju na međunarodnom nivou, konkretno kada je reč o rešavanju kosovske krize, podigla na jedan viši nivo.

"Svedoci smo da sada čak i nama tradicionalno nenaklonjeni centri moći na Zapadu, poput Vašingtona, uvažavaju javno tu spremnost Srbije za dijalog i za izbegavanje bilo kakvog oblika nasilja. Sve to svetu šalje onu pravu sliku, koja je trebalo da bude poslata još 90-ih, a to je da su zapravo neodgovorni albanski političari na KiM faktor koji remeti mir i stabilnost na Balkanu. A da je Srbija i svojom veličinom i ekonomskom snagom i geografskom rasprostranjenošću srpskog naroda zapravo jedini realan, pravi, objektivni faktor stabilizacije prilika u regionu", zaključuje naš sagovornik.

Analitičar iz Prištine Dardan Sejdiu ističe za Kosovo onlajn da i za Srbiju i za Kosovo, za Srbe i Albance, nastavak dijaloga u ovakvom stanju, bez ikakvih rezultata, u stalnim tenzijama, ne vodi ka dobrom završetku, u smislu uspostavljanja neke međusobne normalne saradnje i prevazilaženja onoga što je decenijama tema. 

"Zastoj u dijalogu je nasto oko redosleda koraka, a ne zbog toga šta sve treba da se implementira. Vlada Srbije insistira da se Zajednica sprovede odmah, dok Vlada Kosova traži da se ide drugačijim redosledom. Obe vlade gledaju to i iz vizure unutrašnjih političkih dešavanja - Vlada Srbije i Aleksandar Vučić sa svojih patriotskih pozicija, a Vlada Kosova i Aljbin Kurti sa pozicija kako je nekada govorio o dijalogu. Siguran sam da Vučić nije zainteresovan za ZSO koja nije u skladu sa onim kako je ona predviđena 2013. i 2015. godine, a s druge strane Kurtija uopšte ne zanima da napravi treći nivo vlasti. Sve to dovodi do toga da dijalog bude u svojevrsnom 'grču'", navodi Sejdiu.

On smatra da kao i uvek na ovim prostorima, "dok ne uđu 'jenkiji' i ne počnu pritisci neće biti pomaka".

"Još stojimo u tim vodama nesporazuma kada je reč o redosledu koraka, a ne pravog motiva za dogovore. Vučić hoće da dijalog bude dovoljno jak razlog da ubedi međunarodnu zajednicu da je spreman za neke dogovore. Za njega je biti u dijalogu cilj, to je dovoljno. S druge strane, Kurti, kao premijer Kosova, ima taj 'bagaž' kada je reč o dijalogu, i iz tih pozicija ne može da izađe u pravcu koji Vučić priželjkuje, da Srbija ne prizna ništa a da ne dobije sve. Nije Kurtiju problem ZSO, nego redosled stvari i šta može da se očekuje od Srbije kao završetak dijaloga", kaže Sejdiu.

On podseća da su dve strane praktično u stalnom dijalogu od 2011. bez konkretnih pomaka, jer nijedna nije rada da napusti pozicije na kojima su.

"Moramo imati neki završetak ovog dijalog o pitanjima koja Srbije i Kosovo vide drugačije. Kosovo je nezavisna zemlja, Srbija to ne priznaje. Ali dijalog bi trebalo i da ne bude formalnog priznanja da reši neka važna životna pitanja. Posebno za građane na severu Kosova, bili Srbi ili Albanci, koji su taoci dijaloga koji traje od 2011. Amerikanci su jedini koji imaju moć da primoraju i Srbiju i Kosovo da napreduju u ovom procesu i dovedu ga do nekakvog ishoda, bilo do kraja ove godine ili za nekoliko godina", zaključuje Sejdiu.