Kurtijeva "velika briga" za svetinje na Kosovu, ali ako se ne zovu - srpske

albin-kurti
Izvor: Reporteri

Politikolog Dragomir Anđelković smatra da otac Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, može da dozvoli kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju posetu manastiru, ali da ga pre toga pismeno obavesti da "ispravi" grešku koju je počinio izostavljanjem prefiksa srpski u pismu koje mu je poslao.

Anđelković za Sputnjik napominje da je Kurti ciljano izostavio u pismu da je reč o srpskom manastiru, namerno potencirajući da je kosovska vlada "zainteresovana za zaštitu celokupne kulturne baštine Kosova".

"Briga“ za manastire ako nisu srpske

"U tradiciji SPC je da bude otvorena ka svima. Tako da iguman Visokih Dečana može da se sretne sa Kurtijem, ali da mu pre toga uputi pitanje koje bi ga podsetilo na počinjenu grešku, odnosno, da se jasno izjasni da li on poštuje kanonski pravoslavni karakter SPC, sa sedištem u Beogradu? Ako to poštuje - dobrodošao u Dečane", kaže Anđelković.

Ukoliko Kurti to odbije, onda svakako, dodaje naš sagovornik, ne bi trebalo da dođe do susreta u Dečanima koje je zatražio.

"To naravno ne znači da mu treba zatvoriti vrata skroz, već samo zatražiti od njega da se ponaša u skladu sa kanonskim statusom SPC", zaključuje Anđelković.

Kurti da prizna čiji su Dečani

Kurti ni u jednom momentu nije napomenuo da se radi o srpskim pravoslavnim svetinjama, zbog čega dr Jovan Janjić, redovni član Pravoslavne akademije nauka i umetnosti i Srpske duhovne akademije, smatra da je bolje da ovo pismo nije ni napisao.

"On njime nije pokazao dobre namere nego je pokušao da omalovaži SPC i srpski narod ali i da pokaže podle namere. To, koliko su, kako Kurti kaže, kosovske privremene institucije "privržene“ očuvanju srpske baštine na KiM, pokazale su i rušenjem 156 srpskih crkava i manastira i što se i danas napadaju srpske svetinje, kao što je neki dan bio napada na crkvu kod Kosovske kamenice", napominje Anđelković.

Sam odnos Albanaca, dodaje on, prema srpskoj vekovnoj baštini pokazuje se kroz njihov dosadašnji odnos prema srpskim crkvama i manastirima na srpskom Kosovu i Metohiji.

Ne može ni da izgovori reč srpsko

Kurti ni u jednom momentu nije napomenuo da se radi o srpskim pravoslavnim svetinjama, zbog čega dr Jovan Janjić, redovni član Pravoslavne akademije nauka i umetnosti i Srpske duhovne akademije, smatra da je bolje da ovo pismo nije ni napisao.

"Ma koliko on izbegavao da izgovori reč 'srpsko', ne može izbrisati istorijske činjenice da je to srpska kulturna baština. On sada pokušava da na jedan perfidan način pokaže da je spreman da štiti našu kulturnu baštinu, a kroz njegovo pismo vidimo da negira da je u pitanju srpska baština, pa piše uopšteno da je reč o pravoslavnoj crkvi", kaže Janjić.
 
Kurtiju je, primećuje Janjić, toliko mrsko sve što je srpsko, a svestan je da bez Srba ne može ništa da uradi.

Najava da je Kurti zainteresovan da poseti Visoke Dečane, dolazi nekoliko dana nakon što je sa Vjosom Osmani, uputio pismo Unesku od čijih zvaničnika traže uklanjanje manastira Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, među njima i Visokih Dečana, sa liste ugroženih i da se odgovornost za njih prenese sa Beograda na Prištinu.