Lajčak u "diplomatskoj ofanzivi" s petorkom u EU koja ne priznaje Kosovo

Miroslav Lajčak
Izvor: Reporteri

Nakon što je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću predstavljen francusko-nemački plan u dijalogu Beograda i Prištine, za koji je rečeno da ga je podržalo i pet članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova, specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak u najnovijoj rundi "diplomatske ofanzive" sastao se sa predstavnicima Španije, Kipra, Grčke i Slovačke, prenosi Juronjuz Srbija.

O detaljima tih susreta ne zna se mnogo, ali su najnovija dešavanja još jednom otvorila staro pitanje - da li je i pod kojim uslovima moguća promena raspoloženja u evropskoj petorci?

"Sastao sam se sa predstavnicima četiri od pet zemalja u poslednja dva dana da razgovaramo o ovom predlogu. Sastao sam se sa ministrom spoljnih poslova Španije, Slovačke i Kipra, sa specijalnim izaslanikom Grčke i sastaću se sa ministrom spoljnih poslova Rumunije. Ove zemlje veoma pomno prate proces, jer je pitanje Kosova i Srbije regionalno pitanje", rekao je Lajčak.

Iz stalnog predstavništva Slovačke pri EU za Juronjz su rekli da za sada ne žele da komentarišu bilo kakve predloge. Kako su naveli, podržavaju Lajčaka i razgovore pod okriljem EU, a podvlače i da je stav Slovačke po pitanju nezavisnosti Kosova definisan 2007, te da bi svaka potencijalna promena po tom pitanju zavisila isključivo od rezultata dijaloga Beograda i Prištine.

A taj dijalog ušao je u novu fazu posle francusko-nemačkog plana, za koji je predsednik Srbije rekao da je sada postao de fakto pregovarački okvir za Republiku Srbiju.

Branka Latinović iz Foruma za etničke odnose kaže da je pomenutih pet zemalja verovatno dalo zeleno svetlo da se otpočne proces u vezi sa tim dokumentom.

Podsetila je da je priznanje jedne države diskreciono pravo svake zemlje, ali je navela da je kontekstu Lajčakovih sastanaka teško govoriti o "pritiscima".

"Mislim da je u pitanju pre svega jedan pregovarački proces tima EU za stavljanje u dinamičniju fazu pregovora za evropski plan u vezi sa dijalogom EU i Prištine, i da se sada tu mora naći mesto kako uklopiti kockicu u vezi sa pet članica. Mislim da su tu moguća dva pravca. Jedan je da ovih pet država prizna Kosovo i na taj način automatski i prihvati budući sporazum kad i ako do njega dođe, a drugi je da se koristi diplomatska procedura da te države ne dovode u pitanje konsenzus, ali da zadrže postojeći stav. To je izvodnjivo, ima dosta slučajeva kada jedna zemlja obrazloži svoj glas u kontekstu da nije želela da naruši postizanje saglasnosti, ali da se ne dovodi u pitanje njen odnos prema nekom pitanju", rekla je Latinović.

Analitičari ističu da je moguće da nemaju svih pet zemalja jednako čvrstu poziciju kada je reč o nezavisnosti Kosova, odnosno da su oči jednih upereni ka dijalogu Beograda i Prištine, dok je za druge nepoznanica da li bi menjali svoj stav.

Prethodnih meseci se u više navrata spekulisalo da bi Grčka najpre mogla da promeni svoj stav, ali od ambasadorke te zemlje u Srbiji Marije Levadi još jednom stiže uveravanje da Atina ne menja svoju poziciju o Kosovu.

Iako zvanično ne priznaje Kosovo kao državu, Atina prihvata njegovo članstvo u nekoliko međunarodnih organizacija, a pre dve godine se govorilo i o Kancelariji za trgovinske odnose i ekonomske poslove koju Priština ima u Atini i koja je "unapređena" u Kancelariju za kosovske interese u Atini.

Dopisnik ERT Nikos Palpas rekao je da je već izvesno vreme u diplomatskim krugovima prisutno mišljenje da Grčka treba da uredi odnose sa Albancima i Albanijom.

"Sa druge strane, ne treba zaboraviti da je sadašnja vlast u Grčkoj pod jakim uticajem Vašingtona, tako da ako Vašington bude tražio nešto u vezi sa tim, mislim da će Grčka promeniti stav. Za sada će, naravno, i Atina i sve ove zemlje čekati rezultate misije Lajčaka i procesa dijaloga", rekao je Palpas.

Govoreći o Lajčakovim sastancima i objavama, on napominje da ih posmatra kao neki vid upozorenja, pa i pritiska na Beograd, šta će se desiti ukoliko ne prihvati francusko-nemački plan.

"E sad da li od tih zemalja koje imaju labilan stav, ja tu svrstavam i Grčku, možda bi promenili stav ukoliko bi Beograd odbio taj francusko-nemački plan. S druge strane, Kipar i Španija oni imaju čvršći stav i verovatno će razmišljati malo duže", rekao je Palpas.

Kako dodaje, većina partija u Grčkoj je protiv toga da se prizna nezavisnost Kosova, ali u Ministarstvu inostranih poslova postoje diplomate koje smatraju da je nacionalni interes da se uredi odnos sa Albancima, a to podrazumeva i priznanje.

On, međutim, napominje da će se sačekati da se vidi šta će se dogoditi u procesu dijaloga Beograda i Prištine.

"U krajnjem slučaju ako dođemo do nekog sveobuhvatnog sporazuma, onda će verovatno sve zemlje priznati nezavisnost Kosova. Cela ova priča sa Lajčakom nije slučajno sad objavljena, nije slučajno sada razgovor, jer pre svega mora da se vrši pritisak na Beograd da promeni stav, da prihvati taj plan i zbog toga je sva ta priča sa sastancima", rekao je on.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić navodi da je francusko-nemački predlog samo međusporazum - međukorak do konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom, odnosno do ulaska Srbije u EU.

Kako ističe, prethodne sporazume je uništio Kurti, i zato je sada potreban "Kurti - Vučić sporazum", kao i da se stvore uslovi da Srbija prihvati Kosovo, kako bi tri od pet članica EU učinile isto. Slovačka, Grčka i Rumunija čekaju da se Vučić i Kurti rukuju, da se prizna Kosovo, rekao je on i dodao da sada ne znamo kako će Španija i Kipar reagovati.