Lokalni izbori na Kosovu 2021: Prekretnica u borbi protiv kriminala i korupcije

lokalni izbori
Izvor: Kosovo Online

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane pripremio je povodom drugog kruga lokalnih izbora na Kosovu, koji će biti održani u nedelju 14. novembra 2021. godine, analizu aktuelne političke situacije. 

Iz opširne analize "Lokalni izbori na Kosovu 2021: Prekretnica u borbi protiv kriminala i korupcije" izdvajamo najvažnije i najzanimljivije delove.

Prekretnica u borbi protiv kriminala i korupcije
 
Drugi krug lokalnih izbora na Kosovu će se održati 14. novembra 2021.godine u 21 opštini, a u kojima nijedan od kandidata za gradonačelnike nije uspeo da osvoji više od 50 odsto podrške birača u prvom krugu izbora, od kojih je samo jedna u kojoj živi većinski srpsko stanovništvo - Klokot.

Osim Klokota, drugi krug lokalnih izbora održaće se u Đakovici, Glogovcu, Gnjilanu, Dragašu, Istoku, Kačaniku, Klini, Kosovu Polju, Kamenici, Obiliću, Orahovcu, Podujevu, Prištini, Prizrenu, Štimlju, Vitini, Vučitrnu, Mališevu, Juniku i Mamušu. U prvom krugu lokalnih izbora izabrano je 17 gradonačelnika od ukupno 38 opština.

Prema konačnim rezultatima CIK, DSK i DPK će u novom sazivu lokalnih skupština imati po 206 odbornika, Pokret Samoopredeljenje 193 odbornika. Srpska lista je četvrta po broju osvojenih odborničkih mesta 147, a slede Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja sa 120, NISMA sa 21 odborničkim mestom, a Alijansa za novo Kosovo Bedžeta Pacolija sa osam.

Kada je reč o broju osvojenih glasova odbornika - DSK je osvojila 170.134, a DPK 161.645 i Pokret Samoopredeljenje sa preko 168.000 glasova.

Trijumf "Srpske liste"

"Srpska lista", koja je vodeća partija kosovskih Srba i koja uživa snažnu podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića (SNS), trijumfovala je  u svih 10 opština sa srpskom većinom na Kosovu. Srpska lista nema opozicije među srpskim biračima.

Situacija na terenu tokom prvog kruga izborne kampanje je eskalirala od napetosti do oružanih incidenata te raspoređivanju teško naoružanih snaga specijalnih jedinica kosovske policije (Rosu). Kao reakcija na poteze kosovske vlade došlo je do postavljanja barikada na graničnim/administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak od strane lokalnih kosovskih Srba.  

Analitičari smatraju da je Srpska lista trijumfirala na lokalnim izborima na Kosovu ponajviše zbog snažne podrške zvaničnog Beograda i posebno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji pored podrške obezbedio značajna finansijska sredstva kao vid pomoći kosovskim Srbima, a posebno napore koje je uložio u dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine uz posredovanje EU.  

Lokalni izbori u znaku "visoke" politike

Lokalni izbori održavaju se vreme pandemije kovid-19, koja je nezaobilazna tema izborne kampanje. Umesto da se bave lokalnim temama važnim za svakodnevni život građana kojima bi se unapredio život građana u izbornoj kampanji su prevladale teme iz sfere "visoke" politike. 

Pored teme zvaničnog dijaloga između Beograda i Prištine dominirale su teme kao što su Specijalni sud za ratne zločine, odnosi SAD – Kosovo, NATO, EU, "Otvoreni Balkan", vizna liberalizacija, realizacija Briselskog i Vašingtonskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), formiranja kosovske vojske. Nezaobilazna tema bila je i ujedinjenje Kosova i Albanije. U pojedinim momentima u kampanji se više govorilo o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nego o samim lokalnim izborima, posebno zbog održanog samita pokreta Nesvrstanih zemalja u Beogradu povodom 60 godina od njegovog osnivanja.

Analitičari smatraju da su vrlo opasne ideje i namere o pripajanju Kosova Albaniji, jer mogu pokrenuti lančanu reakciju u regionu i ugroziti ionako krhki mir i prividnu stabilnost. Mnogo je važnije adekvatno suočavanje sa prošlošću, koje će doprineti ozdravljenju postratnih društava kao i prekid ratno-huškačke retorike pojedinih političkih čelnika.

Trio Kurti - Svečlja - Hadžiu glavna brana nosiocima kriminala i korupcije

Istraživanja su pokazala da se glavnina korupcije odvija u lokalnim zajednicama na Kosovu. Aljbin Kurti i Pokret Samoopredjeljenje parlamentarne izbore su dobili na programu borbe protiv kriminala i korupcije, koju su simbolizovali Demokratska partija Kosova (DPK), Demokratski savez Kosova (DSK) i Alijansa za budućnost Kosova (ABK).

Preteča kriminala je bila u različitim fondovima. Fond "Vendljindja thret" (Domovina zove), jeste fond koji je kontrolisao jedan od čelnika Demokratske partije Kosova (DPK) i njegov brat. U taj fond je sakupljan novac po Evropi. Narodni pokret Kosova "Levizja Populore e Kosoves" nastao 1997-98, sakupljao je novac u dijaspori, a iz toga je nastala Demokratska partija Kosova (DPK) 1999. godine, te "Fond tri odsto" nastao je 1991. godine pod kontrolom Demokratskog saveza Kosova (DSK).

Brojne privatizacije kompanija bile su netransparentne kao što su "Sharcem" (cementara), gde se sa vlasničkom strukturom povezuje Hašim Tači, kompanija Amortizeri iz Prištine, Feronikel iz Glogovca. Postavlja se pitanje kako su Kosovska energetska korporacija (KEK), distribucija i aerodrom te gradnja puteva bili privatizovani ili dati na koncesiju Turcima. Na Kosovu su zabeleženi brojni primeri kriminala, korupcije i zastrašivanja. Predstavnici EU na Kosovu, misije Euleks izrazili su zabrinutost povodom prijavljenih slučajeva prijetnji, zastrašivanja i pritisaka. Interesne sfere između političkih elita podeljene su i funkcionišu po neformalnom dogovoru da "niko nikoga ne dira“. Tu treba dodati nezakonitu trgovinu narkoticima i ljudima.

Analitičari smatraju da će aktualna vlada na Kosovu nastaviti intenzivnu i nemilosrdnu borbu protiv kriminala i korupcije, a za kriminalne i koruptivne strukture najveću prepreku i glavnu branu predstavljaju premijer Aljbin Kurti, ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja i ministarka pravosuđa Aljbuljena Hadžiu. Pošto su lokalne zajednice leglo korupcije upravo su lokalni izbori prilika da političko-kriminalno-koruptivne strukture zaštite svoje interese suprotstavljajući se aktualnim vlastima i Pokretu Samoopredeljenje. Zbog toga će se intenzivirati napadi na trio Kurti-Svečlja-Hadžiu sa ciljem njihove eliminacije iz političkog života. Zbog toga lokalni izbori predstavljaju prekretnicu u borbi protiv kriminala i korupcije na Kosovu, jer su do sada lokalne zajednice bile leglo kriminala i korupcije. Vlada Kosova ima snage da se obračuna sa kriminalom i korupcijom i uskoro će biti vidljivih rezultata u tom segmentu. 

Ključna borba za osvajanje vlasti u Podujevu, Prištini, Prizrenu, Gnjilanu i Đakovici

Vanredni lokalni izbori za opštinu Podujevo, koji je bio bastion DSK, u martu 2020. godine, i na kojima je pobedio kandidat Pokreta Samoopredeljenje, predstavljaju prekretnicu, jer su bili uvod za pobedu Pokreta Samoopredeljenje na parlamentarnim izborima u februaru 2021. godine. Dugogodišnja vlast DSK u Podujevu ilustrativna je na primeru presecanja svečane vrpce za bolnicu pre pet godina, koja još uvek nije sagrađena, iako to područje sa 100.000 stanovnika i dalje bolničke usluge traži u Prištini. Pobedom Pokreta Samoopredeljenje na proteklim vanrednim lokalnim izborima Podujevo je postalo simbol promena na Kosovu. Zbog toga je važno da se u drugom krugu lokalnih izbora nastavi trend započetih promena, koje predvodi Pokret Samoopredeljenje. Za gradonačelničku poziciju suočit će se Ekrem Hiseni (DSK) i Špejtim Bulići iz Pokreta Samoopredeljenje.

U glavnom gradu Prištini suočiće se dva kandidata Arben Vitia (Pokret Samoopredeljenje) i Perparim Rama (DSK). Priština je ključno uporište Pokreta Samoopredeljenje.

U Prizrenu kao drevnoj prestolnici suočiće se dosadašnji gradonačelnik Mitaher Haskuka (Pokret Samoopredeljenje) i Šaćir Totaj (DPK).

U Gnjilanu će se suočiti bivši gradonačelnik Lutfi Haziri iz (DSK) i Aljban Hiseni (Pokret Samoopredeljenje).

U Đakovici će se suočiti Ardian Đini (ABK) i Mimoza Kusari-Ljilja (Pokret Samoopredeljenje).

Analitičari smatraju da je potrebno povećati izlaznost u drugom krugu lokalnih izbora, a time povećati i zainteresovanost građana za učešće u političkom procesu i njegovu legitimnost. Međutim, ključno za budućnost Kosova je okončanje dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine potpisivanjem pravno obavezujućeg sveobuhvatnog sporazuma.