Lokalni izbori na Kosovu 2021 - svojevrstan poraz međunarodne zajednice

Lokalni izbori.jpg
Izvor: Ekonomia Online

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane pripremio je analizu aktuelne političke situacije povodom lokalnih izbora na Kosovu 17. oktobra ove godine, na kojima će biti birani predsednici opština i odbornici u opštinskim skupštinama, četvrti put od proglašenja nezavisnosti 17. februara 2008. godine.

Centralna izborna komisija Kosova (CIK) potvrdila je učešće na lokalnim izborima za 90 političkih subjekata, od toga 32 političke stranke, 34 građanske inicijative, jedne koalicija i 23 nezavisna kandidata. Pravo glasa na lokalnim izborima ima 1.885.448 birača.

Od ukupno 35 kandidata za gradonačelnike u 11 opština sa većinski srpskim stanovništvom, 19 su Srbi, od njih tri žene. Od 167 kandidata za predsednike 38 opština na Kosovu, samo je 13 žena. CIK je potvrdio listu od 15.577 birača koji će, svoje pravo glasanja ostvariti iz inostranstva putem pošte.

Kosovski Srbi će imati mogućnost da sa 18 listi biraju svoje kandidate u 21 opštini, u 10 opština u kojoj čine većinu stanovništva i u 11 opština u kojoj nisu većina. Srpska zajednica sa severa Kosova (opštine Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) treći put će učestvovati na lokalnim izborima, koje organizuju vlasti Kosova. Zvanično je izborna kampanja započela 16. septembra 2021. godine.

Kosovo još uvek ima probleme sa konačnim biračkim spiskom, koji je nepročišćen i neverodostojan, jer je nelogično da na Kosovu ima više birača nego stanovnika.  

ZSO na čekanju

Na osnovu Briselskog sporazuma između zvaničnog Beograda i Prištine iz 2013. godine predviđeno je konstituisanje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu. Zajednica srpskih opština konstituiše se statutom, ali se garantuje zakonima Kosova, za čije izmene je potrebna dvotrećinska većina. Dakle, ZSO se može raspustiti samo odlukom opština članica. Iako nastaje izvan pravnog sistema Kosova, ZSO je deo ustavnopravnog poretka Kosova, a ne deo Republike Srbije. Kosovske vlasti ne žele da implementiraju formiranje ZSO pozivajući se na odluku Ustavnog suda Kosova, koji je utvrdio 24 povrede, odnosno odredbe, koje nisu u skladu sa ustavom Kosova. 

Analitičari smatraju, da je formiranje Zajednice srpskih opština put ka okončanju dijaloga i potpisivanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između zvaničnog Beograda i Prištine. 
 
Kosovo još uvek bez vizne liberalizacije

Kosovo se i dalje suočava sa brojnim problemima i izazovima u pravosuđu, ekonomskom razvoju, enormnom nezaposlenošću i iseljavanjem, nefunkcionalnoj javnoj administraciji, kriminalom  i korupcijom. 

Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, razgovori o liberalizaciji viznog režima i dijalog sa Srbijom su nezavršeni procesi za Kosovo. U političkom smislu došlo je do zastoja u dijalogu, pre svega, zbog nerealizacije potpisanih, Briselskog i Vašingtonskog, sporazuma između zvanične Prištine i Beograda. Sporazumi moraju u potpunosti biti implementirani, a ne po principu da svaka strana iz potpisanih sporazuma uzima samo ono što joj odgovara.

Vlada Kosova mora da uloži dodatne napore za ukidanje viza za građane Kosova, jer je Kosovo najizolovaniji prostor u Evropi. Rešavanje enormne nezaposlenosti, poštovanje ljudskih prava, privlačenje stranih investicija, odnosi sa susedima, zaustavljanje iseljavanja, borba protiv regionalnog i međunarodnog kriminala te korupcija su izazovi za nove kosovske vlasti. Zbog toga aktuelna Vlada Kosova mora da osigura ukidanje viznog režima za građane Kosova i EU dostavi uverljive dokaze u borbi protiv kriminala i korupcije kao jednom od uslova za ukidanje viznog režima. 
 
Dekriminalizacija Kosova

Iz dosadašnje prakse, nije zabeleženo, da su političko-kriminale strukture izgradile snažne državne institucije, nego upravo suprotno. Permanentna politička kriza na Kosovu bila je politički koncept i način opstanka na vlasti dosadašnjih aktuelnih političkih struktura. Dolaskom Aljbina Kurtija (Pokret Samoopredeljenje) na vlast i političkih promena u Crnoj Gori, pre svega zbog beskompromisne borbe protiv kriminala i korupcije koju predvodi potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović (URA), kriminal je potražio nova utočišta u regionu.

Dosadašnje vlade Kosova preuzimanjem vlasti najavljivale su ubrzan razvoj sa obećanjem da će izgrađivati snažne institucije, koje će biti faktor unutrašnje stabilnosti i mira, te da će tako doprinositi stabilnosti i miru u regionu. Obećanja se nisu ispunila, a građani Kosova su duboko razočarani dosadašnjim vladajućim političkim strukturama, jer su jedini u regionu, koji nemaju bezvizni režim. Pri tome je važno da se pre toga uspostavi bezvizni režim između Kosova i Bosne i Hercegovine ukoliko se želi da zaživi inicijativa "Otvoreni Balkan".

Kriminal na Kosovu svoje korene vuče još iz vlade u egzilu. Jezgro kriminala su komandanti Oslobodilačke vojske Kosova (UČK-OVK) i (para)obaveštajna služba (ŠIK) u saradnji sa političkim strukturama. ŠIK je trebalo da bude raspušten 2008. godine, jer je 2009. godine osnovana zvanična Kosovska informativna agencija (KIA).  

Pravilno suočavanja sa prošlošću je važno za kosovske Albance kao i druge narode u regionu, jer bez toga teško mogu da osiguraju bolju budućnost.
 
Militarizacija Kosova

Uprkos najavama o uspostavljanju "reciprociteta" prema automobilskim registarskim tablicama iz Srbije, kosovska vlada građanima nije saopštila ni kada će se to desiti, ni kakve će procedure biti na snazi. U ponedjeljak 20. septembra 2021. uvela je "reciprocitet" na automobilske tablice izdate u Srbiji i na severu Kosova i počela izdavati uz naplatu probne tablice Kosova za putnička i teretna vozila, koja imaju registarske tablice izdate u Srbiji, te rasporedila teško naoružane snage Specijalnih jedinica kosovske policije (ROSU). Kao reakcija na poteze kosovske vlade došlo je do postavljanja barikada na graničnim/administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak od strane kosovskih Srba. 

Sloboda kretanja bio je prvi dogovor koji su Beograd i Priština sklopili u Briselu. To je ujedno i dogovor o kojem se najčešće pregovaralo, a čije su odredbe čak i revidirane. Jasno je, da su odnosi dvaju strana toliko degradirani, da više ne mogu složiti ni oko teme "reciprociteta", koja utiče na praktičan svakodnevni život.

Problem su registarske tablice koje je izdavala Republika Srbija i za opštine na području Kosova i koje su važile do 14. septembra 2021. godine. Po isteku tog roka obe strane će ponovo razmotriti ovo pitanje uz posredovanje EU, pisalo je u tekstu sporazuma. Kosovske vlasti su jednostranim potezom uvele probne tablice za vozila iz Srbije pozivajući se na "reciprocitet". 

Probne tablice osmišljene su u sporazumu iz 2011. i on Kosovu daje pravo da, poput Srbije, izdaje privremene registarske oznake, ali i da izdaje takozvane dokumente o izlasku i ulasku. Kosovo do sada nije praktikovalo te odredbe sporazuma, a i sada praktikuje samo izdavanje probnih tablica, ne i dokumenta o izlasku i ulasku.

Višegodišnja primena te prakse za automobile sa Kosova, razlog je zbog kojeg je najnoviji potez na Kosovu protumačen kao "opravdan". Problem je u tome što ta odluka neće pogoditi Srbiju, već Srbe sa Kosova, a zakomplikovaće život i Albancima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, koji su životno naslonjeni na Kosovo. 

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i novi izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je izjavio: "Mislim da je na obe strane zadatak da ne militarizuju ovo pitanje, da ne šalju specijalne jedinice u mesto gde postoji Kfor i gde nema potrebe za tim. Tako da bi smo, u vezi sa pitanjem tablica, voleli da vidimo neki pomak u Briselu negde u narednih sedam dana".  

Kosovo beleži decenijsku nezakonitu naplatu automobilskog osiguranja za vozila iz trećih država sve do formiranja druge Kurtijeve vlade. Radi se, prema procenama, o dosadašnjim nezakonitim prihodima od preko 100 miliona evra za automobilsko osiguranje, koje se plaćalo na graničnim prelazima prilikom ulaska na Kosovo. Automobilsko osiguranje je naplaćivano po tarifi: za 15 dana boravka u iznosu 15 evra po vozilu, za 30 dana boravka 30 evra po vozilu. Ubiranje nezakonitih prihoda pripisuje se najbližim članovima porodice Hašima Tačija. Kurtijeva vlada ukinula je nezakonito ubiranje tih prihoda popularno nazvanim "Tačijeva taksa".

Analitičari smatraju, da je postojeća situacija posledica dosadašnjih pogrešnih poteza međunarodne zajednice na Kosovu i predstavlja njen svojevrstan poraz, posebno EU. Slabo vođenje dijaloga od strane EU, propala misija Euleksa i nepotrebno slanje specijalnih jedinica ROSU, čiji sastav ne odgovara etničkoj strukturi stanovništva na sever Kosova, jer jedinice Kfora imaju mandat da garantuju sigurnost na celoj teritoriji Kosova. Jednostrani potezi narušavaju ionako krhki mir i latentnu stabilnost, dok bi mere reciprociteta imale suštinski smisao posle potpisivanja sveobuhvatnog obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između zvaničnog Beograda i Prištine. Očigledno je da dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine mora biti nastavljen i postati prioritet. EU je do sada uglavnom uzalud potrošila preko dve milijarde evra na Kosovu – novca poreskih obveznika EU.

De-Tačizacija Kosova

Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo (KSC-SPO), trebalo je da budu odgovor Kosova na tvrdnje iz Izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini ljudskim organima i istovremeno dodatni zamah, da se krene sa de-Tačizacijom Kosova, odnosno demontažom Tačijevog režima i tako dođe do unutrašnje konsolidacije te zemlje. Zbog toga je važno, da je zaživeo rad KSC-SPO, jer će dovesti do postizanja pravde, koja će biti satisfakcija za žrtve i njihove najbliže, te će relaksirati odnose na Kosovu i osigurati bolju i izvesniju budućnost. 

U Martijevom izveštaju je zapisano da su zločine počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK/UČK) u periodu od 1998. do 2000. godine. Ovaj sud ima nadležnost nad krivičnim delima izvršenim na Kosovu između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000. godine. Iako je to kosovski sud, njega finansira EU i u njemu radi međunarodno osoblje. Četvorici čelnika nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK/UČK), Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi, sudi se prema optužnicama za niz zločina protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući ubistva, prisilno nestajanje lica, progon i mučenje. Tači i Veselji čak su učestvovali u ometanju rada suda, a došlo je i do likvidacije svedoka u ovom slučaju.
 
Preko Kosova obračun sa Vučićem

Lokalni izbori na Kosovu ponovno su prilika za obračun dela srpske opozicije i albanskih političkih stranaka sa Srpskom listom (SL), koju podržava predsednik Srbije Aleksandar Vučić (SNS). U stvari preko Srpske liste (SL), koja je favorit na lokalnim izborima u srpskim sredinama na Kosovu pokušaće da se obračunaju sa predsednikom Srbije Vučićem i tako pokušaju uticati na rezultate skorašnjih predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji. Kako se približava dan lokalnih izbora na Kosovu rastu tenzije usmerene prema Srpskoj listi u koju je uključeno i korišćenje pretnji i nasilja. Zbog toga je od izuzetne važnosti, da se okonča briselski dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, a preko inicijative "Otvoreni Balkan" ukinu granice u regionu i otklone barijere i tako započne intenzivna međusobna saradnja, jer to predstavlja istinsko evropsko ponašanje.
 
Merkel priznala Vučiću centralnu ulogu u regionu

Prilikom nedavne posete Srbiji odlazeća nemačka savezna kancelarka Angela Merkel (CDU) izjavila je da je u predsedniku Srbije Vučiću prepoznala osobu koja "ne daje lažna obećanja, već sprovede u delo ono što je rekao" .

Analitičari smatraju, da je Srbija zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, postala centar dešavanja u regionu i ključna za održavanje mira i stabilnosti. Ekonomski razvoj i uspostavljanje "Otvorenog Balkana" su prioriteti u regionalnoj saradnji, jer male zemlje zbog ekonomije obima pojedinačno ne mogu da privuku globalne investitore i teže mogu da osiguraju održiv ekonomski rast i razvoj. Odstranjivanje unutrašnjih graničnih i administrativnih barijera, carina, sasvim sigurno bi bilo efikasnije za zemlje Zapadnog Balkana, ukoliko bi imali usaglašenu infrastrukturnu politiku i da zajednički rade na ekonomskoj obnovi regiona. 

Austrijski savezni kancelar Sebastijan Kurc je prilikom nedavne posete Srbiji primetio da se Srbija odlično ekonomski razvija, navodeći da je pandemija mnoge privrede unazadila, a u Srbiji gotovo nije bilo pada privrednog rasta. Podsetio je da se Srbiji za ovu godinu prognozira rast od šest do sedam odsto, što je, kaže, veoma pozitivan razvoj, koji će imati pozitivan uticaj i na austrijsku privredu, zbog tesne povezanosti. Srbija je odlično prošla kroz korona krizu, što je dobro za Austriju kao jednog od najvećeg investitora u toj zemlji. Mi profitiramo od pozitivnog razvoja u Srbiji, istakao je Kurc.

Vučić uspešno rebrendira Srbiju, a Kosovo je i do sada bilo u stalnom nazadovanju zahvaljujući neodgovornim političkim elitama, koje su vršeći javne i odgovorne funkcije u prvi plan stavljale svoje lične interese i nezakonito bogaćenje, a ne interese Kosova.

Lokalni izbori – šansa za korenite promene

Situacija na političkoj sceni Kosova odnosno raspoloženje građana, posle nedavnih parlamentarnih izbora, usmereno je ka Pokretu Samoopredjeljenje, koje ima uverljiv primat nad ostalim političkim subjektima. Do sada su centralne vlasti na Kosovu kočile razvoj pojedinih lokalnih zajednica i upravo su lokalni izbori prilika da se sa tom praksom prekine. 

Birači nisu naklonjeni koaliciji Samoopredeljenja  sa drugim strankama, jer se u svesti birača formiralo mišljenje da su političko-mafijaške strukture neustavno i nelegalno smenile prvu vladu premijera Aljbina Kurtija, a posebno mlada populacija, koja je prepoznala svežinu na političkoj sceni u Samoopredeljenju i njegovom lideru Kurtiju. 

Pobeda Pokreta Samoopredeljenje na lokalnim izborima bi dodatno stabilizovala političku situaciju na lokalnom nivou i omogućila korenite promene u lokalnim zajednicama na Kosovu. Pri tome je važno da Samoopredeljenje pokaže politički senzibilitet prema manjinskim zajednicama, posebno srpskoj zajednici.

Građani žele pozitivne promene, svaki drugi stanovnik Kosova mlađi je od 30 godina, čija je budućnost i dalje neizvesna i zapečaćena. 

Slavko (samo cinjenice)
30. Septembar 2021.
Srbija nije "postala" centar dešavanja u regionu zvog Vucica, nego je oduvek bila centar posto ima metropolu Beograd i inace najvise stanovnika. To nema veza ni sa Vucicem, ni Tadicem, ni Kostunicom, ni Slobom. Ovi vrli analiticari kao da su juce izasli iz vrtica pa ovako lupaju besmislice. Sto je najgore, ova organizacija je iz jedne razvijene Slovenije, pa je prosto zalosno da tako lose informisu javnost. Balkan ima 4 velike drzave: Rumuniju (najvecu), Grcku, Bugarsku i Srbiju. Neki bi ukljucili i Tursku i Madjarsku. Srbija je najveca ekonomija od svih bivsih Ju i uglavno zato EU i SAD hoce na srpsko trziste. Beograd godisnje generise od 17.5 do 20 milijardi dolara. Ovo vole Merkel i Baden, pa nam se zato guraju. Cisto da se zna, Novi Sad takodje postaje sekundarni centar, pogotovo zbog IT sektora.
Pavle Kovačević
14. Oktobar 2021.
Mene zanima kako to da 1800000 ima pravo glasa kad znamo da na Kosovu i sa Srbima možda ima do 1000000 stanovnika