Moguće sankcije Beograda Moskvi – jačanje pozicije u pregovorima oko Kosova ili tapšanje po ramenu?

Na godišnjicu početka rata u Ukrajini 24. februara, Evropska unija najavljuje novi paket sankcija Rusiji, a prema mišljenju sagovornika Kosovo onlajna, ukoliko bi se Srbija odlučila da i ona napravi korak na ovom polju, to ne bi apriori promenilo njenu poziciju u dijalogu sa Prištinom, ali bi Beograd ojačao svoj ugled kao pregovarač.

Politika Srbije prema kaznenim merama za Moskvu uprkos pritiscima tokom prethodnih 12 meseci bila je da se rukovodi isključivo zaštitom svojih ekonomskih i političkih interesa. Oni koji pritiskaju Beograd da promeni zauzet kurs po ovom pitanju isti su oni koji određuju pravac razgovora u pregovorima sa Prištinom. 

Pravnik Milan Antonijević kaže za Kosovo onlajn da sve što je vezano za vrednosno određivanje prema agresiji Rusije može da koristi Srbiji na svakom nivou.

„Kada sednete za pregovorački sto, i vaš ugled je za tim stolom. Ako vam oni koji su posrednici veruju, to je drugačija situacija u odnosu na nekoga ko je hiroviti pregovarač i koji ne poštuje ono što je potpisano. Kada Srbija govori da je Kosovo potpisalo Briselske sporazume to je dobra argumentacija. Iz ugla posrednika jasno je da imate posla sa nekim ko ne poštuje potpisane sporazume. A, ta argumentacija bi bila jača ako imamo i vrednosno određenje prema ratu koji je Rusija započela“, smatra Antonijević.

On ukazuje da Kosovo veoma vešto zloupotrebljava odsustvo volje Srbije da uvede sankcije Rusiji i da to njegovi predstavnici ističu na svakom mogućem forumu.

„Na taj način urušavaju ugled Srbije kao pregovarača. Prave neke paralele između Rusije i Srbije što je stvarno neprimereno i što nikako ne odgovara činjenicama. U Srbiji u ovom trenutku ni iz jednog ugla nema najave da može da se desi bilo kakva vojna intervencija, a Kosovo to zloupotebljava. Tu je možda najdirektnija veza između sankcija i položaja Srbije u djalogu jer bi njihovim uvođenjem demantovali rukovodstvo Kosova koje govori da je to što Beograd nije uveo nijedan nivo sankcija Rusiji vrednosni pokazatelj da Srbija staje iza agresora i da je Srbija agresor“, navodi naš sagovornik.

Spoljna politika EU oko sankcija, kaže Antonijević, dobila je podršku svih članica Unije, pa ako je, kaže, ovakva zajednica promislila i napravila pokušaj da zaustavi Rusiju u osvajanju susedne zemlje i rušenju njenog treritorijalnog integriteta, i Srbija treba da se nađe u grupi zemalja koje sankcije prihvataju.

Na sednici Skupštine Srbije posvećene Kosovu prošle nedelje predsednik Aleksandar Vučić poručio je da će Srbija da se drži svoje odluke o neuvođenju sankcija Rusiji sve dok to ne bude ugrozilo njene vitalne interese, jer time čuva svoju politiku koja mora da bude samostalna, slobodarska i nezavisna.

„Možda ćemo morati da uvedemo sankcije, dok možemo da ne moramo, bolje je da ne moramo“, rekao je Vučić.

Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović kaže da su dijalog sa Prištinom i zahtevi da Srbija uvede sankcije Rusiji dva procesa koja u ovom momentu idu paralelno i da nisu povezana.

„Očekivanja da uvedemo sankcije traju bezmalo godnu dana, a sa druge strane proces oko dijaloga, oko teksta francusko-nemačkog plana je već odmakao i u procesu dogovaranja dveju strana i u posredovanju EU uz podršku SAD. Ne bih povezivao te dve stvari u ovom trenutku, niti bi pozitivna odluka Srbije o sankcijama u ovom mometu apriori promenila našu poziciju u pregovorima sa Prištinom“, ocenjuje Đukanović. 

Kako dodaje, bez obzira na ishod dijaloga, očekivanje da Srbija uvede restriktivene mere Ruskoj federaciji bi ostale.  
Uz napomenu da je teško odgovarati na hipotetička pitanja, a govoreći o tome da li bi Srbija u prethodnom periodu u dijalogu prošla bolje da je sankcije uvela čim su to uradile i članice EU, Đukanović kaže da bi u takvom scenariju pozicija Srbije na međunarodnom planu bila svakako drugačija. 

„Položaj Srbije u dijalogu bi u nekoj meri bio lagodniji. To bi svakako ojačalo geostrateško pozicioniranje zemlje. Ako se ide u EU, onda se zna šta se radi. Srbija ima ugovorno preuzete obaveze. Kako da se dobije visoka ocena za domaći koji se ne napiše, to je prosto nemoguće“, zaključuje Đukanović.

Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil rekao je nedavno da SAD shvataju da Srbija ima svoje istorijsko iskustvo sa sankcijama ali da je počela da „plaća previsoku cenu za svoju uzdržanost po pitanju sankcija Rusiji“. Na drugoj strani iz Moskve je više puta stizala poruka da oni shvataju pritisak Zapada pod kojim se Srbija nalazi i da cene napore Beograda da taj pritisak izdrži.