Najave ujedinjenja Albanije i Kosova: Korak ka "velikoj Albaniji" ili dodvoravanje biračima

Kurti i Rama u Elbasanu
Izvor: Ekonomia Online

Održavanje zajedničke sednice kosovske i albanske vlade izazvalo je veliku pažnju zvaničnog Beograda. Osim što je na toj sednici potpisano više sporazuma, a najavljeno i ukidanje graničnih kontrola, najveća bura nastala je zbog izjava o ujedinjenju Kosova i Albanije.

U slučaju da se o toj temi održava referendum, premijer Albanije Edi Rama glasao bi, kako kaže "za", a pre njega je takvu poruku uputio i kosovski premijer Aljbin Kurti.

Kurti je nedavno u intervjuu za švajcarski "Monokl" izjavio da bi u budućnosti glasao za ujedinjenje sa Albanijom, ali samo ako bi se takav referendum sproveo mirno i demokratski. On je kasnije tu izjavu "pojasnio", ali ne pre nego što su najviši zvaničnici u Beogradu oštro reagovali.

Nedugo potom održana je pomenuta sednica u albanskom gradu Elbasanu na kojoj je potpisano 16 sporazuma. Kurti je nakon susreta rekao da su Kosovo i Albanija "poput hrasta sa dve grane", ali je verovatno najveću pažnju izazvao upravo Rama koji smatra da će jednog dana do referenduma o ujedinjenju zaista i doći.

Prema rečima sagovornika Euronews Srbija ovakva Ramina izjava je samo izraz onoga što je "u tamošnjoj javnosti popularno". Ipak, ono što zabrinjava je trend jake podrške ideji ujedinjenja, a uz to, barem zasad, reakcija međunarodne zajednice izostaje.

Ramine izjave za "unutrašnju upotrebu"

Na konferenciji za novinare u Elbasanu, odgovarajući na pitanje kako bi glasao da se sada održava referendum, Rama je rekao da bi glasao za ujedinjenje Kosova i Albanije, preneo je ABC njuz.

"Da li je to pitanje ili provokacija? Ako me hipotetički pitate o referendumu o ujedinjenju Albanije sa Kosovom, otvoreno bih glasao za. Ako me pitate da li će se to desiti, kada i kako, ali da će se održati jednog dana, ja kažem da", rekao je Rama.

Kako je rekao, on smatra da će do tog referenduma doći jednog dana, ali ne zna kada i kako.

"Oni koji u javnosti pričaju o Velikoj Albaniji, kažem im da se gatarama ne sudi što su gatare. Ako bih bacio čini, a u ovom slučaju ih bacam maštom, kažem da će se to desiti", rekao je Rama.

Kosovski premijer Aljbin Kurti, sa druge strane, rekao je da su njegove izjave o nacionalnom jedinstvu Albanaca i referendumu o tom pitanju pogrešno protumačene. On je rekao da nacionalno ujedinjenje nije nešto što se rešava, već se bira, prenosi Ljajmi.

"Čini mi se da je pogrešno shvaćeno pitanje unifikacije Albanaca. To nije stvar koju biramo, već je namera ta koja bira nas", rekao je Kurti.

Za sagovornike Euronews Srbija, ovakve izjave znače neku vrstu stalne homogenizacije albanskog stanovništva na Balkanu. Prema rečima Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam, ovakva izjava Edija Rame je možda očekivana za unutrašnju političku upotrebu.

"To mu verovatno treba kod birača. Ja sad ne verujem da mu to mnogo ide u interes jer ima dovoljno nestabilnosti unutar same Albanije, tamo nije stabilizovana demokratija, imaju korupcije...", rekao je on.

Kako kaže Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, ovde je reč o "klasičnom populizmu".

"Rama govori nešto što je u tamošnjoj javnosti popularno reći, odnosno - ne košta ga ništa, a može doneti korist. Sa Beogradom će se on već objasniti. Potreban je kao partner i sagovornik - ne zaboravite, pobedio je na izborima, na vlasti je do 2024. i za percepciju uspeha projekta "Otvorenog Balkana", kao i iskazanu ambiciju, njegova uloga je od ključnog značaja", rekao je on i dodao da zabrinjava trend dosta jake podrške ideji ujedinjenja jer mu se čini da to nije bio slučaj ranije.

Sličnog mišljenja je i politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići. Na pitanje da prokomentariše izjave premijera Albanije i privremenih prištinskih institucija oko referenduma za ujedinjenje, Maljići je za "Kosovo onlajn" rekao da je ta priča nerealna. Kaže da takve izjave služe za unutrašnju upotrebu, odnosno kako bi glasačko telo bilo zadovoljno.

"Na celom Balkanu, od raspada Jugoslavije pa nadalje imamo te nacionalne homogenizacije, svi misle da je rešenje u tome. Postoji neke strukture koje promovišu ideje 'srpskog sveta' i Albanci imaju slične varijante", rekao je Maljići.

Bez reakcije iz Evrope

Vesti o ukidanju graničnih kontrola i izjave o ujedinjenju Albanije i Kosova prošle su bez reakcija međunarodnih institucija. Na to je ukazao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i najavio da će "po povratku iz Rusije putiti pismo svim šefovima država i vlada u kojem će zatražiti objašnjene i odgovor na pitanje - kako je moguće da Aljbin Kurti govori o ujedinjenju Kosova i Albanije, a da na to svi u Evropi ćute i da li bi, na slične izjave iz Srbije, takođe ćutali".

"Kako je moguće da Kurti, premijer privremenih institucija u Prištini, svako malo, ali na vrlo jasan način i pre tri dana ponovo, jasno i precizno govori i to, ne kao neko ko se zalaže, već o sopstvenoj želji za ujedinjenje Kosova i Albanij", rekao je Vučić, preneo je Tanjug.

Savković kaže da ne samo da je izostala reakcija Evropske unije, već i ekspertske zajednice. Dodaje da se dugo ideja ujedinjenja predstavlja kao nešto čemu ne treba pridavati veliku pažnju, "nešto neozbiljno".

"Zašto je tako - rekao bih da je fokus dugo bio, prvenstveno, na srpskom nacionalizmu i njegovim manifestacijama; albanski nacionalizam je interpretiran kao "odbrambeni". Zbog čega EU ne reaguje, meni zaista nije jasno. Beograd bi, ako je iskren, morao da zvaničnim putem skrene pažnju institucijama EU. Odsustvo reakcije značilo bi da sam Beograd ove najave, izjave, ne doživljava ozbiljno. I na kraju moram da kažem, zamislite da neko od zvaničnika u Beogradu, npr. Brnabić ili Vučić kaže - na referendumu o ujedinjenju sa RS glasao bih "za". Ne mogu a da ne napravim paralelu ovde. Jednostavno, morate biti dosledni. Ako ste za multietnička društva i nepovredivost granica na jednom mestu, morate biti svuda. A EU se mora odupreti, jasnim, nedvosmislenim rečnikom, tom "mejnstrimovanju" nacionalizma, umešanog sa populizmom", naglasio je on.

"Uslovljeno je to i njenim unutrašnjim problemima, tako da mi se čini da je ovo samo jedan dodatni pokazatelj da se ona suštinski uopšte ne snalazi u datoj situaciji na čitavom Balkanskom poluostrvu", zaključio je on.

Test za "Otvoreni Balkan"

Do izjava koje mnogi ocenjuju kao "zapaljive" došlo je nešto manje od mesec dana od kako je u Beogradu održan sastanak u okviru inicijative "Otvoreni Balkan". Reč je o ideji koja počiva na četiri osnovne slobode koje su temelj EU, a podrazumevaju slobodan protok ljudi, kapitala, roba i usluga. Iako postoje pozivi zapadnobalkanskoj šestorci, u inicijativi trenutno učestvuju Srbija, Albanija i Severna Makedonija. Kosovski premijer Aljbin Kurti više puta je ponovio da Priština neće biti deo toga.

Upravo zato danas se postavlja pitanje da li bi Ramini potezi mogli da utiču na samu inicijativu i regionalnu saradnju. Ono u čemu su analitičari saglasni jeste da nedavno postignuti sporazumi Tirane i Prištine, koji uključuju i sporazum o osnivanju koordinacionog sekretarijata dve strane i o režimu lokalnog prelaska granica, ni na koji način ne mogu da se smatraju kao nadomeštanje "Otvorenog Balkana".

"Ovde je reč o nacionalnom ekskuzivizmu i povezivanju između Tirane i Prištine, dok koncept Otvorenog Balkana nadilazi tu vrstu povezivanja i podrazumeva zapadnobalkansku šestorku", rekao je za Euronews Srbija predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.

Savković navodi da politički lideri u Albaniji i na Kosovu gledaju interes većine etničke grupe. Ipak, naglašava da zvanična Tirana, odnosno Edi Rama, mora voditi računa o tome da se ne udalji od Prištine i Kurtija previše svojim zalaganjem za "Otvoreni Balkan".

"On mora istovremeno jasno pokazati da je prijatelj Kosova i jedan od političkih lidera u regionu, da je sposoban voditi politiku u više pravaca", naveo je on.

 Maljići inicijativu "Otvoreni Balkan" smatra dobrom prilikom za napredovanje Zapadnog Balkana na putu evropskih integracija. Kaže da zajedničke sednice vlada Albanije i privremenih prištinskih institucija mogu da imaju pozitivne efekte, kao što bi, kako je naveo, imalo i priključivanje Prištine "Otvorenom Balkanu".

Ocenio je da je "Otvoreni Balkan" jedina perspektiva da se ubrza integracija regiona ka EU i da se na neki način smanje tenzije, "naročito ako se reši situacija između Kosova i Srbije".

Ipak, sama inicijativa "Otvoreni Balkan" ima neke svoje manjkavosti, smatra Aleksandar Popov. Kako naglašava, neke stvari nisu urađene ni danas, a na granicama Severne Makedonije i Albanije i danas se mogu videti kolone.