Neodrživost samoproglašene nezavisnosti

Zbog demografskih okolnosti broj Albanaca u južnoj pokrajni bi do sredine ovog veka mogao da se svede na oko 500.000, a procena da ih trenutno ima 1,9 miliona je precenjena i nepouzdana, poručeno je sa okruglog stola u SANU, piše Politika.

Većina ekonomskih i demografskih pokazatelja na Kosovu je nakona jednostrano samoproglašene nezavisnosti 2008. godine drastično pogoršana. To je jedna od glavnih poruka sa naučnog skupa u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Na nedavno održanaom okruglom stolu "Ekonomski, svojinskopravni I demografski aspekti kosovskometohijskog pitanja" istaknuto je i da bi srpska država trebala da pokrene pitanje svojih višedecenijskih investicija u južnoj pokrajini.

U uvodnom izlaganju akademim Časlav Ocić je istakao da je Kosovo kod Srba vekovima u temelju identiteta. S druge strane, govoreći o interesima, on je ocenio da Vašingtonski sporazum, "uprskom lošim stranama, otvara mogućnost" da se pitanja u odnosima Beograda i Prištie rešavaju "i sa ekonomskog aspektat i tako omogući racionalan pristup".

"To je aspekt interesa. Sa aspekta identiteta podela (Kosova) kao rešenje problema nije na dnevnom redu. Zajednica propada onda kada pojedinci ne mogu da se pozitivno identifikuju s njom i da je na osnovu toga grade. Kosovsko pitanje je, imajući u vidi kosvski zavet ili epsku poeziju, temelj identifikacije Srba. U odgovoru na to pitanje se u poslednjih 600 godina uzdiže ili pada u srpskoj istoriji. Loše će se provesti onaj ko sa tim pokušava da trguje. Kosovo je nešto čime se ne trguje", kazao je Ocić.

Pažnju je privuklo i izlaganje profesora Ekonomskog Fakulteta u Beogradu dr Gojka Rikalovića i dr Dejana Molnara, koji su ukazali da je, u odnosu na prve godine 21 . veka,  na Kosovu nakon 2008. godine došlo do smanjenja stope fertiliteta i nataliteta, a opala je stopa i ukupnih investicija, pre svega javnih fiksnih ulaganja.

"Posle samoproglašene nezavisnosti smanjene su i doznake iz inostranstva sa četiri procenta poena, a za pet procentnih poena je umanjeno i učešće direktnih stranih investicija. Pri tome, prodručje KiM je, za razliku od ostatka Zapadnog Balkana, neodrživo bez doznaka i direktnih stranih inevsticija", istakao je Rikalović.

On je dodao da je na Kosovu posle 2008. godine povećan udeo spojnog duga u BDP, kao i kamata za otplatu dugova, što ugrožava održivost nezavisnog Kosova.

"Nezaposlenost je takođe vrlo veliki problem na Kosovu, jer je i dalje ogromna, iako je smanjena sa 45 na 31 odsto. Pri tome, među muškarcima iznosi oko 33 procenta, kod mlađih žena čak do 64 odsto, a kod mladih 54 procenta", naveo je Rikalović.

On je dodao da takođe da 54 odsto stanovništva Kosova želi da emigrira.

"Šta više, među stanovništvom uzrasta  od 15 do 24 godina čak 75 odsto je spremno da emigrira, i to govori šta se može očekivati na KiM, ako ostane stanje kakvo je sada", zaključio je Rikalović.

Na njegovo izlaganje se nadovezalo predstavljanje referata profesora dr Milenka Dželetovića sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu i prof. dr Bojana Dimitrijevića sa Beogradske akademije poslovnih i umetničkih strukovnih studija.

Oni su izneli tezu da je scenario državnosti nezavisnosti Kosova apsolutno neodrživo.
Imeđu ostalog, autori su naveli da zbog demografskih okolnosti postojii tendencija da se broj Albanaca na Kosovu do 2050. ili 2060. godine svede na oko 500.000.

Pri tome, postojeća procena da ih u pokrajini ima 1,9 miliona je, prema njihovim rečima, precenjena i nepouzdana.

Treći skup o Kosovu

Skup o Kosovu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti bio je treći na tu temu u organizaciji Odbora za srpsko pitanje SANU.

Kako je u pozdravoj reči podsetio, Vladimir Kostić predsednik SANU, ovaj Odbor je već organizovao okrugle stolove o secesiji Kosova i kulturnoj baštini Srba na Kosovu.
On je, međutim, upozorio da nema mnogo sluha u široj javnosti za zaključke dosadašnjih skupova.

"Odbor za srpsko pitanje SANU osnovan je pre nekoliko godina sa idejom da se suočimo sa nekim od problema srpske države, naroda i društva. To je podrazumevalo i eventualne anticipacije onoga što nas čeka iza ugla, da ne bismo bili nacija koja se neprekidno iznenađuje istorijskim događajima i ponašanjem i naših saveznika i naših neprijatelja. Dosadašnji sastanci su bili veoma uspešni, pa je tako konferencija o zaštiti kulturne baštine na Kosovu dala čitav niz rešenja. Ali, avaj, nije bilo nikoga da ih sasluša", naveo je Kostić.

Govoreći o vlasničkim pravima srpskih inevstitora na Kosovu, profesor dr Dragoslav Slović je ukazao da se ulaganja Srbije od 1945. godine na Kosovu procenjuje na oko 17  milijardi dolara. Od toga,  za sumu od 12 milijardi dolara, koja je od 1965. investirana kroz ulaganja, zajmove, plaćanja i infrastrukturu, postoji dokumentacija koje je verifikovana u relevantnim zakonodavnim telima, od saveznog paralmenta do pokrajinske skupštine.

"Samo u projektu `Ibar Lepenac`, odnosno `Valač`, kako ga sada zovu, Srbija je ima 89 odsto kapitalnog ulaganja, pri čemu je ceo poduhvat bio vredan 930 milikona dolara. Dokumentacija o tome postoji i u Svetskoj banci. Ako tako sagledamo situaciju, prihodi od `Valača` koje Priština danas pokazuje kao deo svoje ekonomije, ne pripadaju tamo, nego ovde. Po međunarodnom pravu, ovo je čista situacija", naglasio je Slović.