Nova migrantska kriza rizik za Balkan, reislamizacija Kosova i BiH

Avganistanci migranti
Izvor: Printscreen

Slike očajnih Avganistanaca, koji rizikujući život pokušavaju da napuste zemlju, majki dok preko bodljikave žice prebacuju decu američkim vojnicima, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Da li će saosećanje sa tim ljudima trajati i kada se pojave pred vratima onih, sada punih razumevanja, kao 2015. godine i da li Evropa može da izdrži još jedan migrantski talas?

U analizi na portalu RTS postavlja se pitanje koliko će izbeglica iz Avganistana pokušati da dođe do Evrope uz napomenu da je to teško u ovom momentu reći.

Procene su da ih je u Evropi već više od pola miliona, što ih čini jednom od najbrojnijih migracionih grupa. Samo u prihvatnim centrima u Srbiji ima 1.148 Avganistanaca – trećina ukupnog broja migranata.

Strahinja Subotić iz CEP-a smatra da ne treba očekivati istovetan talas kao što smo imali 2015. godine kada se radilo o milionima jer zapravo Avganistanci najviše migriraju u države poput Pakistana i Irana, Tadžikistana.

"To su njima najbliže države. Za EU će takođe biti presudna ne samo međusobna solidarnost država članica i naravno Zapadnog Balkana već će biti neophodno razraditi jedan dobar dogovor i sa Turskom", naveo je Subotić.

Jedan od scenarija je da će Evropska unija značajno finansijski stimulisati zemlje da prihvate migrante iz Avganistana. Troškovi po izbeglici su između 50.000 i 60.000 evra godišnje, što uključuje smeštaj, hranu, zdravstveno osiguranje, učenje jezika. Para ima, i to za Evropu nije pitanje ekonomske već političke cene.

"Oni koji su im trebali oni su i dobili azil. Ja mislim da će uglavnom gledati da to budu više obrazovani ljudi koji budu došli i dobili taj regularan azil. Za one koji ne budu mogli da dobiju regularan boravak u tim zemljama mislim da će biti problem, jer nemaju gde da se vrate, tako da će ih zadržavati u zemljama kroz koje prolaze", rekao je Ismail Musabegović iz Beogradske bankarske akademije.

Evropski graničari Fronteksa već osmatraju region sa posebnom pažnjom usmerenom na utabane tursko-grčke i tursko-bugarske rute.

"Rizici po balkanski region od novog migrantskog talasa mogu biti ti da dođe do reislamizacije Balkana, prvenstveno na Kosovu i Metohiji i Bosni i Hercegovini gde smo i ranije imali radikalne elemente. Osim toga, može da dođe do unutarregionalnih sukoba zbog raspoređivanja migranata iz Avganistana", naveo je Vanja Glišin iz Instituta za političke studije.

Srbija je među potpisnicama Izjave o poštovanju i podržavanju bezbednog i organizovanog odlaska stranih državljana i Avganistanaca koji žele da napuste tu zemlju. U regionu samo Bosna i Hercegovina nije potpisala tu izjavu, a Crna Gora se izjasnila da za sada neće prihvatiti izbeglice iz Avganistana.