Nova politika Saveta Evrope: Deklaracija o suverenitetu koja ne važi za sve i kuda to vodi

Kada se lideri država članica Saveta Evrope danas u Rejkjaviku budu okupili da tokom dvodnevnog Samita usvoje Deklaraciju o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine, Moldavije i Gruzije, ali ne i svih drugih zemalja, to će, kažu sagovornici Kosovo onlajn, biti još jedna demonstracija dvostrukih standarda i primene pravila i prava onako kako odgovara interesima velikih sila. Dodaju da će time i zvanično biti sahranjeni međunarodno pravo i principi u još jednoj međunarodnoj organizaciji.

Insistiranje „velikih“ da je teritorijalni integritet jednih zemalja važniji od granica drugih, u ovom slučaju Srbije, ukazuju naši sagovornici, poruka da je za njih pitanje nezavisnosti Kosova završena stvar i da sa tim treba da se pomiri i Beograd, ali i svojevrsni poziv onim državama koje ne priznaju Kosovo da to učine.

Na Samit u Rejkjaviku neće putovati ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ni premijerka Ana Brnabić, jer nije prošao amandman Beograda da se u dokument o poštovanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, Moldavije i Gruzije doda i „svih ostalih članica Saveta Evrope“. To se, kako je otkrio srpski šef diplomatije Ivica Dačić „nije svidelo Nemačkoj“ i zato će Beograd na Samitu u glavnom gradu Islanda biti zastupljen na ambasadorskom nivou, tačnije biće prisutna šefica Misije Srbije pri SE Aleksandra Đurović.

U glavni grad Islanda ne ide ni predsedavajuća Predsedništvom Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović, jer kako je rekla "ne želi da prisustvuje još jednom ismevanju međunarodnog prava".

Za Nemanju Zavišića iz Centra za društvenu stabilnost nema dileme da će usvajanje ovakve deklaracije kakva se sprema u SE pokazati da se međunarodno pravo tumači proizvoljno i da su u najvećem broju slučajeva međunarodne organizacije samo instrumenti za sprovođenje politike u rukama velikih sila.

„U međunarodnim odnosima očigledno ponovo važi ono srednjovekovno pravilo da jači tlači. To je svakako vrlo nepovoljno za male zemlje, i u tom smislu naša borba za očuvanje KiM u sastavu Srbije koja se upravo temelji na poštovanju međunarodnog prava biće sve teža“, kaže Zavišić.

To što će Srbija će na skupu Saveta Evrope u Rejkjaviku biti zastupljena na ambasadorskom nivou i neće glasati za deklaraciju o zaštiti teritorijalnog integriteta Ukrajine, Gruzije i Moldavije, odnosno biće uzdržana prilikom glasanja, Zavišić smatra ispravnom odlukom.

„Uzrok za donošenje ovakve odluke našeg državnog rukovodstva svakako je sramotna i protivpravna odluka Komiteta ministara SE iz aprila da se započne procedura prijema lažne države Kosovo u tu regionalnu organizaciju. Nažalost, donošenjem takve odluke, najmoćnije zemlje unutar SE izgleda su htele da nagrade Kurtija za gaženje svih prava i sloboda Srba na KiM, ali i za ‚uspešno‘ sprovođenje izbora na koje je izašlo svega 3 odsto birača. Očigledno je da su to bili potpuno ‚legitimni i legalni‘ izbori u skladu sa najvišim evropskim standardima, principima slobode i demokratije, i nagrada Kurtiju je došla kao logičan sled događaja. Međutim, bilo je potpuno za očekivati i da će to proizvesti duboke političke posledice, a jedna od njih videće se već na najavljenom samitu u glavnom gradu Islanda“, navodi Zavišić.

On smatra da je učešćem Srbije na ambasadorskom nivou na Samitu SE poslatu nekoliko važnih poruka.

„Najpre, treba podvući da naša zemlja i dalje ostaje čvrsto i dosledno na liniji odbrane međunarodnog prava i jednakog poštovanja i uvažavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih međunarodno priznatih država. Upravo zbog toga mi smo postupili krajnje konstruktivno, i predložili amandman na rezoluciju u kojem piše da se u tekst dokumenta doda formulacija ‚da se poštuje teritorijalni integritet svih ostalih zemalja članica Saveta Evrope‘. Nažalost, iz čisto interesno političkih razloga taj naš predlog je odbijen, jer očigledno u međunarodnim odnosima, naročito posmatrano iz ugla velikih sila, najvažniji princip je princip dvostrukih aršina. Ono što važi za Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju, očigledno ne važi za Srbiju. Na taj način, nažalost, međunarodno pravo je sahranjeno u još jednoj organizaciji“, ukazuje Zavišić.

On kaže da Srbija poštujemo teritorijalni integritet svih država, ali da će na na ovaj način staviti svima do znanja da očekujemo da se svi jednako odnose i kada je reč o našim granicama.

„Dakle, odluka Saveta Evrope ovog puta neće biti jednoglasna, već će se jasno čuti glas i videti stav slobodarske Srbije“, kaže naš sagovornik.

Dodaje da je ovakva odluka srpskog državnog rukovodstva u skladu je i sa najavom predsednika Aleksandra Vučića o dubinskim i suštinskim promenama u našoj spoljnoj politici.

„Očekujem da ćemo se u narednom periodu, prilikom svakog glasanja u svim međunarodnim organizacijama, rukovoditi prevashodno principom reciprociteta. Poštovaćemo i uvažavati prijatelje, ali još više ćemo voditi računa i o tome ko se kako poneo kada je reč o našim vitalnim interesima. Na taj način poslaćemo jasnu poruku svima koji u budućnosti računaju na naš glas i podršku, da je za dobre odnose neophodno da to bude obostrano. Vučić je u prethodnoj deceniji pokazao veliko umeće u vođenju spoljne politike, i apsolutno sam siguran da je i ova odluka u najboljem interesu našeg naroda i države i ovim putem pružam punu podršku našem rukovodstvu u borbi za Kosovo i Metohiju“, smatra Zavišić.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije takođe navodi da ono što sada važi za Ukrajinu i druge države bivšeg Sovjetskog Saveza, očigledno ne važi za Srbiju. Odnosno, da se poštuje integritet svih bivših republika nekadašnje SFRJ, osim Srbije.

„Reč je o jednom odrazu geostrateške situacije u današnjem svetu gde jednostavno zapadni svet poštuje integritet zemalja kada se to njima uklapa u geostrateške planove, a kada im se ne uklapa, onda ga ne poštuju. Mislim da je to jedan od presedana koji upravo i izaziva ove nestabilnosti na području čitave Evrope. Jer, ne zna se više kada teritorijalni integritet važi, a kada ne, odnosno on se relativizuje i u jednom slučaju može da važi, a u drugom ne“, navodi Zečević.

Nastavlja da će to voditi u stvaranje nekih presedana za rasparčavanje Ruske Federacije, što Rusi, kao kaže, dobro znaju.

„Upravo to dovodi do geostrateških konflikta između Rusije i Zapada. Rasturanje Jugoslavije, pa i danas pokušaji da se to učini Srbiji, može da posluži kao presedan za neko razbijanje integriteta Ruske Federacije sutra“, priča naš sagovornik.

Na pitanje da li međunarodni poredak kakav je svet poznavao do sada, a koji je počeo da se „ukida“ razbijanjem Jugoslavije, preko bombardovanja Srbije do proglašenja nezavisnosti Kosova, sada definitivno prestaje da postoji, Zečević ukazuje da je „međunarodni poredak uvek počivao na pravu jačeg“.

„Jači je uvek bio taj koji je diktirao međunarodno pravo i odnose. Posle Drugog svetskog rata sile pobednice, SAD i SSSR, uz Veliku Britaniju, Francusku i Kinu, bile su te koje su uspostavile taj novi međunarodni poredak, Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti. Danas se vodi borba ko će biti pobednik u ovom geostrateškom sukobu i sad svaka strana želi da nametne svoje viđenje međunarodnog prava i poretka. Nažalost, mi u toj priči nismo dobro prošli“, kaže on.

Zečević ističe da je odbijanje da u deklaraciju uđe formulacija o podršci teritorijalnog integriteta svih članica Saveta Evrope šalje određena poruka i Srbiji i onim zemljama koje ne priznaju Kosovo.

„Poruka koju šalju te najuticajnije članice SE jeste da je Kosovo nezavisna država. Direktna poruka Srbiji je - ‚pomirite se sa tim, Kosovo je nezavisna država‘. I ona će biti primana gde god može u međunarodne organizacije, odnosno tamo gde zapadne zemlje mogu da prikupe većinu za članstvo Kosova. To je i poruka onima koji nisu priznali Kosovo – ‚vreme je da to učinite‘“, objašnjava Zečević.

Kaže da time što je odlučila da na Samitu Se ne bude zastupljena na najvišem nivou Srbija jasno stavila do znanja da je nezadovoljna svim tim odnosom i da insistira na tome da ne priznaje nezavisnost Kosova.

„Za nas je i sreća i problem u tome što smo deo Evrope. U tom smislu imamo i prednosti od toga, jer Evropa je ipak područje gde se verovatno najbolje živi na svetu, ali s druge strane, naša geostrateška pozicija je destabilizovana 1945. pa 1990, pa 1999. i nadalje. Mi smo potpuno izgubili one prednosti koje je trebalo da imamo zahvaljujući pobedi u Prvom i Drugom svetskom ratu“, navodi on.