Koje su posledice ulaska Kosova u proceduru za prijem u Savet Evrope?

Odluka o početku procedure za prijem Kosova u Savet Evrope, doneta juče u Strazburu, još jedan je poraz međunarodnog prava, kršenje vladavine prava i ljudskih prava, i to upravo u u organizaciji koja je zasnovana na ova tri stuba delovanja. Na to ukazuju sagovornici Kosovo onlajn i napominju da bi eventualni prijem Prištine u Savet Evrope imao niz vrlo ozbiljnih posledica, pogotovo kada je reč o položaju i pravima Srba na Kosovu.

Vest iz Strazbura sagovorici Kosovo onlajn čitaju i kao konkretnu poruku za Beograd i Prištinu, u trenutku kada Srbi na Kosovu trpe sistemsku diskriminaciju i samo dan nakon što su na severu održani lokalni izbori, posle kojih bi u njihovo ime trebalo da odlučuju Albanci bez legitimiteta, s obzirom da je na birališta izašlo samo 13 Srba, a izlaznost je bila oko tri odsto. 

Šef diplomatije Srbije Ivica Dačić rekao je da odluka da se otpočne procedura za Kosovo dovodi u pitanje smisao Saveta Evrope. Kaže da je prekršen niz pravila, uključujući Statut SE, jer nešto što nije država ne može da bude član ove organizacije. 

Analitičar Nemanja Zavišić iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Kosovo onlajn da bi "eventualni prijem lažne države Kosovo u Savet Evrope predstavljao brutalno kršenje međunarodnog prava".

"Takva odluka bi bila potpuno u suprotnosti sa ciljevima zbog kojih je Savet Evrope i nastao pre gotovo osam decenija. Ukoliko bi se taj presedan dogodio, na neki način obesmislio bi se značaj i uloga te međunarodne organizacije, čiji je primarni cilj staranje o ljudskim pravima i slobodama. Lažni izbori koje je Kurti u nedelju organizovao na severu pokrajine najbolji su pokazatelj demokratije i poštovanja ljudskih prava na tzv. Kosovu", kaže Zavišić.

On dodaje da su "za ključne zemlje političkog Zapada, izbori na koje je izašlo jedva tri odsto građana da glasa u kontejnerima, potpuno legitimni i demokratski". 

"Osim toga, u poslednjih nekoliko godina imali smo više stotina brutalnih napada na život i imovinu Srba, koji su ostali bez ikakvog sudskog epiloga, a na šta je međunarodna zajednica svaki put glasno ćutala. Nažalost, i ovaj pokušaj zemalja Kvinte da preko noći, pravnim nasiljem bukvalno uguraju lažnu državu u ovu organizaciju, pokazuje da je među zapadnim elitama i dalje dominantna politika dvostrukih standarda. Ono što važi u jednom slučaju, za jedan narod i državu, u drugom slučaju ne važi", kaže naš sagovornik. 

Zavišić ukazuje i na još jednu opasnu posledicu eventualnog prijema Kosova u Savet Evrope, a to je da bi to moglo da uzdrma čitav region.

"Prijem lažne države u Savet Evrope predstavljao bi i jako lošu poruku po regionalni mir i stabilnost, odnosno još više bi produbio rovove koji postoje između srpskog i albanskog naroda. Takva odluka bila bi potpuno u suprotnosti sa duhom pomirenja i dijaloga, i značajno bi otežala dalje pregovore Beograda i Prištine, kao i izglede za postizanje kompromisnog rešenja", navodi Zavišić.

Kako za Kosovo onlajn kaže Elvira Kovač, koja je kao član delegacije Narodne skupštine Srbije u Savetu Evrope i potpredsednica PSSE, odluka da otpočne procedura prijema Kosova na vanrednoj sednici Komiteta ministara je zaista presedan.

"S jedne strane, nije trenutak za to jer se ceo SE sprema za Samit u maju, potrebno je jedinstvo u ovoj organizaciji i očigledno su glavnu temu, Ukrajinu, hteli da zamene drugom temom. Nikada se u istoriji ove organizacije nije desilo da u nedelji kada zaseda PSSE bude i sastanak Komiteta ministara. Ovo ne znači da će sutra Kosovo da uđe u SE, već da počinje procedura prijema, time što je KMSE poslao zahtev Kosova nama u Parlamentarnoj skupštini na davanje mišljenja", kaže Kovač.

Ona objašnjava dalji redosled koraka: Biro PSSE će na sledećoj sednici u petak, 28. aprila, samo doneti odluku da to prenese na adekvatne komitete, pre svih za politička pitanja. On treba da odredi izvestioca koji će otići na teren, proceniti kakva je situacija i sastaviti izveštaj. Svoje izveštaje treba da daju još dva komiteta - pravni i komitet za jednakost i nediskriminaciju. 

"U normalnim situacijama izvestilac ide na teren, istražuje situaciju i piše izveštaj, a komiteti imaju uglavnom oko dve godine za to. Biraju se i eminentni pravnici koji takođe pišu specijalan izveštaj. To je procedura koja traje i tek na kraju svega toga može da dođe do glasanja poslanika koji dvotrećinskom većinom odlučuju o prijemu", objašnjava Kovač.

Ona dodaje da je na jučerašnjim sastancima u PSSE bilo argumenata kako je u slučaju prethodnih prijema u članstvo, zahtev koji pristigne stavljan na dnevni red u roku od nekoliko nedelja, a da je Kosovo čekalo skoro godinu dana.

"Da, ali ovde nije reč o državi koja je priznata od strane svih članica SE, pa ni od svih u EU. I u samoj SE, koja je u proteklom periodu imala ogromne probleme sa finansijama, nakon isključenja Rusije koja je davala 12-13 odsto ukupnog budžeta, i koja je nekako izgubila kompas, bilo je jasno da je potrebno da postoji jedinstvo. Zato se pitanje članstva Prištine nije ni potenciralo, ali je sada pokrenuto na insistiranje Kvinte, najviše Nemačke, pa i Italije. Ovo je zaista presedan, tako nešto potencirati, a ignorisati argumente Srbije", ističe naša sagovornica. 

Ona ukazuje da će biti zanimljivo kako će o stanju vladavine prava i ljudskih prava izvestiti izvestilac koji bude išao ispred pravnog komiteta PSSE na Kosovo.

"To pitanje je juče postavio i šef mađarske delegacije u PSSE Nemet Žolt, ukazavši i na malu izlaznost na upravo održanim izborima na severu Kosova", kaže Kovač.  

Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže za Kosovo onlajn da bi se, ako bi Kosovo bilo primljeno u Savet Evrope, moglo postaviti pitanje da li Srbija tamo više ima bilo šta da traži.

"Smatram da nema mesta i za nas i za Kosovo u ključnim međunarodnim organizacijama. Prijemom Kosova u SE bili bi najgrublje prekršeni međunarodni principi, jer ono nije država. Oni koji se za to zalažu, trebalo bi da promene pristup, da kažu svom 'mezimčetu', sve smo pokušali, ali ipak ne ide, vi ne možete biti nezavisna država, ali možete biti 'država' u državi Srbiji. Tu se negde nađite, dijalog treba da se okrene ka tome. Našalost, mislim da je ovo probni eksperiment, danas ih uvlače u SE, sutra u neku drugu organizaciju. Ako mi popustimo ovde, lakše će im ići u sledećoj međunarodnoj organizaciji", upozorava Jovanović.

On smatra da će ova situacija uticati i na dijalog koji na najvišem političkom nivou treba da se nastavi 2. maja u Briselu. 

"Ja sam za dijalog, ali koji će biti principijelan, a ne da stalno nad Srbiji u tim razgovorima visi mač nad glavom", kaže Jovanović.

Povodom informacija da se žurilo sa otpočinjanjem procedure prijema Kosova u SE jer je to bio uslov kososvskog premijera Aljbina Kurtija da bi krenuo u formiranje Zajednice srpskih opština, Jovanović kaže da je to potpuno neprihvatljivo.

"Prvo, ZSO je već određena, potvrđena, potpisana, čekalo se deset godina i bilo kakva revizija toga ili povezivanje sa nekim drugim pitanjem je ucenjivanje Srbije. I to ne dolazi u obzir. Prvi i jedini uslov jeste da se realizuje ono što čekamo deset godina. A to povezivanje sa drugim pitanjima i ucenjivanje, to bi moglo i dalje da ide, jer oni već pokušavaju da Prištinu odobrovolje time što im daju nekih 16 evropskih modela za ZSO da iz njih biraju kako će da izgleda nešto što je dogovoreno i definisano pre deceniju. Ako EU i natera Kurtija da formira ZSO, bojim se da to neće biti Zajednica koja je utanačena Briselskim sporazumom", navodi Jovanović.

Na pitanje kako će u Savetu Evrope opravdati da je Kosovo ispunilo ključne kriterijume za prijem iz oblasti vladavine prava i ljudskih prava kada se sistemski krše prava kosovskih Srba, Jovanović ukazuje da je "ova organizacija od početka bila veoma licemerna u odnosu prema Srbiji". 

"Kako su nas samo tretirali kad smo bili pod sankcijama, suspendovano je naše članstvo i u EU i u OEBS. I to ne konsenzusom, što je po pravilima, jer je sama Srbija, tada kao članica, bila protiv toga. Oni su revidirali i svoja pravila samo da bi nas suspendovali. A onda su posle promena 2000. godine zahtevali da podnesemo molbu za prijem, a ne da se skine suspenzija. Igraju se. Pravna pravila za njih mnogo ne važe, i to vidimo sad i u slučaju Kosova", objašnjava naš sagovornik. 

On smatra da sve dok Zapadu bude trebao "neugodni pritisak na Srbiju iz pravca Prištine nasilje nad Srbima na Kosovu neće prestati". 

"Uopšte nije tačno da Kurti smeta politici Zapada, on ima zadatak agenta provokatora i da isteruje Srbiju na čistinu, koja bi podrazumevala mnoge rizike, uključujući i najveći - sudar sa NATO. Jer, došli bismo u sudar s njima ukoliko bismo bili prinuđeni da zaštitimo Srbe. A upravo to Zapad želi, da nas izvedu iz takta, da izađemo na brisan prostor, da dođe do nekog incidenta i da onda svale svu krivicu na nas, uz ponudu da će nam, ako dignemo ruke od Kosova, dati malo mira", kaže Jovanović.