Posle Angele Merkel: Koliko od Nemačke zavisi budućnost dijaloga Beograda i Prištine

Nemačka
Izvor: GazzetaExpress

Kako će se Nemačka nakon Angele Merkel postaviti prema Zapadnom Balkanu, tačnije dijalogu Beograda i Prištine? Novinar i politički komentator Milovan Jovanović navodi da se politika "Berlina prema Zapadnom Balkanu neće radikalno menjati", dok analitičar Dragoslav Rašeta ističe da je "malo verovatno da će Nemačka preuzeti diplomatsku inicijativu povodom rešavanja kosovskog pitanja".

Milovan Jovanović, novinar i politički komentator navodi za Kosovo onlajn da od "Jamajka koalicije (CDU/CSU-Zeleni -Liberali) neće biti ništa".

"Tako nešto je pokušano i posle prošlih izbora 2017 godine kada je CDU/CSU pobedio i kada je bio u neuporedivo boljoj poziciji da sastavi tročlanu koaliciju,prvu jos od prve vlade Konrada Adenaera 1949.  (CDU/CSU-FDP-liberali i DP- nemačka partija). Nisu uspeli jer Liberali Kristijana Lindnera nisu želeli u takav savez. Nakon toga je formirana druga velika koalicija zaredom CDU/CSU-SPD što je bio presedan jer su u Nemačkoj u periodu od 1945. do 2017. godine formirane tri velike koalicije: 1966. godine, 2005. - kada je Merkel prvi put izabrana za kancelara i 2013. nikada u istoriji posleratne Nemačke nisu bile dve velike koalicije zaredom. Novu nemačku vladu će voditi Olaf Šolc i njegov SPD jer su pobedili na izborima. Najrealnije je da tu vladu čine SPD-Zeleni i Liberali, međutim u politici je sve moguće pa me ne bi iznenadilo i da dobijemo ponovo veliku koaliciju. Napominjem da od ujedinjenja Nemačke 1990. godine ni jedna stranka nije dala kancelara, a da nije pobedila na izborima. Ko god bude činio buduću vladu SR Nemačke politika prema Zapadnom Balkanu se neće radikalno menjati. Što se dijaloga tiče kao što sam mnogo puta rekao od Nemačke, Francuske i EU ne zavisi ništa. Isključivo su SAD jedine u stanju da dovedu do kompromisa i konačnog sporazuma", kaže Jovanović.

Kada su u pitanju Zeleni i da li njihov ulazak u novu nemačku vladu više odgovara Prištini, Jovanović kaže:

"Klimatska politika, ekologija i održiva ekonomija i socijalna pravda su prioriteti politike Zelenih.  Zeleni se zalažu i za više odgovornosti u susedstvu EU, i jedini su tokom kampanje govorili da su za nastavak politike proširenje EU, ali i za viznu liberalizaciju Kosova, napredak dijaloga Beograda i Prištine, početak pregovora EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Oni se izričito protive novom povlačenju granica po etničkim principima. Dakle, Zeleni će sigurno imati ulogu u vladi, samo je pitanje koja ministarstva će im pripasti. Podsećam da su nemačku vladu poslednjih osam godina vodili CDU/CSU i SPD. Resorom spoljnih poslova upravljali su kadrovi iz SPD-a. Nemački predsednik Valter Stanmajer je jedan od najuticajnijih ljudi u SPD-a. Predsednik Vučić je izgradio veoma dobre lične odnose sa najvažnijim politicarima iz CDU/CSU ali i sa onima iz SPD-a i FDP-a i to je vrlo važno i korisno za našu zemlju. Da zaključim, Srbija je za Nemačku ključna zemlja Zapadnog Balkana, a njen predsednik centralna politička ličnost".

Analitičar Dragoslav Rašeta za Kosovo onlajn kaže da bi "“Jamajka koalicija predvođena Arminom Lašetom kao kancelarom bi nasledila politiku Angele Merkel vezanu za Zapadni Balkan".

"Takozvana “Jamajka”(CDU/CSU, FDP i Zeleni) koalicija predstavlja jednu od mogućih formacija novog sastava nemačke vlade. Odnos snaga unutar ove koalicije umnogome će zavisiti od pregovora koji se trenutno vode između lidera Liberala I Zelenih. Ukoliko ove dve partije uspeju da premoste ideološki jaz koji ih razdvaja, naročito u sferama ekologije i fiskalne politike, možemo očekivati da bi ovaj “duo” igrao dominantnu ulogu u koaliciji sa oslabljenim demohrišćanima. U suprotnom, FDP će prirodno gravitirati bliže CDU/CSU, što znači da bi se Zeleni našli u daleko neugodnijoj poziciji i otežano sprovodili svoj politički program. “Jamajka” predvođena Arminom Lašetom kao kancelarom bi nasledila politiku Angele Merkel vezanu za Zapadni Balkan, samim tim i za dijalog između Beograda i privremenih organa u Prištini. Glavni prioriteti ovakve nemačke administracije bi ostali unapređenje ekonomske saradnje, stabilnost u regionu i podrška državama Zapadnog Balkana na putu evrointegracija", kaže Rašeta.

Isto, kada su u pitanju Zeleni, Rašeta navodi da se oni nikako ne smeju potceniti. 

"Iako su socijaldemokrate predvođene Olafom Šolcom ostvarile istorijski uspeh na minulim
izborima, uspeh Zelenih se nikako ne sme podceniti. Partija je bezmalo duplirala broj osvojenih glasova u poređenju sa prethodnim izborima 2017. godine. Zeleni su pod palicom Analene Berbok i Roberta Habeka uspeli da prošire svoje glasačko telo bez žrtvovanja ideoloških stubova na kojima počiva njihova stranka. Osim u slučaju malo verovatne reprize velike koalicije CDU/CSU i SDP, Zeleni su osigurali svoje mesto u novoj nemačkoj vladi i najverovatnije “rezervisali” veoma priželjkivano ministarstvo spoljnih poslova. Koliko će Zeleni biti u mogućnosti da kroje spoljnu politiku Nemačke zavisi i od koalicije u kojoj se budu našli".

Kako navodi "Semafor koalicija sa liberalima i socijaldemokratama bi za rezultat imala koliko toliko asertivniju spoljnu politiku Nemačke, naročito prema Kini i Rusiji, dok bi u slučaju “Jamajke” neke osetnije promene bile manje verovatne".

"Razočarani Liberali koji su do sada tradicionalno bili kineski “bikovi” na nemačkoj političkoj sceni, mogli bi da zajedno sa Zelenima otpočnu proces postepenog udaljavanja Nemačke od Kine na političkom nivou, ali potencijalno i u ekonomskom smislu : Nemačka bi mogla da krene tragovima SAD i da postepeno krene da se distancira od uvoza proizvoda iz kineske Sinđang provincije. Što se odnosa Beograda i Prištine tiče, Analena Berbok neće biti novi Joška Fišer. Nastupajući unisono sa Vašingtonom, Nemačka će nastaviti da podržava dijalog između Srbije i privremenih organa na Kosovu. Nezavisno od sastava nove vlade, malo je verovatno da će Nemačka preuzeti diplomatsku inicijativu povodom rešavanja kosovskog pitanja. Međutim može se očekivati nastavak
Bajdenove strategije uvođenja sankcija pojedincima koji delaju u nameri da destabilizuju region.
Ako uzmemo u obzir skorašnje agresivne manerve Albina Kurtija, Priština bi trebalo da ima više razloga za oprez nego Beograd", završava Rašeta.