Priština i Beograd bliži izborima nego krupnim odlukama u dijalogu

Francusko-nemački plan za Kosovo izazvao je žustru raspravu među političkim akterima i u Beogradu i u Prištini. I dok su stranke u Srbiji podeljenih stavova oko toga treba li prihvatiti razgovor o njemu, u Prištini se "lome koplja" oko sudbine Zajednice srpskih opština.

Opozicija u Prištini gotovo je jedinstvena u osudi premijera Aljbina Kurtija koji, po njima, polako ublažava tvrd stav o formiranju Zajednice srpskih opština, pod pritiskom Zapada, iako postavlja određene uslove da bi ispunio ono što je  dogovoreno pre 10 godina. 

Kurti se do sada uspešno odupirao obavezi da Srbima na Kosovu omogući formiranje Zajednice sa izvršnim ovlašćenjima u pojedinim oblastima, ali je izjava specijalnog predstavnika SAD Gabrijela Eskobara da će ZSO biti formirana, sa ili bez volje Kurtija, pokazala da pritisak Zapada na Prištinu jača, a to je otvorilo i pitanje da li će biti vanrednih izbora.

"Može da bude, ne mora da znači"

U Beogradu je, u međuvremenu, održana sednica Skupštine Srbije, na kojoj su stranke desnice, očekivano, tražile da se predlog odbaci u potpunosti, dok je proevropski deo opozicije za razgovore, kroz koje bi se, možda, poboljšale pozicije Srbije. 

Ipak, posle te sednice, zbog nedovoljne podrške Socijalističke partije Srbije tokom rasprave, odnosi u vladajućoj koaliciji su se "zategli", a mediji najavili moguće vanredne izbore na jesen. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ne vidi izbore kao dobro rešenje u ovom trenutku, ali da ne isključuje mogućnost da do njih, ipak, dođe. 

Čini se da bi odgovor na pitanje hoće li biti izbora, mogao da stane u rečenicu koja se pripisuje Nikoli Pašiću – može da bude, ali ne mora da znači. Analitičari smatraju da izbora, ipak, neće biti, jer bi to značilo i odlaganje odluke o francusko - nemačkom sporazumu, na šta zapadni partneri ne gledaju blagonaklono. 

Na pitanje o mogućim izborima, sociolog Vladimir Vuletić za Kosovo onlajn ukazuje da treba imati u vidu da bi eventualni raskid koalicije SNS i SPS i izbori, ugrozili formiranje Zajednice srpskih opština, jer bi to oslabilo poziciju Beograda. 

Nema sumnje da bi albanska strana to iskoristila da relativizuje njene obaveze, a to je formiranje ZSO, dodao je on. 

Kada je reč o francusko-nemačkom okviru za razgovre, na njemu bi se svakako insistiralo, jer zapad nema vremena da čeka da se političke tenzije stišavaju, smatra Vučetić. 

"Ono što bi eventualno moglo da bude odgođeno, ali što trenutno nije na dnevnom redu, jeste potpisivanje konačnog sporazuma, koji ne bi bio onakav kakav Srbija i srpska zajednica na Kosovu očekuju. Bilo bi teško očekivati da se sada neka tehnička vlada nađe u takvoj situaciji. Mada, ako je ’preša’ velika nije isključeno da bi se našao nekakav modalitet za pritiske da se i tako nešto učini", rekao je Vuletić. 

Poverenje u Vučića

Na pitanje da li bi eventualni izbori mogli da se posmatraju i kao neka vrsta referenduma - veruju li građani u politiku zvaničnog Beograda prema Kosovu, odgovara da većina građana koja podržava vlast, bez sumnje ima poverenje u tu politiku i daje podršku predsedniku Vučiću. 

"Ne verujem da bi se potencijlani izbori mogli tumačiti kao neka vrsta referenduma, jer na izbore utiče mnogo stvari, a čak i oni koji glasaju za opoziciju, a to se videlo u skupštini, nemaju neki bitno drugačiji okvir. Osim dela stranka na desnici, koji nude neku vrstu alternativnog pristupa, koji šta god o njemu mislili jeste drugačiji, drugi deo opozicije zapravo i nije izašao sa nečim kokretnim što bi se bitno razlikovalo od onoga što je pred nama", kaže Vuletić. 

Kada je reč o izborima na Kosovu, Vuletić napominje da su u prethodnih nekoliko navrata albanski političari, da bi izbegli pritisak i situaciju u kojoj bi morali da ispune ono što je do njih, na izvestan način, "pravili“ izbore, kako bi se odugovlačilo sa formiranjem vlade. 

"Sada mi se čini da Zapad, pre svega SAD, ali i Brisel, ne bi gledali blagonaklono na pokušaje obe strane da imaju izbore, koliko god bili opravdani i da bi se na svaki način trudili da onemoguće prolongiranje onoga što očekuju. Što, opet, ne znači da to nije moguće, ako dođe do formalne nemogućnosti da se neka vlada održi", rekao je Vuletić. 

Zapad protiv odlaganja

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da bi "najregularnije" bilo da na Kosovu bude izbora, ali da ne veruje da će međunarodna zajednica to dopusiti. 

Jedan od razgloga za izbore je, pojašnjava, u tome što ako sprska zajednica, posle napuštanja institucija, nema izabrane gradonačelnike na severu, koji treba da sazovu izbornu skupštinu ZSO, onda se ni ZSO ne može napraviti bez toga. 

"Drugo, kada već odluka o potvrdi osnivačke skupštine ZSO dođe na dnevni red kosovske skupštine, bilo bi preporučljivo da u njoj sede predstavnici srpske zajednice koji nisu sporni, koji su u vezi sa Beogradom“, ukazao je Janjić. 

Prema njegovim rečima, u albanskoj populaciji došlo je do promene odnosa političkih snaga, što se videlo i na lokalnim izborima, na kojima rejting Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, kao i Vjose Osmani "pada“, dok procenti pokazuju da su stranke LDK, posle Ise Mustafe, kao i DPK posle Hašima Tačija, "popravile“, dobile mlado, ugledno rukovodstvo, a i Ramuš Haradinaj "resetovao" ugled i kod Amerikanaca, i svi oni traže izbore. 

Na pitanje ko bi bio pobednik eventualnih izbora, odgovara – ko god da bude, to neće biti Kurti, jer će se upravo oko toga praviti većina, ili će Kurti morati da promeni stav. 

"Osnovni razlog na kome opozicija sada traži izbore su nelegitimnost Kurtijevog ponašanja, odbijanje saradnje sa Amerikom i neizvršavanje zahteva prema strateškim saveznicima. To je zajedničko svim strankama, osim Samoopredeljenju, i one će praviti ako treba i veliku koaliciju. Mislim da će napraviti široku koaliciju bez Samoopredeljenja“, rekao je Janjić. 

Međutim, ukazuje na važan razlog protiv izbora – procena Stejt departmenta, kao i EU, da je to gubitak od par meseci, koji žele da spreče, jer - izbore možete brzo zakazati, ali ih ne možete brzo održati. 

"Svi znaju da je najbolje ići na izbore, ali sada se prave mnogi kompromisi, i prema Kurtiju, i prema Beogradu i Srpskoj listi, da bi se izbegli izbori samo da se što pre nešto napravi. Mislim da je to nepotrebno, već da Kurti ima obavezu da izvrši ono što je moguće oko ZSO, da se da mišljenje na Statut ZSO, zatim da Upravljački tim taj Statut ’dotera’, da se izaberu gradonačelnici i da se zakažu parlamentari izbori", rekao je Janjić.