Razgovor neminovan, u suprotnom – i Srbija krši Rezoluciju SB UN 1244

Francusko-nemački, odnosno evropski, predlog za Kosovo, nije prihvatljiv za Srbiju, ako podrazumeva eksplicitno priznanje Kosova i prihvatanje članstva Prištine u Ujedinjenim nacijama, jer Srbija na to neće pristati, ali Beograd mora da učestvuje u razgovorima, jer ako to ne čini, i sam krši Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, kažu analitičari.

Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio javnost o postojanju novog francusko-nemačkog predloga za Kosovo, a u medijima “procureli” delovi tog dokumenta, čini se da je najglasniji u reagovanju bio desni deo političkog spektra, u jasnom stavu da predlog treba odbaciti, jer predstavlja kapitulaciju.

Zamerke su izneli i na sednici Skupštine Srbije, posvećene toj temi, kada su, uz incidente, parlamentarne “desne” stranke – Dveri, Zavetnici i koalicija Nada, oko Novog DSS-a, odlučile da po tom pitanju nastupaju zajedno, oštro se protiveći predlogu, ponekad čak i tražeći da se pregovori vrate pod okrilje UN.

Zamerili su i da je predlog tajan, ali nisu iskoristili priliku da steknu uvid u dokument, jer su odustali od odlaska kod Predsednika, tvrdeći da to ne žele, ako javnost ne mogu da obaveste o tome šta se u predlogu nalazi.

Politikolog Boban Stojanović kaže za Kosovo onlajn da za njega, makar ono što je od plana viđeno, jeste neprihvatljivo, ukoliko je to sporazum, kao što je i sam predsednik Vučić rekao - izmedju dve države, bez eksplicitnog priznanja, jer kada se potpiše sporazum baziran na „dve države“, to je međudržavni sporazum.

„U tom smislu, razumem zašto deo partijske scene smatra da to treba odbaciti, ali ne bih to nazvao kapitulacijom. U ovom trenutku, protivnik sam da se kaže – nećemo da pregovaramo. Mislim i da to niko nije rekao, da su svi relevatni politički akteri, pa i Dveri i Zavetnici rekli da treba nastaviti pregovore, ali ne o tome da Srbija dozvoli članstvo u UN“, rekao je Stojanović.

Kada je reč o posledicama odbijanja ovog sporazuma, Stojanović napominje da Srbija za ovih 15 godina bez priznanja i članstva Kosova u UN, nije trpela neke ozbiljne sankcije, čak smatra da je upravo suprotno, ali dodaje da bismo morali da znamo tačno da li će se zaustaviti formalno evropske integracije, da li nam se preti ekonomskim, političkim sankcijama, ukoliko se predlog odbije.

Iako je predsednik Vučić rekao da je istina 90 odsto onoga što se našlo u medijima, javnost zvanično nije upoznata sa samom sadržinom predloga, zbog čega je nezahvalno komentarisati taj predlog, kaže Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, ali ističe da Srbija svakako mora da pregovara.

Podseća da Srbiju na pregovore o konačnom statusu Kosova obavezuje i Rezolucija SB UN 12 44, u kojoj vrlo jasno stoji da će se do konačnog statusa Kosova doći kroz direktne pregovore Beograda i Prištine, odnosno srpske i albanske strane.

„Tako da, ukoliko bismo mi odbili da pregovaramo o statusu KiM, mi bismo zapravo prekršili sve prethodno potpisane sporazume i rezolucije, uključujući i one na koje se sami pozivamo i koje nam garantuju pravo na našu južnu pokrajinu, što uključuje i samu Rezoluciju 1244“, rekao je Rajić za Kosovo onlajn, govoreći o mogućim posledicama eventualnog odbijanja predloga i pregovora po tom osnovu.

Dodaje da je francusko-nemački predlog platforma za pregovore, ali da će se tek videti kako će se taj proces dalje odvijati, da li će doći do nekog nacrta sporazuma i kako bi on izgledao.

Za njega je jasno da je do sada došlo do izvesnog pomaka u pregovorima sa zapadom, jer se više ne insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

„Srbija ima svoje crvene linije, ne želi i neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i ne želi da se složi sa aplikacijom Kosova za punopravno članstvo u UN. A, sve drugo su neki momenti o kojima se može pregovarati. Kako o statusu Srba na KiM, tako i o statusu KiM u Srbiji“, rekao je Rajić.

Na pitanje da su predlozi „desne“ opozicije realni, ili oni svesno „igraju“ na emocije, Rajić kaže da je njjihov cilj da isključivo ostvare politički profit i obezbede dovoljno glasova da mogu da budu prisutni u parlamentu, dok za teške teme i probleme nude laka i jednostvna rešenja.

„To je definicija demagogije i populizma. I naravno da se služe manipulacijama, insistiraju na tome da pokušaju da spredstave sve kroz emotivnu prizmu, ali nijedna od tih opcija ne nudi rešenje, ne kaže šta može i treba da se desi i na koji način oni to planiraju da realizuju. To je u suštini štetno po društvo. A, sve te opcije se ponašaju ekstremno neodgovorno u ovako važnom trenutku“, ukazao je Rajić.

Desne stranke su podržale i protest ispred Predsedništva na Dan državnosti, što Rajić smatra dugoročno pogrešnim potezom, jer se stavljaju na stranu nasilnika, dodajući da državni organi treba da ispitaju ulogu svih političkih aktera u tome.

„Ekstremna desnica ne može doći na vlast putem izbora, zato i podržava nasilje kao vid političke borbe, jer smatra da u haosu na ulici dođe na vlast. Svakako da se ne može isključiti ta opcija da oni imaju najdirektnije kontakte sa stranim službama, i to treba da se ispita. Ne treba gajiti iluzije, svi svetski akteri ovde pokušavaju da nađu izvođače za svoje planove, a rukvode se isključvo svojim interesima, a interes Srbije je stabilnost i mir“, rekao je Rajić.

Stojanović navodi da politika bilo koje opcije, organizacije, ne bi trebalo da bude samo pitanje Kosova, jer je za obične građane, to pitanje „crvenih linija“ na koje Srbija ne bi trebalo da pristane.

„O tome ko će proizvoditi struju, da li će na računima stajati ovo ili ono, kakve će tablice biti... Oko svega toga može da se pregovara, ali ne mislim da je prihvatanje  članstva Kosova u UN igranje emocijama. To je i faktička promena Ustava i teritorije ove zemlje. Prosto, to jeste emotivno, ali više racionalno pitanje“, navodi Stojanović.

Dodaje da treba pregovarati o svemu, o tehničkim stvarima, životu ljudi, jezerima, rudnicima, tablicama, uz dve „crvene linije“, priznanje i članstvo u UN, koje su, kaže iste za sve.

Kada je reč o protestima, kaže da opozicji koja ih je podržala to ne odgovara, jer je bio prisutan mali broj ljudi, ali i dodaje da ga ne bi začudilo da je „priča sa nošenjem i pronalaženjem oružja izrežirana“, da naravno snajper nije ono što bi neko trebalo da nosi, ali da to ide u korist samo vlasti.

Dodaje da su priče o stranim službama „deo foklora“.