SAD za tranziciju KBS u snage teritorijalne odbrane: Šta će biti sa planom Prištine za formiranje vojske?

Proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Priština je započela pre pet godina, usvajanjem seta od tri zakona koji regulišu ovo pitanje, iako je to u suprotnosti sa važećim međunarodnim dokumentima o Kosovu. NATO formalno ne podržava ovu nameru Prištine, ali pojedine države članice prethodnih godina "na terenu" su postupale drugačije, pre svega kroz obuku, donacije naoružanja i zajedničke vežbe sa pripadnicima KBS. Postavlja se zato pitanje, šta nam na tu temu govori nedavna izjava američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera da "SAD podržavaju tranziciju KBS u višenacionalnu, profesionalnu teritorijalno-odbrambenu snagu".

Sagovornici Kosovo onlajna Hovenijerovu izjavu vide kao poruku da od vojske Kosova, bar u skorijoj budućnosti - nema ništa. 

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i Vojske Srbije i Crne Gore general Branko Krga ukazuje za Kosovo onlajn da verovatno nije slučajnost to što ambasador Hovenijer nije upotrebio termin "vojska", nego teritorijalna odbrana", kada je govorio o podršci SAD za transformaciju KBS. Naš sagovornik tu vidi i političke motive Hovenijera, ali i pravne i suštinske razloge, s obzirom na to da, kako kaže, status Kosova još nije rešen, a pitanje formiranja vojske Kosova onemogućavaju i međunarodna dokumenta, od kojih je ključna Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Pretpostavljam da Hovenijer nije slučajno izbegao da upotrebi reč vojska, kako ne bi gurao 'prst u oči' Beogradu i dodatno komplikovao okolnosti, pogotovo dok traju napori u pravcu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Čitav taj proces je, videli smo, veoma delikatan, i to je razlog više da se sada ne potencira nešto što čemu se Srbija protivi, a i što je protivno je međunarodnom pravu i dogovorima", navodi Krga.

On ukazuje da je teritorijalna odbrana niži nivo od klasične vojske, po operativnoj oprganizaciji, spremnosti, naoružanju. Podseća da su u SFRJ do 1991. godine oružane snage sastojale od JNA i teritorijalne odbrane, koja je bila podređena štabovima po jugoslovenskim republikama. 

"Kada je reč o vojsci Kosova, tu treba da se pođe od ključnog dokumenta koji reguliše tu problematiku, a to je Rezolucija 1244 SB UN gde je jasno da na Kosovu ne bi smele uopšte da postoje takve snage. Na Kosovu je Kfor oružana sila koja garantuje bezbednost svim građanima na KiM. Međutim, brojno stanje Kfor znatno je smanjeno, verovatno zbog troškova ili iz nekih drugih razloga. Suštinski su prethodnih godina prištinske vlasti povlačile korak po korak u pravcu bespravnog stvaranja oružanih snaga i tu su imali podršku većine NATO država. SAD, naravno, polaze od toga da su priznale KiM, tretiraju ga kao državu i računaju da, ako je država, onda može da ima i atribute oružane sile, koji idu uz svaku državu.

Naš sagovornik smatra i da terminološke akrobacije nisu važne, da li će se oružane snage Kosova zvati "vojska" ili teritorijalna odbrana", već je ključ u tome da li će i koliko te snage imati naoružanja i opreme, kako će biti organizovane i obučene. 

"Snage teritorijalne odbrane, po pravilu, imaju niži nivo naoružanja i obučenosti od klasične vojske. Na primer, one mogu da imaju i vazdušne snage, ali manje, u vidu helikoptera određenog tipa, ali ne i borbene letelice kao što ima vojska", objašnjava Krga.

To što je Hovenijer naveo i da SAD podržavaju transformaciju KBS u multietničke snage, po generalu Krgi, svojevrsni je manevar kako bi se izbegla suština - da li takve snage uopšte pravno i politički smeju da postoje.

"Nije teško da te snage imaju, kako kaže Hovenijer, višenacionalni karakter, dovoljno je da se u njih uključi nekoliko Srba, Bošnjaka, i pripadnika drugih manjinskih zajednica i time će i Priština i njihovi saveznici moći da potežu taj argument multietničnosti. Ali time što će te snage možda biti multietničke ne daje se odgovor na ključno pitanje - da li one po relevantnim međunarodnim dokumentima uopšte smeju da postoje ili ne", kaže on.

Krga ističe i da "rampa" za vojsku Kosova nije samo Rezolucija 1244 SB UN, već i Ustav Kosova, na koji se, kaže naš sagovornik, Aljbin Kurti stalno poziva kada odbija da formira Zajednicu srpskih opština. Naime, sadašnji Ustav Kosova ne predviđa vojsku, a da bi se takve izmene najvišeg pravnog akta sprovele potrebno je da ih u parlamentu podrži dve trećine poslanika, uključujući i dve trećine poslanika manjina, koji imaju garantovana mesta u Skupštini. Znači, kaže Krga, formiranje vojske Kosova ne može bez Srba.

Predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma, general u penziji Mitar Kovač, takođe smatra da je Hovenijer upotrebio termin "teritorijalna odbrana" iz pravnih razloga, ali i zbog osetljivog političkog i bezbednosnog trenutka.

"Kada su vlasti tzv. države Kosovo objavile da započinju formiranje vojske, Amerika je bila među prvima koja se oglasila da za to nije vreme, jer nije rešeno pitanje statusa KiM. Poruka Hovenijera u tom smislu mogla bi da se 'čita' da to vreme još nije došlo. Pogotovo mislim da SAD u ovom trenutku ne žele da ugroze pregovarački proces Beograda i Prištine", kaže Kovač.

On, međutim, dodaje da trenutni stavovi SAD ne znače da se u jednom momentu neće ubrzano krenuti u zaokruživanje vojske Kosova.

"Amerika je i bila ta koja je svojevremeno dala instrukciju da se pristupi izgradnji tzv. bezbednosnih snaga Kosova. Dala je instrukcije i da vodeće članice NATO, pa i druge, koje to žele, doniraju Prištini različita borbena sredstva i obučavaju njihove jedinice. Cilj je da jednog dana one budu na takvom nivou obučenosti i spremnosti da mogu da ispunjavaju zadatke kao što ispunjava vojska bilo koje države. Drugi cilj je i da Kosovo uđe NATO", zaključuje Kovač.  

Kosovski parlament usvojio je u decembru 2018. tri zakona koja se odnose na transformaciju Kosovskih snaga bezbednosti u kosovsku vojsku – Zakon o Ministarstvu odbrane, Zakon o Kosovskim bezbednosnim snagama i Zakon o službi u Kosovskim bezbednosnim snagama. Prištinska vlada usvojila je prošle nedelje i nacrt Zakona o osnivanju vojnoobaveštajne agencije. Prethodnih godina stalno su povećavani budžeti za Ministarstvo odbrane i KBS, pa je tako za ovu godinu predviđeno da on iznosi 123 miliona evra. 

KBS trenutno ne raspolaže teškim naoružanjem, niti helikopterima ili avionima. Od naoružanja imaju automatske puške, snajpere, ručne bacače, manja oklopna vozila, pre svega američke proizvodnje. Na rasploganju su im oklopni transporteri "otokar kobra 17", lend roveri, hameri. Iako je predviđeno da redovni sastav KBS ima oko 5.000 pripadnika i još 3.000 rezervista ti sastavi su i dalje nepopunjeni.