Albanski jezik zvanični na celoj teoritoriji Severne Makedonije ili samo u lokalnim samoupravama?

Izvor: Kosovo Online

Pitanje upotrebe albanskog jezika u Severnoj Makedoniji ponovo se našlo u centru društvene debate. Diskusija je dobila na zamahu odlukom Ustavnog suda da odbije tužbe opozicionih albanskih partija koje su osporile zakon sistem „Bezbedan grad“, jer ne omogućava da se poruke o saobraćajnim kaznama šalju i na albanskom jeziku. Na političkoj i društvenoj sceni primetna je podela u tumačenju da li se Zakon o upotrebi jezika dosledno primenjuje i da je albanski jezik zvanični jezik na celoj terotoriji zemlje.

Piše: Darko Savanović

Dok politički analitičar Sefer Selimi smatra da je pitanje o Zakonu o upotrebi jezika koji, kako kaže, podrazumeva upotrebu albanskog jezika defakto kao drugog službenog jezika na celoj teritoriji zemlje, više političko pitanje, dotle njegov kolega Sotir Kostov tvrdi da je jedini službeni jezik za međunarodne odnose i u celoj Republici Makedoniji makedonski jezik i da je svako drugo tumačenje nenaučno.

Javna debata je dobila na zamahu nakon odluke Ustavnog suda da odbije zahtev za poništenje odredbi Zakona o prekršajima u vezi sa sistemom „Bezbedni grad“. Albanski opzicioni politički blok podneo je nekoliko inicijativa i zatražio preispitivanje da li se upotreba albanskog jezika poštuje u komunikaciji sa građanima kod izricanja kazni za saobraćajne prekršaje registrovane u sistemu „Bezbedan grad“.

Predsednik Ustavnog suda Darko Kostadinovski je, objavljujući odluku o odbijanju tih inciijativa, rekao da se poruke o kaznama mogu slati na makedonskom i engleskom jeziku, ali ne i na albanskom.

Ova odluka Ustavnog suda je izazvala niz reakcija među opozicionim albanskim političkim strankama.

Demokratska unija za integraciju ocenila je da Kostadinovski svojim postupkom prekoračio svoje nadležnosti i brutalno intervenisao u pravni poredak i međuetničke odnose u zemlji i zatražila njegovu ostavku.

Debata o ulozi službenih jezika dodatno je intenzivirana nakon incidenata sa ministarkom prosvete Vesnom Janevskom, povodom njenih izjava o upotrebi albanskog jezika na javnim događajima. U nekoliko javnih nastupa, uprkos reakcijama novinara da govori na albanskom ili da dovede prevodioca prilikom davanja izjava medijima, ona je bila kategorična da je makedonski službeni jezik države i da joj prevodilac na javnim nastupima nije potreban.

U debatu se uključio i premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski koji je sa skupštinske govornice, odgovarajući na pitanje jednom albanskom opozicionom poslaniku, poručio da je prema Ustavu službeni jezik na celoj teritoriji makedonski jezik i njegovo ćirilično pismo, ali da u sledećem članu imaju dopune za jedinice lokalne samouprave gde etničke zajednice kao službeni koriste svoj jezik tamo gde ih ima više od 20 odsto.

Bivši predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski ima drugačije tumačenje i smatra da je i albanski jezik službeni jezik, jer Albanci čine 20 odsto stanovništva i da je glavni problem praktična primena zakona, posebno od institucija i pravosudnog sistema.

„Albanci mogu da koriste jezik, ali u mnogim slučajevima ne vidimo njegovu punu primenu u institucijama i sudovima. Važno je postaviti pitanje da li se ova prava primenjuju u svakodnevnom životu. Zakonom je utvrđen nivo, ali ga ne vidimo u stvarnoj upotrebi među ljudima. Albanac koji ovde živi trebalo bi da se zapita da li se ova prava primenjuju u svakodnevnom životu. A ako se, uprkos tome, ne sprovedu u potpunosti, onda će biti onih koji bi želeli da ospore čak i ono što piše u zakonu“, rekao je Pendarovski.

Bivši predsednik je u tom intervjuu rekao i da je jedan građanin podneo inicijativu Ustavnom sudu, tražeći ukidanje Zakona o upotrebi jezika, što bi, kako je rekao, moglo da izazove veliki problem ako zakon bude ukinut.

Ustavni sud je demantovao Pendarovskog, tvrdeći da je ta njegova izjava netačna i da se ne radi o „podnosiocu koji je nepoznat javnosti“, već o 13 inicijativa koje je podnelo 45 podnosilaca, uključujući političke stranke, profesore, advokate, udruženja i građane.

„Pored toga, prejudiciranje odluke Suda, kao i pretpostavke o mogućim posledicama odluke, predstavlja neprimeren pristup koji može uticati ne samo na ugled Suda, već i na percepciju pravnog poretka i institucionalni integritet države“, navodi se u reakcije Ustavnog suda Severne Makedonije.

„Stvara se averzija prema albanskom jeziku“

Politički analitičar Sefer Selimi ocenio je da je pitanje o Zakonu o upotrebi jezika, koji podrazumeva upotrebu albanskog jezika de fakto kao službenog jezika na celoj teritoriji Republike Makedonije, kao drugog službenog jezika, više političko pitanje.

„U jednom delu našeg društva nepotrebno se stvara averzija i otpor prema albanskom jeziku, podstaknuta nacionalističkim, pa čak i šovinističkim razlozima prema nepodnošenju ili na neki način neprihvatanju albanskog identiteta države. Otuda, svakako da političke partije ciljaju da sakupljaju političke poene pri upotrebi ovakvih pristupa prema drugoj najvećoj zajednici u Republici Makedoniji, a time i potkopavaju međuetničke odnose“, rekao je Selimi.

Prema njehovim rečima, da bi mogli u potpunosti da razumemo ovaj proces treba da se podsetimo da se upotreba albanskog jezika unapređivala u nekoliko faza i to iz više razloga i zbog otpora u jednom delu društva.

„Albanski jezik kao službeni jezik je jedan od stubova Ohridskog okvirnog sporazuma, sporazuma koji je sprečio građanski rat u našoj državi i kreirao je Makedoniju ili formatirao je Makedoniju da bude građanska država, gde zajednice mogu slobodno svoj identitet da neguju i da ga izraze bez da pritom budu diskriminisane ili da podlegnu nekim restriktivnim ili drugim merama koje su se dešavale pre nego što se stiglo do Ohridskog sporazuma“, rekao je Selimi.

Na pitanje kako komentariše zahtev Ustavnom sudu za preispitivanje odredbi ovog zakona, on je rekao da je to legitimno i da svaki građanin ima pravo da podnosi takve inicijative Ustavnom sudu.

„Ali Ustavni sud treba da se ponaša dostojanstveno prema svojoj obavezi i svojim nadležnostima koje ima i da se ne pretvori u instrument političkih partija i da implementira političke agende i političke ciljeve. Zato je veoma važno da se ponašaju kao odgovorna institucija koja donosi odluke koje mogu ozbiljno da utiču u celokupnoj društvenoj klimi, ali i da podstiču ozbiljne procese koji su po svemu kao Pandorina kutija i mogu da dovedu do ozbiljnih procesa u državi“, rekao je Selimi.

Politički analitičar Sotir Kostov kaže da je jedini službeni jezik za međunarodne odnose i u celoj Republici Makedoniji makedonski jezik i da je svako drugo tumačenje nenaučno.

„Ova materija je uređena Ustavom i zakonima, pa čak i podzakonskim aktima jedinica lokalne samouprave. Ustav smo poslednji put promenili za ovu oblast, imali smo amandmane koji su proizašli iz Okvirnog dogovora i veoma se dobro sećam da amandman pet, koji je sada pretočen u član sedam Ustava, veoma lepo uređuje ovu materiju i da doslovno ovako kaže: službeni jezik na celoj teritoriji Republike Makedonije i u međunarodnim odnosima je makedonski jezik. Sve je jasno, ne treba da objašnjavam“, rekao je Kostov.

Istakao je da stav 2 kaže da i drugi jezik može biti službeni jezik tamo gde pripadnici neke zajednice čine više od 20 odsto, na način uređen ovim članom u organima i telima jedinica lokalne samouprave, ali i da se to ne odosi samo na albanski, već i jezike drugih etničkih zajednica.

„To je množina, nisu samo Albanci, Turci, Bošnjaci, Srbi, Vlasi i svi koji su u Makedoniji kada komuniciraju sa organima i telima na državnom nivou. I to je slučaj kada sama jedinica lokalne samouprave može doneti odluku da neki jezik proglasi za službeni jezik, ali u jedinici lokalne samouprave znači imamo lokalnu upotrebu. Za državnu upotrebu jedini službeni jezik za međunarodne odnose i na celoj Republici Makedoniji je makedonski jezik. Svako drugo tumačenje je nenaučno“, rekao je Kostov.

Prema njegovim rečima, jedan manji deo političara i analitičara i najmanji deo novinara „potpaljuju“ međuetnička pitanja, pa je zato potrebno pratiti ustavne norme i zakonske norme.

„Ako pratimo ono što govori gospodin Pendarovski i deo albanskih političara, ne svi, mi smo napravili jednu kratku analizu, treba da napravimo promene u 68 oblasti, da menjamo skoro iz korena, sve treba da menjamo, to znate šta je, sve pare, uniforme i tako dalje, i sve potom treba da menjamo nekih 30-40 zakona od kojih je dobar deo, neki su i sistemski zakoni, i mi kao država, kao nacija, kao društvo nemamo toliko para, ali pogrešno tumačenje ovo povlači“, rekao je Kostov.

„Ne treba nam albanizacija Makedonije“

Istakao je da njegova analiza kaže da u 31 opštini u Severnoj Makedoniji postoji upotreba službenog jezika, na lokalnom nivou, na dva i više jezika.

„Najčešće su dva, pa su tri jezika, pa su četiri jezika. A u četiri opštine od ukupno deset u Skoplju takođe imamo službenu upotrebu na dva i tri jezika. To su albanski, turski, romski, srpski, bošnjački. Sada u Makedoniji ima 80 opština zajedno sa gradom Skopljem. Ako se u 31 od njih upotrebljavaju jezici, a za službenu upotrebu pored makedonskog naroda i manjina, gde tu mi vidimo nepravednost? Nema nepravednosti“, rekao je Kostov.

Prema rečima Kostova, svi međunarodni relevantni eksperti i institucije kada ocenjuju makedonsko društvo i državu sa aspekta demokratije, prava i sloboda građana kažu da su međunarodni standardi i norme čak i previše primenjeni iznad nivoa onoga što znači primena u Evropskoj uniji i u svetu.

„Što znači da smo mi najdemokratskija država u pogledu upotrebe jezika i pisma Albanaca, Turaka, Srba, Bošnjaka, Vlaha i tako dalje. Hajde sada da idemo po oblastima: imamo obrazovanje osnovno, srednje, visoko, može svako na svom maternjem jeziku da upotrebljava, ličnu kartu, svako može na svom maternjem jeziku da je dobije, može da dobije putnu spravu, U medijskoj sferi imamo i televizije, imamo i radija koja govore i na drugim jezicima, imaju specijalne programe. Da ne kažem od nacionalnih, imamo Drugi servis MTV, imamo skupštinski servis. Sada da ih ne brojim, imamo albanske televizije, imamo turske televizije, romske i tako dalje“, rekao je Kostov.

Prema njegovim rečima, ne postoji nepravednost ili restriktivno davanje prava u pogledu jezika i obrazovanja i sve je regulisano, ali, kako je rekao, neko želi da jezički pejzaž albanizuje.

„Imamo veliku široku platformu i jednostavno treba da se držimo zakona, treba da se držimo Ustava, jer svako čačkanje po njima povlači promenu Okvirnog dogovora, ponovo analizira Okvirni dogovor. On ne spominje albanski jezik, on spominje 20 odsto. Sada je nekom uvredljivo. Ne, ne odnosi se na Albance, odnosi se na sve manjine u Republici Makedoniji. Znači sve je regulisano, ali neko želi jezički pejzaž da albanizuje. U jednom selu Cer, u jednom Delčevu, u jednim Mitrašincima, sada idem na istok, ili dole na jug u jednom Valandovu, albanski jezik da bude službeni jezik. Zašto? Pa, ovo je Makedonija. Znači, nama ne treba albanizacija Makedonije jer imamo Albaniju, imamo Kosovo. Ovo je Makedonija“, rekao je Kostov.