Slika Kosova posle 15 godina - nezaposlenost, siromaštvo, kršenje ljudskih prava, UN daleko

Petnaest godina otkako je u Prištini jednostrano usvojena Deklaracija o nezavisnosti, Kosovo je i dalje daleko od zacrtanog političkog cilja da postane član Ujedinjenih nacija. Oko 17 odsto stanovništva živi u siromaštvu, a na Zapadnom Balkanu ovde je najveća nezaposlenost.

Prema podacima Beograda, od 193 države članice Ujedinjenih nacija,106 ne priznaje nezavisnost Kosova, 84 ga priznaje dok tri nemaju jasan stav. Ne priznaju ga pet članica Evropske unije – Grčka, Kipar, Slovačka, Rumunija i Španija. Poslednja zemlja koja je priznala Kosovo je Izrael, u septembru 2020. godine, a vlada u Prištini je često na meti kritika opozicije što u međuvremenu nije obezbedila nijedno novo priznanje. Od 2017. pa do danas 27 država je povuklo odluke o priznanju Kosova.

Kosovo nije član Saveta Evrope, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Interpola, Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (Unesko), Svetske trgovinske organizacije, Svetske zdravstvene organizacije... Član je Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske carinske organizacije, CEFTE, Olimpijskog komiteta.

Član je i Svetske banke koja je pre nekoliko dana objavila da ono prednjači na Zapadnom Balkanu po nezaposlenosti sa čak 31 odsto nezaposlenih na 1.739.825 stanovnika. Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, u 2021. godini prosečne bruto zarade na Kosovu iznosile su 484 evra, a prosečna godišnja stopa inflacije za 2022. prema podacima iste Agencije bila je 11,6 odsto.

Sa Kosova odlaze mladi, medicinske sestre, lekari, u tolikom broju da čak postoji bojazan da će zdravstveni sistem ostati bez doktora u narednih pet godina.

Nasuprot jeziku brojki, zvaničnici Kosova govore da ekonomija Kosova brzo raste, da njegova demokratija jača, da ne postoji niko u  Evropskoj uniji ko manjinama daje više prava od Kosova.

"Prava stvarnost se prikriva"

Nekadašnji predsednik Koordinacionog centra za KiM Nebojša Čović kaže za Kosovo onlajn da se prava stvarnost na prostoru KiM prikriva. Nabraja: nema posla, nema privrede, mladi ne vide perspektivu bez obzira iz koje su etničke zajednice, cveta organizovani kriminal predvođen bivšim komandnatima UČK.

Kako ukazuje, kršenje prava nealbanskih zajednica i zločini iz mržnje od 2008. do danas su eskalirali do stepena zbog kojeg bi se stideli evropski lideri iz nekih drugih vremena, kada je bilo više ličnog integriteta u politici.

„U ’nezavisno Kosovo’ se ušlo sa više od 40.000 nerešenih slučajeva uzurpirane i oštećene srpske imovine a taj broj se u etnički pristrasnom pravosudnom sistemu drastično povećao u poslednjih 15 godina. Povratak raseljenih više ne postoji ni na nivou statističke greške. Oni koji žele da se vrate u posed svoje imovine arbitrano se hapse za navodne ratne zločine na osnovu lažnih svedoka kako bi se odvratili od namere da svoju imovinu vrate. Srpska groblja se uništavaju, manastiri i ostali kulturni i verski spomenici su neprekidno izloženi napadima i vandalizmima, čak i ona prava srpske zajednice koje predviđa zakonodavni okvir privremenih organa samouprave na KiM se flagrantno svakodnevno krše. Uzmimo samo Dečane i vraćanje imovine kao primer“, kaže Čović.

Na temu ljudskih prava na Kosovu, Čovič kaže da su podaci međunarodnih organizacija koje se bave ljudskim pravima faktički neupotrebljivi, jer su, smatra, deo propagandnog američkog narativa.

„Ako ste dovoljno naivni da poverujete njihovim izveštajima videćete da na tzv. Kosovu teče med i mleko za nealbanske zajdnice, da zločine iz mržnje možete da prebrojite na prste jedne ruke, i to na severu KiM, a da vladavina prava cveta više nego recimo u Švedskoj. U izveštajima OEBS-a za 2011. i 2012, na primer, prenose se izveštaji Kosovske policijske službe koji smišljeno ne klasifikuju etničku pripadnost žrtava kako ne bi postojali podaci o zločinima iz mržnje. Tako su i povodom ovogodišnjih napada na srpsku decu i policija i prištinski političari namerno izbegli da kažu da su napadnuta deca Srbi, a da su ih napali albanski ekstremisti. I pored ovih šibicarskih pristupa, OEBS je u periodu 2013-2019. registrovao 2.228 zločina iz mržnje usmerenih protiv kosmetskih Srba i njihove imovine, što znači 380 napada iz mržnje prema Srbima godišnje“, kaže Čović.

Dodaje, da je prema statistici Kancelarije za KiM za period od 2021. do prvih meseci 2023. registrovano 297 napada na Srbe, ali ističe da nikoga ne sme da zavara nešto manji broj napada u ovom periodu u odnosu na 2013-2019.  jer se radi o teškim incidentima sa ciljem da se dovrši proces etničkog čišćenja.   

"Nikada dalje od zaokruživanja državnosti"

„Sve ovo govori više o licemerju mentora kosovskog državnog projekta nego o zrelosti ili nezrelosti prištinskih političara uključujući Aljbina Kurtija. Tzv. Kosovo nikada nije bilo dalje od zaokruživanja svoje državnosti nego sada. Svi oni koji misle da će, na primer, pretnjama o uvođenju viza srpski narod naterati da se odrekne svog bića i na tacni im da ono što silom nisu uspeli da otmu ne poznaju ni nas ni našu istoriju“, poručuje Čović.

Konstatuje da su pre 15 godina prištinski političari poverovali da je samo nebo granica i da je ova priča završena zauvek.

„Pre tačno 15 godina kolektivni Zapad predvođen SAD i ostalim zemljama Kvinte, kršeći sve međunarodno obavezujuće pravne dokumente uključujući i Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju SB 1244 u saučešništvu sa albanskim političkim strukturama na KiM izvršio je još jedan pokušaj pravnog siledžijstva aktivnim pokroviteljstvom i ohrabrivanjem samoproglašenja takozvane nezavisnosti Kosova. U toj slavodobitnoj euforiji ta simulacija države, to kukavičje jaje, na teritoriji suverene članice UN, Srbije, odmah je prigrljeno i priznato od SAD i njenih saveznika kao i jednog broja zemalja čiji je priznanje bilo posledica brutalnih pritisaka, pretnji i ucena vašingtonskih zvaničnika. U tom trenutku, opijeni ovim uspehom i prištinski političari i njihovi zapadni mentori poverovali su da je samo nebo granica, da je ova priča završena zauvek i da sili i toj fingiranoj realnosti koja se kreirala i kreira od Amerike ne može niko da se suprotstavi“, kaže Čović.

Kako ocenjuje, od 2008. do danas se mnogo toga promenilo, a arogantno kršenje temeljnih međunarodnih normi eksplodiralo je kolektivnom zapadu u lice u februaru 2022. godine na Istoku Evrope.

„Događaji u prethodnih 12 meseci do kraja su ogolili način na koji Amerika i njene saveznice postižu svoje ciljeve. Taj način je vrlo direktno 2019. godine sažeo tadašnji državni sekretar SAD Pompeo na jednom izlaganju pred studentima. Rekao je: ’mi lažemo, mi varamo, mi krademo, da bismo došli do cilja“. Tako se međunarodno pravno obavezujući dokument poput Rezolucije SB 1244, Dejtonskog sporazuma ili Sporazuma iz Minska potpisuje da bi se druga strana prevarila a potom se aktivno dezavuiše i krši da bi se postigli neki potpuno drugi ciljevi. Upravo se to i desilo na KiM od 1999. do 2008. godine, gde je kolektivni zapad svesno potkopavao i Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244 i ignorisao sve činjenice o situaciji na terenu i stvarao svoju verziju kvazidržavnog projekta, kupujući vreme lavinom novih planova i dokumenta kojima je navodno trebalo da se obezbedi ispunjenje standarda koje propisuje međunarodno pravo bez ikakve namere da ove planove zaista i sprovede“, zaključuje Čović.