Šta evropskim predlogom dobijaju Beograd, Priština i EU?

Evropski predlog, odnosno okvir za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, koji je EU objavila posle sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija u Briselu, donosi više Srbiji nego Kosovu, pre svega kada je u pitanju ZSO, kao i status Srpske pravoslavne crkve, dok će EU pokazati da je sposobna da zamrznuti konflikt pretvori u saradnju, naveli su sagovornici Kosovo onlajna iz Beograda i Prištine.

Prema mišljenju Igora Novakovića, direktora istraživanja ISAC fonda, evropski predlog Srbiji donosi mogućnost da ne izgleda kao krivac u teškom geopolitičkom momentu.

"Srbija se ponela konstruktivno i podcrtala je svoje crvene linije, što prilično otvara mogućnost za dinamične i efikasne pregovore. Međutim, ključna stvar, ako je verovati nacrtu ankesa koji se ranije pojavio, je da je jedan od uslova za funkcionalnu implementaciju ovoga što je juče dogovoreno u Briselu - formiranje Zajednice srpskih opština. Određeni interesi Srbije imaju perspektivu da budu zadovoljeni, a koji će krajnji ishod svega biti tek ćemo da vidimo, imajući u vidu vrlo teške reakcije u Prištini od strane političke elite, a što nas navodi na zaključak da ovaj proces može da traje prilično dugo“, kaže Novaković za Kosovo onlajn.       

Dobitak za Kosovo je, smatra naš sagovornik, potencijalna mogućnost da neke od država članica NATO i EU koje ne priznaju Kosovo to učine, ukoliko imaju shvatanje da je ovo taj ključni korak kojim će da prevaziđu svoje brige vezane za sopstvene interese.

"Treba ipak imati na umu da nijedna država koja nije priznala Kosovo nije to uradila zbog Srbije i njene politike, već zbog sopstvenih interesa jer većina nih ima unutrašnje etničke i teritorijalne unutrašnje probleme. Tako da je vrlo verovatno da će one i ostati pri takvom stavu. Ipak, otvara se neka vrsta međunarodne perspektive za Kosovo što ne mora da bude nužno toliko loše po Srbiju, pogotovo po pitanju ulaska u određene organizacije“, smatra Novaković.

Kada je reč o „profitu“ Evropske unije od ovakvog sporazuma, Novaković kaže da se on ogleda u mogućnosti EU da spreči buduće eskalacije, odnosno da je ovim dobila mehanizam za stabilizaciju regiona.

Direktor Instituta IFIMES iz Ljubljane Zijad Bećirović za Kosovo onlajn kaže da sastanak u Briselu predstavlja važan pomak, ali još uvek je veliki posao pred akterima.

"Sastanak je pokazao istorijsku odgovornost i obavezu ključnih aktera za mir, stabilnost i prosperitet. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na jučerašnjem sastanku ojačao svoju međunarodnu poziciju i pokazao da je ključan politički lider za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu. Kosovska strana je očekivala Vučićevo odbijanje francusko-nemačkog plana i u poslednjem trenutku kada je uvidela da nema odbijanja plana i ona prihvatila plan. Srbija odnosno srpska zajednica dobija srpsku samoupravu na Kosovu, a to u prevodu znači Zajednicu srpskih opština (ZSO), dok se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji", kaže Bećirović.

Međutim, kako dodaje Bećirović to ne znači automatsko međunarodno priznanje za Kosovo.

"I tu dolazimo ponovo do UN i Saveta bezbednosti UN u kojem dve stalne članice Kina i Rusija imaju pravo veta i koje ne priznaju kosovsku nezavisnost. Drugi problem sa kojim se suočava Kosovo da nema broj od dve trećine država koje su priznale njegovu nezavisnost za eventualno glasanje u Generalnoj skupštini UN-a. To je upravo najveće dostignuće predsednika Vučića tokom pregovora u Briselu. U međunarodnim krugovima se smatra, da je predsednik Vučić već izvesno vreme preuzeo inicijativu kada su u pitanju pregovori u Briselu. Normalizacija odnosa između zvaničnog Beograda i Prištine je i normalizacija  regiona na čemu treba čestitati akterima sastanka, a time pored regiona najviše dobija EU", kaže Bećirović.

Predsednik Alijanse za novo Kosovo i nekadašnji kosovski predsednik Bedžet Pacoli za Kosovo onlajn ističe da su juče u Briselu, odobravanjem "čuvenog" dokumenta, poznatijeg kao evropski, obe strane dobile su svoje obaveze.

"Kosovo će neminovno uspostaviti i implementirati Zajednicu opština sa srpskom većinom. Kosovo će konačno prihvatiti eksteritorijalnost Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. Kosovo će primeniti sve do sada potpisane sporazume. Srbija je u obavezi da ne koči Kosovo na evroatlantskom putu, da poštuje postojanje kosovske državnosti i da sarađuje sa Kosovom kao sa bilo kojom drugom državom. Srbija će olakšati učešće Srba u državnim institucijama Kosova. Srbija će nastaviti da finansira srpsko „stanovništvo“ na Kosovu. Srbija će ići ka evropskim integracijama i održavati odnose sa Rusijom. Srbija nije dužna da prizna Kosovo, ali i da ga ne ometa na njenom putu", kaže Pacoli.

Pacoli ističe da sporazum nije bio proporcionalan i da Srbija dobija mnogo, više nego Kosovo.

"Ali dobro je što postoji dogovor i vremenom i podizanjem svesti javnosti videće se da je ovaj sporazum bio više nego potreban. Velika zasluga pripada našim tradicionalnim prijateljima SAD i EU, kojima narod Kosova i Srbije treba da bude zahvalan", poručio je Pacoli.

Pravnik Milan Antonijević za Kosovo onlajn kaže da ovim planom dobijaju i Srbija i Kosovo i EU.

"Nekoliko pitanja je na stolu, koja uspešnim pregovorima mogu biti postignuta, pre svega autonomija za srpsku zajednicu na severu i u enklavama, sa jasnim ovlašćenjima i nadležnostima. Potom, tu je i autonomija za Srpsku pravoslavnu crkvu kao deo očuvanja kulturnog nasleđa i zaštite. Samim tim, kao posledica prihvatanja plana je i otklanjanje mogućnosti dalje eskalacije i smanjenje provokacija pod kojima je srpska zajednica na Kosovu svakodnevno izložena. Kosovo, sa obe strane Ibra, dobija izgledniji put razvoja, regionalne saradnje i izgradnje dobrosusedskih odnosa sa Srbijom. EU dokazuje da je najveći mirovni projekat sposoban za zamrznute sukobe pretvori u uspešne modele regionalne saradnje, a uključivanjem celog regiona u evropsku zajednicu mnoga pitanja koja nam danas izgledaju kao sporna, poput granica, dokumenata, postaju manje važna, spram podizanja standarda života i sigurnosti", kaže naš sagovornik.

Antonijević smatra da je konstruktivan stav Srbije koji je pokazala i sada u pregovorima, postigao to da je rešenje koje je pred Beogradom čak i bolje od onih koja su bila pred čelnicima Srbije u prvoj decenici 21. veka, čime smo izašli iz loše prakse da je svako sledeće rešenje po Srbiju nepovoljnije.