Šta Kurti misli kad kaže reciprocitet: Spisak ultimatuma i poluistina, bez CEFTA, ZSO i SSP

Kurti ulazi
Izvor: Kosovo Online

Odluka kojom je Vlada Kosova 31. marta suspendovala takse od 100 odsto na srpsku robu i istovremeno uvela mere reciprociteta prema Srbiji, od strane zvaničnog Beograda okarakterisana je kao nastavak prištinske politike ucena, a posle kritika iz Vašingtona, između ostalog, uticala je i na konačan pad vlade Aljbina Kurtija.

Uvođenje reciprociteta i dalje zatezanje odnosa sa SAD, uprkos podrške Kurtiju koja je stigla iz pojedinih centara EU, dovelo je i do oprečnih reakcija u prištinskoj javnosti. Na kraju i čelnici Demokratskog saveza Kosova, koja je po snazi druga najuticajnija stranka u Prištini, otvoreno su izjavili da nisu za uvođenje reciprociteta i da ga treba što pre ukinuti.

Dalje nećeš moći

Ono što se na prvi pogled može zaključiti je to da se reciprocitetom uvode još rigoroznija pravila koja dodatno onemogućavaju slobodnu trgovinu između Srbije i Kosova. U vreme važenja takse od 100 odsto hipotetički srpske kompanije su i mogle da plasiraju robu, uz prihvatanje činjenice da zbog nekonkurentne cene proizvoda koju je uzrokovala taksa ne bi imali nikakve šanse na tržištu. Ali iz pravila koja propisuje mera reciprociteta, a koja se pre svega tiču prateće dokumentacije, plasman robe ni teorijski nije moguć.  Poznavaoci prilika navode da ekonomski te mere znače dugoročno obeshrabrivanje investicionih aktivnosti, a u političkom smislu je to, uočava se iz dokumenta, zahtev za priznanje nezavisnosti pre bilo kakavog nastavka dijaloga Beograda i Prištine. 

Kako ukazuju pojedini analitičari, u pravnom smislu mera reciprociteta predstavlja kršenje čak i kosovskog pravnog sistema, što se vidi iz namere kršenja postignutih sporazuma u dosadašnjem procesu dijalogu, sporazuma koje je Priština definisala kao svoje „međunarodne ugovorne obaveze“, ali i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. 

Politička posledica svega je to što ova odluka Kurtijeve vlade direktno onemogućava dijalog, pošto Srbija neće učestvovati u razgovorima dok postoji ovakva blokada.

Kako ukazuju poznavaoci prilika, čak i da Beograd hipotetički pristane, Kurti je za te mere rekao da će 15. juna biti preispitane, da mogu biti ukinute ali i pooštrene ukoliko nešto ne bude po volji Prištine, što je najavljeno u delu dokumenta pod nazivom „Mogući dalji koraci“. Navedeno je da recipročne mere u perspektivi mogu da se očekuju i u odnosu na oblasti registarskih tablica, slobodnog kretanja ljudi, uključujući priznavanje dokumenata koje izdaju Srbija i BiH.

“Republika Kosovo” ili ništa

Analitičari ukazuju da se na osnovu analize dokumenta vidi da Priština negira i legalnost Sporazuma CEFTA jer osporava pravni kapacitet Unmika kao potpisnika, ali i sama pravila tog sporazuma, koji ne priznaje nezavisnost „Republike Kosovo“.

Iz dokumenta se vidi da postepena primena reciprociteta znači da se na fitosanitarnim i veterinarskim potvrdama za prehrambene i neprehrambene proizvode životinjskog porekla, kao i na potvrdama za medicinske proizvode i opremu mora upisivati da je „Republika Kosovo“ odrednica “uvoza” ili “izvoza” dobara, kao i da se poslovno sedište privrednih subjekata nalazi na određenoj adresi na teritoriji „Republike Kosovo“.

Takav zahtev prema oceni analitičara znači da bi srpski carinski i drugi organi trebalo da krše Ustav, da Srbija prekrši međunarodne sporazume, poput CEFTA, koje je potpisala i ratifikovala, ali ukazuju i da predstavlja narušavanje principa statusne neutralnosti, pa se princip reciprociteta izjednačava sa zahtevom za priznavanje nezavisnosti.

Između ostalog, u tom dokumentu se vidi namera Prištine da uopšte ne poštuje sporazume iz dijaloga, a pojavljuju se i neistine u vezi sa sadržajem postignutih sporazuma o IBM-u, slobodi kretanja, sporazuma o usaglašenim sertifikatima za protok robe, o carinskom pečatu, sporazuma o međusobnom priznavanju diploma...

Iako Priština tvrdi drugačije, podaci do kojih se može doći na terenu pokazuju da svi proizvodi kompanija sa Kosova koje prate usaglašeni fitosanitarni ili veterinarski sertifikati godinama prolaze bez ikakvih problema u Srbiju, a da se srpski proizvodi suočavaju sa preprekama i zabranama plasmana od novembra 2015. kada je zabranjen promet sredstava za zaštitu bilja, a od aprila 2016. i promet sadnog materijala vinove loze. 

Teren kaže drugačije

Tvrdnja da nije moguće izvršiti inspekciju pošiljke na prelazima zbog nepostojanja veterinarskih i fitosanitarnih inspektora, takođe prema podacima sa terena nije tačna jer su fitosanitarna i veterinarska služba srpske strane prisutne na administrativnim prelazima Jarinje i Merdare od 10. decembra 2012, dok su na Končulju-Bela Zemlja prisutni od 1. avgusta 2014.

Činjenice govore da proizvodi kompanija sa Kosova bez smetnji mogu da se plasiraju na tržište Srbije ukoliko ih prate usaglašeni sertifikati dogovoreni u okviru dijaloga, a dokaz su oni proizvodi koji su prisutni na srpskom tržištu.

Takođe, važno je napomenuti da nisu tačni navodi prištinskih vlasti da sav izvoz i uvoz sa Kosova u Srbiju i u treće zemlje mogu da obavljaju samo kamioni registrovani u Srbiji, državama članicama EU ili drugim CEFTA stranama poput Severne Makedonije, jer se uvidom u podatke vidi da vozila sa tablicama „RKS“ neometano ulaze u skladu Sporazumom o slobodi kretanja, tako što ih na administrativnoj liniji zamenjuju probnim tablicama. Prema dogovoru o slobodi kretanja iz 2016. probne tablice je trebalo da zamene nalepnice, ali Priština kasni sa pripremama.

Kako saznajemo, u MUP-u Srbije u 2019. godini evidentirao je da su izdate 132 „proba“ tablice za teretna vozila, 17.074 za putnička vozila i 56 za autobuse sa Kosova. Preko teritorije Srbije nesmetano se kreću vozila sa statusno-neutralnim „KS“ tablicama, koje takođe izdaju u Prištini, a koje koriste i lica albanske nacionalnosti, pa je u 2019. sa takvim tablicama prešlo 25.740 teretnih vozila, 202.860 putničkih vozila i 21.422 autobusa.

Takođe, posle Sporazuma o uzajamnom priznavanju diploma, uvidom u podatke vidi se da Priština nije priznala nijednu diplomu obrazovnog sistema Srbije, a prema istim podacima je srpska strana pozitivno rešila 78,9 odsto od podnetih zahteva sa dobijenim sertifikatom EAU, od 38 rešeno je 30.

Priča o reciprocitetu očigledno nije najbolje pripremljena u Prištini, pa zato i ne čudi što su skoro sve partije osim Samoopredeljenja spremne da ponište ovu meru. To je potvrdio i kandidat za novog premijera Avdulah Hoti, koji je nagovestio da će ukidanje „reciprociteta“ biti jedna od prvih odluka nove kosovske vlade.

Dzo
02. Maj 2020.
Nova vlada sa Hotijem, malo morgen.
Kurti ih sve stavlja pod kontrolu.