Šta sve ne ide u prilog Kosovu za prijem u Savet Evrope?

Vlasti u Prištini, uz podršku pojedinih zapadnih zemalja, na sve načine pokušavaju ubrzano da otvore vrata međunarodnih organizacija, za početak Saveta Evrope. Međutim, dugačka je lista razloga i argumenata koji ne idu u prilog Kosovu za prijem u tu organizaciju, od političkih do proceduralnih, a sagovornici Kosovo onlajn ističu najmanje tri ključna: nepotvrđena državnost Kosova, to što nije član Ujedinjenih nacija i to što godinama grubo krši osnovne demokratske principe i ljudska prava kosovskih Srba. 

Kosovo je apliciralo za članstvo u Savetu Evrope 12. maja 2022, ali ni posle godinu dana taj zahtev nije ušao u zvaničnu proceduru u telima te organizacije.

Tema prijema Kosova nije se našla ni na jučerašnjem zasedanju Komiteta ministara Saveta Evrope (KMSE), na ambasadorskom nivou, i pored insistiranja pojedinih zemalja Kvinte da se uvrsti u dnevni red. Island, kao zemlja koja trenutno predsedava KMSE uspela je da se odupre tim pritiscima i ne uvrsti tu temu u dnevni red, čime je izbegnuto da se aplikacija Kosova nađe na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koja počinje u ponedeljak, 24. aprila.

To znači da se o Kosovu gotovo izvesno neće raspravljati pre Samita Saveta Evrope, koji se održava 16. i 17. maja u Rejkjaviku, a najverovatnije ni tada, zbog komplikovane procedure kada je reč o zahtevu za članstvo, a koja mora da prođe više stepenika u telima SE pre nego što dođe na razmatranje na krovnom, ministarskom nivou. 

Međutim, nisu samo tehnikalije i procedure prepreka za ulazak Kosova u Savet Evrope.

Iako u Savetu Evrope zapadne države koje podržavaju Prištinu imaju dvotrećinsku većinu za odlučivanje (od 46 članica, Kosovo priznaje 34), stavljanje na dnevi red pitanja prijema moglo bi da pokaže podele u Evropi. Jer, pet članica EU ne priznaje Kosovo, a i neke države koje priznaju, poput Mađarske nisu spremne da glasaju za članstvo Prištine u SE. 

Takođe, "uguravanje" Kosova u Savet Evrope u trenutku kada je na vrhu agende napredak u dijalogu Beograda i Prištine moglo bi ozbiljno da zakomplikuje te pregovore, s obzirom na jasan stav srpske strane da je formiranje Zajednice srpskih opština ključni preduslov da ostale teme uopšte dođu na dnevi red.

Kosovo krši osnovne principe na kojima počiva SE

Kako za Kosovo onlajn kaže Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije prva i osnovna "rampa" za Prištinu je to što nije članica Ujedinjenih nacija.

"Dakle ne postoji opšti konsenzus u međunarodnoj zajednici oko toga da je Kosovo država i da ta teritorija konstituiše državu. Naprotiv, dva člana Saveta bezbednosti, Rusija i Kina, ali i većina članica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ne priznaje nezavisnost Kosova. Prema tome, to je prva sporna tačka", rekao je on.

Drugi razlog zašto Kosovo ne može da uđe u Savet Evrope u vezi je, naglašava Zečević, sa poštovanjem prava manjina i ljudskih prava, što je, dodaje, suština te evropske organizacije i njenih aktivnosti.

Zečević ocenjuje da Kosovo, odnosno kosovski Albanci, imaju, pre svega, problema sa poštovanjem prava srpskog naroda na toj teritoriji.

"Najbolji dokaz za to je to što oni nisu poštovali Briselski sporazum koji su sami potpisali i ratifikovali. To rade upravo zbog toga da ne bi poštovali ljudska prava srpskog naroda na Kosovu", smatra Zečević.

Takođe, jedna od spornih tačaka za članstvo Kosova u SE, prema Zečevićevim rečima, je i namera Prištine da se ujedini sa Albanijom.

Kosovo nema nameru da ostane nezavisna drava, zaključio je, ističući da albanski političari sve vreme insistiraju na tome.

"Kosovo kao takvo ne bi trebalo da bude u jednoj organizaciji čija je osnovna i fundamentalna aktivnost poštovanje demokratije i ljudskih prava", poručuje Zečević.

Na pitanje zašto pojedine države, poput Nemačke i Velike Britanije, uporno isistiraju na članstvu Kosova u SE i koji su argumenti tih zemalja za prijem Kosova u tu organizaciju, Zečević kaže da se radi o "čistim geostrateškim elementima".

"Te zemlje su zainteresovane za to da Srbija teritorijalno, a samim tim i politički, bude što slabija. Oni misle da što je Srbija slabija, to je za njih bolje. U suštini, iza toga se krije njihov geostrateški interes i zbog toga one guraju Kosovo u SE. Te zemlje žele da afirmišu kosovsku nezavisnost po svaku cenu, bez obzira na sve ove pomenute prepreke i racionalne argumente koji postoje u vezi sa tim", smatra Zečević.

Nemačka, ukazuje, tradicionalno vodi jednu geostratešku politiku koja se, sa jedne strane, zalaže za dobre ekonomske odnose sa Srbijom, dok sa druge strane nastoji da Srbija politički, teritorijalno i populaciono bude što slabija država.

Britanci, kaže Zečević, korist vide u što više političkih i državnih podela na Balkanu.

"Britanija ne voli jake nacionalne države na tlu Evrope i prema tome i osporava teritorijalno jedinstvo Srbije. Pored svega smatra Srbiju tradicionalnim saveznikom Rusije na Balkanu što je još jedan argument za takvo ponašanje Britanaca", kazao je Zečević.

I diplomata i nekadašnji ambasador pri UN Branko Branković ističe da je najosnovnija prepreka za ulazak Kosova u Savet Evrope, činjenica da Kosovo nije država.

"Kosovo nije država. Nije priznato od 110 zemalja članica Ujedinjenih nacija i nije član UN. To što je Kosovo član nekih usputnih sportskih organizacija, to ništa ne znači", rekao je Branković za Kosovo onlajn. 

Drugi razlog zbog koga Kosovo ne može u Savet Evrope je, ističe diplomata, to što sada "svi shvataju da je Kosovo nastalo silom, bombardovanjem NATO, gde je protivno međunarodnom pravu i Povelji Ujedinjenih nacija  otrgnut deo teritorije, skoro 25 odsto, od jedne suverene i nezavisne države, članice Ujedinjenih nacija - Srbije".

Branković ocenjuje da politika koja se vodi u prilog Kosova nema opštu podršku u međunarodnoj zajednici, naročito posle eskalacije sukoba u Ukrajini, kada se Evropa okreće rešavanju svog problema.

"Sada konačno vidimo, nakon ovog dogovora Kine i Rusije i posebno odlaska Makrona i Fon der Lajen u Peking, da bi Evropa rado nešto uradila kako bi se rešio problem u Ukrajini. To je jednostavno, po meni, početak političke sahrane američke nasilničke politike. I prema tome, pošto je ona ta koja podgreva sve ove negativne stvari na KiM i ona gubi pozicije, pa naravno ne može ni naša pokrajna da ima bilo kakve pozicije na međunarodnoj sceni", objašnjava Branković.

Naglašava i da se, kada je reč o ulasku Kosova u Savet Evrope, ne sme zaboraviti da pet zemalja EU nisu priznale Kosovo.

Na pitanje koji su argumenti zemalja koje podržavaju članstvo Kosova u Savetu Evrope, diplomata kaže da Zapad na taj način traži izlaz i opravdanje za svoje odluke i postupke tokom 1999.

"Njihovi argumenti su po meni prazni, ali oni grčevito traže da nađu makar neki izlaz kako bi opravdali tumačenje da je bombardovanje Jugoslavije bilo opravdano. Kako god da posmatrate, bombardovanje 1999. je bilo akt nasilja, akt kršenja međunarodnog prava, dokaz da je NATO počinio zločin protiv čovečnosti. Oni grčevito pokušavaju da ipak nađu izlaz ne bi li sebe opravdali, što naravno, ne mogu", zaključio je Branković.

Kako izgleda procedura prijema u članstvo

Kada je reč o proceduri prijema Kosova u SE, ukoliko bi se sad pokrenula i ne bi šla ni po kakvoj ubrzanoj proceduri, konačna odluka najverovatnije ne bi mogla da bude doneta pre maja 2024. godine.

Naime, zahtev mora da prođe više stepenica, a to u najboljem slučaju traje između godinu i dve, a bilo je slučajeva kada se na odluku čekalo i pet godina.

Kosovo je zahtev za članstvo predalo u maju prošle godine generalnom sekretaru Saveta Evrope, koji ga je prosledio zemlji koja predsedava Komitetom ministara SE. Tada je to bila italija, ona ga je prosledila Irskoj, a aplikaciju je zatim preuzeo Islan koji do Samita SE u Rejkjaviku u maju predsedava ovom organizacijom. Nakon Islanda, "palicu" preuzima Latvija, koja će predsedavati Komitetom ministara do novembra.

Ni italija, ni Irska, a sada ni Island do sada nisu uputili zahtev Kosova na sledeću stanicu, a to je Komitet ministara SE na nivou ambasadora. Na njihovom sastanku se odlučuje o pokretanju procedure, slanjem zahteva za mišljenje u Parlamentarnu Skupštinu SE. Da bi se došlo do mišljenja PSSE postoji nekoliko koraka, jer se ovde najpre traži mišljenje dva nezavisna eksperta, koji razmatraju usklađenost pravnog okvira države koja aplicira za članstvo sa osnovnim principima SE.

Kada ti izveštaji pristignu, Biro PSSE ih prosleđuje na razmatranje u tri komiteta: za politička pitanja i demokratiju, za pravna pitanja i ljudska prava, i za monitoring. Izveštaji ova tri komiteta se zatim objedinjuju na Komitetu za politička pitanja i demokratiju i odatle se prosleđuju na usvajanje na plenum PSSE. Za usvajanje tog mišljenja je neophodna dvotrećinska većina poslanika prisutnih u sali.

Ako PSSE da pozitivno mišljenje o zahtevu za članstvo, on se šalje na KMSE na nivou ministara, gde se odluka takođe donosi dvotrećinskom većinom. Ministri yemalja SE se uglavnom sastaju jednom godišnje, sada u maju, na Samitu u Rekjaviku.