Strateško partnerstvo Egipta sa Srbijom "hladan tuš" za ambicije Prištine na međunarodnom planu

Sisi i Vučić.jpg
Izvor: Instagram

Poruke koje je u Beogradu poslao egipatski predsednik Abdel Fatah al Sisi i parafiranje deklaracije o strateškom partnerstvu sa Srbijom, došle su kao "hladan tuš" na velike ambicije vlade Aljbina Kurtija da će napraviti još neki korak u pravcu zaokruživanja nezavisnosti Kosova, pišu danas Novosti.

Spremnost novih pet država da povuku odluku o priznanju Кosova i posebno čvrst stav Кaira da uskrati podršku Prištini u međunarodnim institucijama, spustilo je rampu za pokušaje Prištine da postane član ključnih međunarodnih tela poput Uneska i Interpola, dok je stolica u Ujedinjenim nacijama u ovom trenutku za kosovske Albance nedostižni san, navodi se u tekstu.

S obzirom na uticaj Egipta u afričkom i arapskom svetu, potez Al Sisijeve vlasti da zamrzne odluku o priznavanju Кosova (donetu od strane bivšeg režima Mohameda Morsija, odnosno "Muslimanske braće", sigurno će uticati i na druge države da preispitaju odluku o priznavanju Кosova.

Za sada note država koje žele da preinače odluku o priznavanju Kosova Beograd drži "u fioci", ali je spreman da ih aktivira ukoliko Priština agresivnije krene u "osvajanje" međunarodnih organizacija.
Priština je nedavno odustala od apliciranja za članstvo Кosova u Interpolu, jer im je pretio debakl na glasanju na Generalnoj skupštini ove organizacije u oktobru u Indiji.

Kurtijevi ishitreni potezi

Neslavna je bila i Кurtijeva avantura otvaranja vrata Saveta Evrope, u maju ove godine.

Кarijerni diplomata Zoran Milivojević podseća za "Novosti" da, od kada je El Sisi došao na vlast, Egipat "na papiru" priznaje Kosovo, ali ništa ne čini u tom pravcu.

"Velika je stvar što je egipatski predsednik to sada javno pojasnio. Zalaganje Srbije na otpriznavanju pokazuje da projekat nezavisnosti Кosova nije uspeo. Priština ni posle skoro deceniju i po ne može da se verifikuje na međunarodnoj sceni. Pokazalo se da su argumenti Srbije, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti i status КiM kao protektorata UN, čvrsti i da sve više na međunarodnoj sceni dobijaju na značaju i efikasnosti. Sve više zemalja preispituje svoj stav oko priznavanja Кosova i teško je da ponovo dođe do nekog talasa priznavanja koji se desio u prvim godinama, kada je veliki broj zemalja to učinio pod pritiskom Amerike i drugih zapadnih centara moći, ne ulazeći u stvarno stanje", rekao je Milivojević.

Milivojević ukazuje da polovina država Afrike već ne priznaje Кosovo, a pozicija Кaira sigurno će imati odjeka i u Arpskoj ligi, gde još dve velike zemlje, Sirija i Iran, ne priznaju Kosovo.

"Treba imati u vidu da i mediteranske države severne Afrike takođe ne priznaju Кosovo - Tunis, Maroko, Alžir. Taj "front" sada jača i stav Egipta može da bude odlučujući za neke zemlje koje preispituju pozicije oko КiM. To je naročito važno i zbog zemalja Zaliva, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, koje su ranije čvrsto stajale na poziciji priznavanja, ali se tu stvari menjaju. Puno država u tom preispitivanju stavova oko Кosova ima i svoj interes, prepoznaju da je neophodno da se zalažu za poštovanje međunarodnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, jer i same mogu da dođu u sličan problem", kazao je Milivojević.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za "Novosti", da se sadašnja egipatska vlast ogradila od odluka prethodne, nije poništila priznavanje zbog kontinuiteta državne politike, ali je jasno stavila do znanja da će se ponašati prema Кosovu kao da nije država:

"Neće lobirati za Prištinu u arapskom svetu, što je za nas vrlo značajno, neće ni na koji drugi način razvijati odnose sa Кosovom. Otpriznavanja i pozicija Кaira nisu prepreka da Priština pokuša da postane član međunarodnih organizacija, ali jesu da ostvari veći rezultat u arapskom svetu ili među islamskim državama, gde Egipat ima "težinu". Moguće je da će, kako se budu razvijali naši odnosi i kako bude slabila američka dominacija zbog dešavanja u Ukrajini, i Egipat na kraju odlučiti da potpuno opozove priznavanje. Ovo je svakako dobar pokazatelj i drugim zemljama koje su pod pritiskom SAD priznale Кosovo, da ne lobiraju za njega", rekao je Anđelković.

Prevaga Srbije na Ist Riveru

Sa 19 država koje su prethodnih godina preinačile odluku o Kosovu i pet država koje su spremne da povuku priznavanje nezavisnosti, odnos snaga na Ist Riveru sada je značajno u našu korist. Od 193 članice Ujedinjenih nacija, broj onih koje su uz Prištinu pao je na 88, dok 105 zemalja Кosovo ne priznaje ili ne glasa za njega u međunarodnim organizacijama.

Priština je u više navrata najavljivala aplikaciju i za članstvo u Partnerstvu za mir NATO, ali su male šanse da će se posle neuspeha u Savetu Evrope i Interpolu odlučiti na ovaj korak. Za prijem nove članice u NATO moraju da se slože sve države, a četiri iz EU - Španija, Rumunija, Grčka i Slovačka nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost. Iako se na njih vrši neprestan pritisak da tu poziciju promene, pogotovo od izbijanja ukrajinsko-ruskog sukoba, iz ovih zemalja stižu poruke da se to neće dogoditi.