Bezbednost voća i povrća na Kosovu: Stručnjaci traže jače kontrole pesticida

Agencija za hranu i veterinu saopštila je da redovne kontrole nisu pokazale prekoračenje dozvoljenih nivoa ostataka pesticida u voću i povrću na Kosovu, međutim stručnjaci upozoravaju da je za pouzdaniji nadzor neophodan veći broj fitosanitarnih inspektora i bolji laboratorijski kapaciteti, dok predstavnici potrošača smatraju da su kontrole nedovoljne i pozivaju građane na dodatni oprez prilikom kupovine i pripreme namirnica, prenosi Kosovo pres.

Pesticidi su sastavni deo poljoprivredne proizvodnje, jer se koriste za zaštitu useva od bolesti i štetočina. Ipak, njihova nepravilna upotreba ili prekoračenje dozvoljenih nivoa ostataka može predstavljati rizik po zdravlje potrošača.

Kako bi se garantovala bezbednost proizvoda koji stižu na tržište, kontrole i laboratorijske analize imaju važnu ulogu. Agencija za hranu i veterinu (AUV) navodi da se domaći i uvozni proizvodi podvrgavaju zvaničnim kontrolama, uz uzimanje uzoraka i testiranje na ostatke pesticida.

Vršilac dužnosti glavnog fitosanitarnog inspektora Agencije za hranu i veterinu Burim Ahmeti navodi da je zaštita zdravlja potrošača prioritet ove institucije, dok se kontrole sprovode duž celog lanca snabdevanja, u skladu sa važećim zakonima i analizom rizika.

„Bezbednost hrane i zaštita zdravlja potrošača jedan su od prioriteta Agencije za hranu i veterinu. U okviru svojih nadležnosti, Agencija sprovodi zvanične kontrole proizvoda biljnog porekla duž celog lanca snabdevanja, uključujući domaće i uvozne proizvode. Kontrole se obavljaju u skladu sa važećim zakonodavstvom, zvaničnim planovima kontrole i monitoringa, analizom rizika, uzimanjem uzoraka i njihovim testiranjem u akreditovanim laboratorijama“, rekao je Ahmeti.

Govoreći o voću i povrću koje može predstavljati veći rizik od ostataka pesticida, Ahmeti je rekao da se kontrole ne fokusiraju na određene kulture, već obuhvataju sve poljoprivredne proizvode. Prema njegovim rečima, do sada nisu zabeleženi slučajevi prekoračenja dozvoljenih vrednosti.

„Fitosanitarni inspektorat Agencije za hranu i veterinu radi na osnovu plana zasnovanog na proceni rizika. Ove kontrole primenjuju se na sve poljoprivredne kulture, bez izuzetka. Proizvodi prolaze kroz više faza kontrole. Nemamo konkretne slučajeve prekoračenja dozvoljenih vrednosti kontaminanata, odnosno ostataka pesticida. Zato ne bih izdvajao nijednu kulturu ili proizvod, bilo da je reč o voću, povrću ili drugim proizvodima, koji su premašili dozvoljene granice ostataka pesticida. Smatramo da je situacija pod stalnim nadzorom i potpunom kontrolom Agencije za hranu i veterinu, odnosno Fitosanitarnog inspektorata“, rekao je Ahmeti.

Prema njegovim rečima, poštovanje propisa od strane poljoprivrednika proverava se kroz zvanične inspekcije, kontrolu dokumentacije i laboratorijske analize, dok se u slučaju utvrđenih nepravilnosti primenjuju zakonom propisane mere.

„To se radi putem zvaničnih inspekcija, provere upotrebe odobrenih sredstava za zaštitu bilja, odnosno pesticida, kontrole odgovarajuće dokumentacije, uzimanja uzoraka za laboratorijske analize. U slučaju utvrđenih prekršaja preduzimaju se mere predviđene važećim zakonodavstvom“, rekao je Ahmeti.

Nedovoljna informisanost građana i institucionalne kontrole ostaju među glavnim problemima kada je reč o bezbednosti voća i povrća na Kosovu, smatra predsednik Udruženja „Potrošač“ Seljatin Kačaniku.

Sumnja i u obim kontrola koje se sprovode na tržištu, naglašavajući da institucije ne mogu nadzirati tržište bez saradnje sa građanima.

„Obaveza AUV-a je, na primer, da kontroliše 1,5 odsto proizvoda, bilo da su uvezeni ili se nalaze na tržištu. Teško je poverovati da se i tih 1,5 odsto zaista kontroliše. Ni AUV ni bilo koji drugi mehanizam za kontrolu tržišta ne mogu da nadziru tržište bez potrošača. Međutim, nijedna inspekcija, agencija ili drugi mehanizam ne uključuje potrošače u svoj rad. Sve pokušavaju da urade sami i rade to veoma loše. Samo jedna opštinska inspekcija pokazala je spremnost da zajedno sa Organizacijom potrošača sprovodi kontrole na svojoj teritoriji“, rekao je Kačaniku.

On smatra da potrošači moraju biti oprezniji prilikom kupovine prehrambenih proizvoda i da ne treba da se oslanjaju isključivo na institucije. Preporučuje da se voće i povrće pre konzumiranja peru sodom bikarbonom ili sirćetom, kao i da građani kupuju proizvode sa deklaracijom i izbegavaju trgovce u koje su izgubili poverenje.

Stručnjak za poljoprivredu Fatmir Seljimi kaže da su pesticidi neophodni za zaštitu poljoprivrednih kultura od bolesti i štetočina, ali naglašava da ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ukoliko se koriste u skladu sa uputstvima i važećim zakonodavstvom.

„Uloga pesticida je pomoćna, jer se na voću i povrću često pojavljuju različite bolesti i štetočine. Zbog toga se za njihovo suzbijanje koriste pesticidi koji su dozvoljeni zakonom i koji poljoprivrednicima pomažu da reše te probleme, proizvedu kvalitetnije proizvode i ostvare količine koje mogu da plasiraju potrošačima. Pesticidi se koriste širom sveta i veoma je malo zemalja u kojima se uopšte ne koriste ili se poljoprivreda zasniva isključivo na organskoj proizvodnji. Kada se pesticidi koriste pravilno i bezbedno, oni ne predstavljaju nikakav problem za zdravlje ljudi“, rekao je Seljimi.

Seljimi smatra da bi kontrole ostataka pesticida trebalo dodatno ojačati. Prema njegovim rečima, nedostatak inspektora na terenu i ograničeni laboratorijski kapaciteti predstavljaju ozbiljan izazov za nadzor poljoprivrednih proizvoda, što utiče i na njihov izvoz.

„Nedostatak inspektora Ministarstva poljoprivrede i fitosanitarnih inspektora veoma je izražen. Moj predlog je da se angažuju dodatni inspektori, posebno u periodu voćarske sezone, od 1. marta do 1. novembra, kada je obim posla najveći. Pored toga, suočavamo se i sa nedostatkom laboratorija. Ako posumnjamo u ispravnost nekog proizvoda, nemamo dovoljno akreditovanih laboratorija u koje bismo mogli da pošaljemo uzorke na analizu. Postoji jedna laboratorija pri Poljoprivrednom institutu Kosova, ali ona nema mogućnost da analizira veliki broj parametara, kao i jedna privatna laboratorija u Uroševcu, koja takođe ima ograničene kapacitete za analizu pesticida“, rekao je Seljimi.

Kako bi proverili koliko su građani upoznati sa pesticidima i njihovim uticajem na proizvode koje konzumiraju, novinari Kosovo presa su razgovarali sa građanima na pijacama. Neki od njih rekli su da nemaju dovoljno znanja o tome šta su pesticidi i kakva je njihova uloga u poljoprivredi i nisu želeli da govore pred kamerama.