Tenzije i neizvesnost uzroci sve češćih psiholoških problema među stanovništvom na severu Kosova

Svakodnevna tenzija, neizvesnost u pogledu bezbednosti i budućnosti, egzistencijalni problemi i teskoba doprineli su primetnom povećanju broja pacijenata sa psihozama, depresijom i ostalim psihološkim tegobama među srpskim i ostalim nealbanskim stanovništvom na severu Kosova. Građani svih uzrasta, a najčešće adolescenti, javljaju se za pomoć i podršku terapeuta u Severnoj Mitrovici.

Sagovornice na ovu temu za Kosovo onlajn bile su prof. dr Jelena Minić, sistemski porodični terapeut, i prof. dr Dragana Stanojević, psiholog i  psihoterapeut. One su istakle nekoliko ključnih faktora koji doprinose pogoršanju mentalnog zdravlja, ali i nekoliko korisnih saveta kako se nositi sa istim.

Naše sagovornice su potvrdile povećan broj terapija na koje dolaze pacijenti. Razlog tome je što se o psihičkim problemima sve više govori, kako u medijima, tako i u svakodnevnom životu. Takvo stanje doprinosi da ljudi lakše kod sebe i svojih bližnjih prepoznaju simptome, i na vreme reaguju. Oni se najčešće obraćaju za pomoć zbog anksiozno-depresivnih poremećaja.

“Ono što primećujem u poslednje vreme jeste veliki procenat onih koji se suočavaju sa anksioznošću i depresijom, imamo puno paničnih napada, imamo puno problema vezanih za samopovređivanje. Na žalost, nisu retki slučajevi suicidnih misli i namera na različim uzrastima. Takođe, veliki broj problema vezan je za školski neuspeh, odnosno velikih roditeljskih očekivanja i ambicija, a mladi imaju sve manje motivacije i radnih navika zbog posledica režima školovanja pod koronom. Kod mladih su izuzetno primetni i problem sa nasiljem i sajber nasiljem”, navodi Minić.

Stanojević navodi da postoji više faktora koji utiču na mentalno zdravlje sugrađana Severne Mitrovice, prvenstveno nepovoljno bezbedonosno stanje.

"Stanje napetosti, neizvesnosti, ali i bezbednosni problemi u našoj sredini doprinose porastu broja psihičkih problema.Nemogućnost osobe da sa određenim stepenom sigurnosti predvidi kako će živeti u budućnosti, a posebno osećaj stalne mogućnosti da se bezbednosne prilike pogoršaju, neminovno dovode do anksioznih reakcija i drugih povezanih stanja. Neka naša istraživanja su pokazala da Srbi i drugi nealbanci na Kosovu i Metohiji sredinu u kojoj žive opažaju kao ugrožavajuću“, ističe Stanojević.

Minić dodaje da iz takvih razloga treba posebno obratiti pažnju na decu u pubertetu i naći mehanizme kojima bi im se pomoglo.

"Adolescentima na ovom područiju je posebno teško, upravo zbog toga što se suočavaju sa ličnom nesigurnošču, i pritom žive u društvu koje je potpuno nesigurno i nebezbedno, donekle i haotično. Kada se to udruži, imamo duple krize, za mladu osobu nisu lake. To zahteva oprez, posebno od strane odraslih osoba, roditelja i profesora“, kaže Minić.

Simptomi depresivno-anksioznog poremećaja se lako prepoznaju, i uz pomoć stručne pomoći, mogu se značajno smanjiti, pa čak i izlečiti. Kako Minić i Stanojević ističu, bitno je potražiti pomoć na vreme.

"Simptome anksioznosti možemo laički prepoznati kao osećanje intenzivne i nekontrolisane zabrinutosti/straha povodom različitih aspekata života i oni su praćeni snažnim telesnim reakcijama, kao što su lupanje srca,ubrzano disanje, drhtanje ruku ,osećaj da će osoba izgubiti svest i još mnogo toga. S druge strane,simptomi depresivnosti se mogu javiti u vidi preterane tuge, bezvoljnosti, gubitka interesovanja, slabljenja ili preteranog pojačavanja apetita, nesanice ili preterane pospanosti i slično. Ako bilo ko posumnja da ima simptome nekog psihičkog poremećaja, obavezno se javi dijagnostičaru psihologu ili psihijatru, koji će izvršiti temeljnu procenu i osmisliti odgovarajući način da se toj osobi pomogne da se izbori sa svojim psihičkim problemima i nastavi da živi kvalitetan život bez simptoma. Stručnjak će pomoći toj osobi da probleme reši ili ublaži. Tehnike samopomoći mogu biti korisne, ali samo uz kontrolu i savete stručnjaka. Onaj ko pati od nekih mentalnih problema najbolje može pomoći sebi tako što će potražiti pomoć stručnih lica, sa dovoljno znanja i iskustva u radu sa osobama koje imaju neke psihičke teškoće“, kaže Stanojević.

Studentska poliklinika Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici nudi svim svojim studentima besplatno psihološko savetovanje.