Tračak nade, suđenje zavisi od spremnosti međunarodne zajednice da se suoči sa istinom

hag specijalni sud
Izvor: EPA-EFE

Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo predstavljaju pozitivan pomak po pitanju konačnog rešavanja i rasvetljavanja krivičnih dela počinjenih na teritoriji Kosova i Metohije, a nakon višegodišnjeg tapkanja u mestu i simuliranih postupaka vođenih pred sudovima Kosova javio se tračak nade, navedeno je u istraživanju Centra za društvenu stabilnost.

Put ka satisfakciji porodica žrtava trasiran je potvrđivanjem prvih optužnica. Po prvi put pred sudom našle su se pojedine vođe OVK, Salih Mustafa, Hašim Tači, Redžep Seljimi, Kadri Veselji i Jakup Krasnići.

Uspeh ovih postupaka, kako je istaknuto, u velikoj meri zavisiće od stava međunarodne zajednice, da li će biti spremana da konačno otkrije istinu i suoči se sa svojim gresima.

Od Del Ponte do Dika Martija

Treba posebno istaći da je direktan povod za osnivanje Specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva bio izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija o istrazi povodom trgovine organima.

Pre toga, u svojim memoarima, i bivši tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Karla Del Ponte iznela je podatke o zločinima OVK na Kosovu.

“Dolaze nam podaci da su lideri OVK u toku 1998. i 1999. godine zarobili na stotine Srba i Roma, kosovskih Albanaca i pripadnika drugih etničkih grupa. Načini na koje su ovi ljudi nestajali bili su čudni. Ukazivali su na to da se nije radilo o uobičajenim odmazdama koje se dešavaju nakon sukoba. Najveći deo nestalih poticao je iz oblasti gdje nisu zabeležene velike borbe“, navela je Del Ponte.

U predmetima koji su se odnosili na trgovinu organima Del Ponte u svojim memoarima navodi da su predstavnici Unmika prosledili Tužilaštvu informacije koje su dobili od novinara, koji su tvrdili da su kosovski Albanci u proleće i leto 1999. godine kamionima transportovali otete osobe u severnu Albaniju.

“Te osobe su prvo bile zatvorene u barakama u okolini gradova Kukes i Tropoje. Prema izjavama novinara, deo zarobljenika - mlađih i fizički jačih - nije bio maltretiran. Ti ljudi su bili dobro hranjeni, lekari su ih redovno pregledali, da bi nakon toga bili prebačeni u Burel i okolinu, između ostalog i u jednu baraku koja se nalazila iza jedne “žute kuće“. Novinari su tvrdili da je u jednoj od soba te “žute kuće“ bila operaciona sala, gdje su hirurzi zatvorenicima oduzimali organe. Ti organi su, zatim, po svedočenju novinara, slati, preko aerodroma Rinas kod Tirane, u hirurške sale po inostranstvu, gdje su bili transplantirani pacijentima koji su za te organe platili. Jedan od ljudi koji su nam te informacije dali je lično učestvovao u jednom od transporta organa na aerodrom Rinas. Nekim žrtvama je oduziman samo jedan bubreg“, navodi bivša tužiteljka Haškog tribunala u svojom memoarima.

Prema njenim rečima, posle operacije žrtve su držane u baraci, do momenta kada bi im bili oduzeti i drugi vitalni organi.

“Neki od tih ljudi su unapred znali šta ih čeka i – prema svedočenju – molili čuvare da ih ubiju odmah. Neki svedoci su tvrdili da su lično učestvovali u ukopavanju tela ubijenih u dvorištu “žute kuće“ ili na obližnjem groblju. Prema tvrdnji svedoka, operacije uzimanja organa su se vršile uz znanje i saradnju viših oficira OVK. Istražitelji Suda su utvrdili da su informacije dobijene od novinara koherentne i da potvrđuju ono sto je Sud direktno utvrdio“, navodi Del Ponte.

Svi oni koje su svedoci naveli kao osobe držane u kampovima u Albaniji u toku leta 1999. godine, kako ističe ona, bili su vođeni kao nestale osobe i nikada nisu pronađeni.

Nesposobnost da se zaštite svedoci

Parlamenarna skupština Saveta Evrope vođena navodima sadržanim u memoarima Karle Del Ponte, imenovala je Dika Martija kao šefa tima istražitelja sa ciljem da se provere navodi iz memoara.

Rezultat rada komisije na čelu sa Martijem bio je izveštaj o trgovini organima i drugim nečovečnim postupanjima na teritiriji Kosova, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je izveštaj 7. januara 2011. godine.

Izveštaj Dika Martija bio je povod za formiranje Specijalnog suda i tužilaštva, podseća se u istraživanju.

“Pored nade u konačnu pravdu, ne možemo da se ne osvrnemo na postupke protiv komandanata OVK pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, misleći tu konkretno na postupak Protiv Ramuša Haradinaja, koji se usled nedostatka dokaza završio oslobađajućom presudom. Upravo se na tom postupku pokazala sva nesposobnost i manjkavost u procedurama u postupcima, ali samo u onim predmetima kada su žrtve bili Srbi“, navedeno je u istraživanju.

Takođe je ukazano, da je nesposobnost suda da zaštiti svedoke kao posledicu imala nedostatak dokaza usled čega su optuženi oslobođeni.

“A svedoci su nestajali, umirali pod nepoznatim i nerazjašnjenim okolnostima. Da li nas isto čeka i u ovim postupcima pred Specijalizovanim većima“, istaknuto je u istraživanju Centra za društvenu stabilnost.

Ja
27. Novembar 2020.
Oni su trebali odavno biti hapseni !!!!
Xhevdet
01. Decembar 2020.
Vi serbi samo sa lazhima platili ste dik nartia sa mladim devojkama platili karla del ponte