Vašingtonski sporazum najveća diplomatska ofanziva Amerike na Balkanu još od Dejtona

Donald Tramp
Izvor: Instagram

Trampova administracija bila je angažovana u nekarakterističnom naletu spoljnopolitičkih aktivnosti tokom septembra i početkom oktobra, što se za mnoge posmatrače čini prilično neobičnim za administraciju koja obično izbegava međunarodni angažman i izbegava „globalizam“.

Bela kuća je 4. septembra posredovala u sporazumu između Kosova i Srbije, postavljajući temelje za jače ekonomske odnose dve države zapadnog Balkana. Dalje, u okviru dogovora o Kosovu i Srbiji, postignut je sporedni sporazum između Kosova i Izraela o razmeni ambasadora, koji služi umanjivanju i diplomatske izolacije Izraela i Kosova.

Napori administracije na Balkanu dopunjeni su posredstvom drugog sporazuma od 15. septembra, ovog puta koji uključuje Bliski Istok. Označen Abrahamovim sporazumom, formalizovao je odnose između Izraela i dve bliskoistočne arapske države, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina. Ukratko, u septembru je Bela kuća postigla rezultate na dve globalne žarišne tačke.

Sporazumi su praćeni tokom poslednje nedelje septembra, u poseti američke delegacije na visokom nivou u dve regije. Delegaciju su činili predstavnici šest američkih agencija, a predvodio ih je izvršni direktor Međunarodne razvojne finansijske korporacije Adam Boler. Grupa je posetila Kosovo, Grčku, Srbiju na Balkanu, kao i Izrael.

Uprkos očiglednoj frustraciji evropskih saveznika, Trampova administracija je, sasvim neočekivano, ušla u najnepredvedljiviji evropski region onim što je najznačajnija američka diplomatska inicijativa na Zapadnom Balkanu od dejtonskog procesa devedesetih.

Aktivnost na Balkanu povećaće relativno kretanje Sjedinjenih Američkih Država u regionu u trenutku kada uticaj Kine, Rusije i Turske rastu na Balkanu i šire.

Produbljujući svoju posvećenost Balkanu, SAD su nagovestile svoju nameru da se suprotstave kineskoj ekonomskoj strategiji u regionu, kao i ruskom političkom uticaju. Odbijajući kinesku inicijativu „Pojas i put“ i povezane infrastrukturne projekte, kao i njenom proširenju na 5G. Štaviše, balkanski sporazum takođe koristi male, ali rastuće pukotine u odnosu Srbije sa Rusijom. Prošlog leta, Rusija je videla da se situacija pogoršava, demonstracije u Beogradu protiv srpske vlade, koje su izbile zbog mera za suzbijanje kovid-19.

Predsednik Srbije Vučić kritikovao je „strane obaveštajne službe“ zbog mešanja u proteste. Rusija je već pretrpela gubitak uticaja u regionu ulaskom Crne Gore u NATO 2017. godine.

Sporazum između Prištine i Beograda nije nikakva panaceja, ali nastoji da uspostavi veće poverenje između dve zemlje primenom mera za izgradnju poverenja. Cilj mu je da podstakne regionalnu ekonomsku integraciju, da podstakne konačno stvaranje mini-šengenskog prostora slobodnog kretanja ljudi i, na kraju, da pomogne u postizanju normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

Ipak, da bi bilateralni sporazum funkcionisao, mnogo toga će zavisiti od kontinuirane posvećenosti Sjedinjenih Američkih Država regionu zapadnog Balkana, kao i spremnosti Srbije da se približi SAD i okrene od svog tradicionalnog poravnanja sa Rusijom i Kinom.

Otuda je nedavna poseta Beogradu delegaciji SAD nastojala da ojača poverenje Srbije u sporazum i promoviše njegove koristi, uključujući razvoj infrastrukture i regionalnu ekonomsku saradnju.

Putovanje američkih zvaničnika u Atinu pojačao je američku politiku na Balkanu i na Mediteranu širom težnjom da spreči nazadovanje u odnosima Grčke i Severne Makedonije, nakon njihove nedavne normalizacije, kao i da ublaži napetost između Grčke i Turske - i jedne i druge NATO saveznici - zbog granica i potraživanja nafte i gasa u istočnom Mediteranu.

Neposredni rezultat posete bio je nastavak grčko-turskih pregovora o pomorskim granicama nakon četvorogodišnjeg prekida. Naknadno administrativno putovanje u Evropu, koje je državni sekretar Pompeo obavio tokom nedelje od 27. septembra do 2. oktobra, takođe je uključivalo zaustavljanje u Atini i pokušaj jačanja američkih napora na Balkanu i istočnom Mediteranu.

Konačna stanica američke delegacije u Jerusalimu, koja je usled potpisivanja Abrahamovog sporazuma, dopunjuje i odražava nedavni pristup Amerike na Balkanu. Kao i na Balkanu, Sjedinjene Američke Države žele da ojačaju svoje saveze na Bliskom istoku, okupljajući zemlje u čvrsto proameričku konstelaciju kako bi pomogle da se ponovo uspostavi američki uticaj u regionu i suprotstave ambicijama drugih regionalnih sila, posebno Rusije i Turske, ali i regionalni ciljevi Irana.

Bez obzira na razlog nedavne aktivnosti administracije - bilo da se radi o predizbornom poziranju da bi se zaradili neki spoljnopolitički krediti kod glasača ili nešto značajnije - ovi manevri izgledaju dosledniji spoljnopolitičkom angažovanju prethodnih republičkih i demokratskih administracija. 

Zapravo, ono čemu smo bili svedoci tokom proteklih nekoliko nedelja je odlučnija američka politika globalnog angažovanja u dve kritične geostrateške regije. Uprkos deklaraciji nekih oklevanja u administraciji da se uključe u međunarodnu arenu, septembar je bio dobar mesec za one koji favorizuju proaktivniju globalno usmerenu spoljnu politiku SAD.

Autori

Dr David Felsen, vanredni profesor i prorektor za međunarodne odnose na Univerzitetu Epoka u Tirani, u Albaniji. Doktorirao je politiku na Oksfordskom univerzitetu i pisao o međunarodnim pitanjima.

Dritan Hoti, završava doktorat na Univerzitetu u Beču, predavač je na Univerzitetu Mediteran u Tirani i piše o međunarodnim odnosima za magazin Panorama u Albaniji.